Konkretan povod za pisanje ovog komentara je situacija oko onoga što je trebalo biti olakšica za dužnike. Da li je to zaista i bila na kraju, pitanje je. Jer, jedno je zamisliti nešto, ali ako se propis ne napiše dobro, svakakva tumačenja su moguća, tako da na kraju efekat može biti upravo suprotan onome što su pisci propisa želeli da postignu.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Šta je to moratorijum?
Generalno, moratorijum je odlaganje roka plaćanja nekog duga na zakonit način, a u širem značenju i svako stanje mirovanja, tj. stavljanje neke odluke van snage ili privremeno prekidanje nekog delovanja.
U želji da dužnicima olakša položaj zbog situacije nastale usled pandemije COVID-19, Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS) donela je nekoliko propisa. Ovde govorim o odlukama kojima je NBS propisala zastoj u otplati obaveza za dužnike po kreditima, čije su odredbe tumačene kojekako. Slične odluke NBS je donela u vezi obaveza po lizingu. Ovde ću se fokusirati samo na kredite kod banaka, da ne bih bespotrebno širio temu, jer princip je isti i kod lizinga.
Za pokazni primer ću uzeti sopstveno iskustvo. Neću navoditi naziv banke, jer je taj podatak nebitan za priču (a nije ni profesionalno to činiti). Bitnije je da ta banka zbog svoje veličine i pozicije predstavlja uzor za ostale, tako da praktično svojim ponašanjem diktira uslove i ponašanje svih ostalih banaka na ovim prostorima. Inače, iz sopstvenog, što ličnog što bogatog poslovnog iskustva i saradnje sa bankama, odgovorno mogu da tvrdim, banka o kojoj govorim je daleko najbolja, najposlovnija i najorganizovanija banka kod nas.Ali…
Ovde moram da podsetim na par činjenica. Šta god zaposleni u banci o kojoj je reč je mislili, to je domaća banka (domaće pravno lice). Imaju samo inostranog osnivača – vlasnika (lica koja drže većinu akcija). Znači, u obavezi je da posluje po propisima RS (a uzgred i propisi u zemlji principala su identični po ovim pitanjima, mi kopiramo njih, tj. direktive i standarde Evropske unije). Kako god, čak i da se razlikuju, procedure i pravila koje ima principal moraju se uskladiti sa domaćim zakonodavstvom, ne mogu se samo prevesti. A pravni sistem ne čini jedan propis, jer pravni poredak je jedinstven. Nijedan propis ne postoji sam za sebe, već je deo nekog sistema, a ako nešto nije regulisano jednim propisom, ne znači da nije uopšte.
Inače, o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se, uz ostale tekstove koje pominjem, može pročitati na Pravnom portalu.
Za banku jeste važan Zakon o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), ali to je tehnički propis koji se odnosi na poslovanje banaka (osnivanje, organizacija, način upravljanja, kontrola i sl.) a ne na usluge koje banke pružaju. Postoji još propisa koji regulišu oblast bankarskog poslovanja, npr. Zakon o platnim uslugama („Sl. glasnik RS“, br. 139/2014 i 44/2018), Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014), Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018), ali ni jedan od njih nije opšti. Navedeni propisi su u svojoj biti posebni (tehnički) propisi.
„Krovni“ iliti propis kojim se uređuju sve usluge je Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“ 31/1993 i „Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO. Ovim zakonom uređuju se svi obligacioni odnosi bez obzira kako su nastalii (iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova itd.), dakle osnovni instituti, pravila i načela koja se primenjuju u obligacionim (a pre svega ugovornim) odnosima. A bankarski poslovi su ugovorni poslovi, znači obligacioni odnos, nemojmo to zaboravljati. Zato ZOO postavlja osnove u vezi bankarskih poslova (čl. 1035-1087.), i važnije, postavlja osnove za svaki obligacioni odnos i radnju u tom odnosu. Pa recimo iako nisu u okviru tih članova, za banku su recimo najvažnije odredbe ZOO o ugovorima, ponudi, dejstvu obaveza, nalogu itd. A ZOO daje i pravila o tumačenju napisanog u vezi ugovornih odnosa, i u čiju se korist tumače nejasne odredbe (uvek u korist „slabije“ strane).
2. Kada počinje moratorijum?
Moja priča počinje 28. jula 2020. god. kada mi banka sa tekućeg računa nije “skinula” dospeli iznos rate stambenog kredita. Nisam odmah hteo da pišem prigovor, i pokušao sam da neki odgovor dobijem od on-line savetnika, gde sam dobio neko nevešto objašnjenje da je 27. jula 2020. god. na snagu stupila odluka o novom moratorijumu u otplati kredita, te da će banka 31. jula objaviti ponudu za to. Kada sam citirao odredbe te odluke i postavio dodatna pitanja, ponovljeno mi je isto, i rečeno da se mogu žaliti nadležnoj službi. Pa kad su me tako ljubazno uputili, poslušao sam, ali kako sam profesionalac i neko kome je tumačenje propisa posao, to je izgledalo malo ozbiljnije.
Moje pitanje na početku prigovora je bilo, da li neko u Compliance službi, pravnom sektoru ili bilo gde u banci, pošto mi je pri ranijem sporu sa istom bankom (koji je inače rešen u moju korist), predočeno da u službi za reklamacije – Odeljenju za upravljanje zadovoljstvom i prigovorima klijenata nema nijednog pravnika, ima bilo kakvo pravničko znanje? Da li zna kako se tumači tekst propisa, šta opštepoznati pravni pojmovi znače? To inače nije ništa spektakularno, to je materija koja se nekada izučavala na prvoj godini Pravnog fakulteta u okviru predmeta Uvod u pravo, te na pravno-biroteničkim smerovima u gimnazijama po “usmerernom obrazovanju” (predmet Osnovi prava). To su neka pravila koja je morao da zna svaki maturant gimnazije ili student prve godine prava.
Odluka o kojoj govorimo je Odluka o privremenim merama za banke radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema („Sl. glasnik RS“, br. 103/2020) – u daljem tekstu: Odluka, i objavljena je od 27. jula 2020. god., a stupila je na snagu narednog dana od objave, 28. jula 2020. god., što recimo on-line službenica nije znala (verovatno joj je tako rečeno), već je navela čak i pogrešan datum (dan objave kao dan stupanja na snagu).
U Odluci (stav 2. tačke 4.) stoji decidno, moratorijum se primenjuje na obaveze dužnika koje dospevaju počev od 1. avgusta 2020. god. zaključno sa 30. septembrom 2020. god. Da ne govorim da prema tač. 2. i 3. Odluke, banka mora prvo da uputi ponudu za zastoj u otplati obaveza (moratorijum) objavljivanjem obaveštenja, a dužnik mora da “prihvati” tu ponudu (neodbijanjem u roku od 10 dana od objavljivanja obaveštenja).
Čini mi se da pravnike u banci zbunjuju neki od osnovnih pojmova u pravu, recimo objava od koje nastupa “Vacatio legis”, zatim stupanje na snagu, trenutak kad se tekst propisa više ne može menjati u redovnom postupku, te početak primene propisa, kada isti počinje da proizvodi dejstvo, koji se može ali i ne mora poklapati sa trenutkom stupanja na snagu. To je inače vrlo prosto, to je analogija sa odredbama o pravosnažnosti i izvršnosti pojedinačnih akata iz procesnih zakona.
Odluka jeste stupila na snagu 28. jula 2020. god. i njen tekst se primenjuje od tog datuma (primena propisa), ali procesna (konkretna) primena (dejstvo) na pojedinačne slučajeve na koje se moratorijum odnosi je za obaveze koje dospevaju od 1. avgusta 2020. god. zaključno sa 30. septembrom 2020. god.
3. Šta je dospelost?
A možda pravne stručnjake banke zbunjuje pojam “dospelost”? Zaista, taj pojam nije baš dobro uređen u našem pozitivnom pravu.
U našem pozitivnom zakonodavstvu (poreski i drugi fiskalni propisi, obligacije itd.), nije jasno definisan ovaj pojam, čak možemo reći da je to urađeno na prilično konfuzan način i da se vrši poistovećenje pojma „dospeća“ i „roka za plaćanje“. Recimo, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011, 2/2012-ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016 , 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020), u članu 65. stav 1., posredno definiše dospelost, pa kaže da utvrđeni porez dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom. Prema izloženom, kako je to malo nespretno formulisno, dospevanje obaveze je „proces“ koji traje do isteka roka za plaćanje.
ZOO, kojim bi ovaj pojam trebao biti definisan, ne sadrži direktnu definiciju, tako da određenje pojma dospelosti moramo tražiti u analogiji i tumačenju propisa (i pravnoj nauci).
Dospelost potraživanja određuje se na različite načine, pri čemu ne postoji neko opšte pravilo. Dan u kome je dužnik u obavezi da ispuni svoju obavezu može biti određen pravnim poslom ili propisom, a ako to nije slučaj, dospelost se određuje na sledeći način: kad je dospelost vezana za opomenu ili otkaz, to je dan u kome je opomena, odnosno otkaz, učinjena, odnosno mogla biti učinjena, a kad je potraživanje uslovljeno ili oročeno, to je dan u kome je ispunjen uslov, odnosno nastupio rok.
Nesporno je jedino da dospelost neke obaveze podrazumeva da se može zahtevati njeno plaćanje, i preduzeti prinudna naplata po proteku roka za izmirenje iste. Kako god, to znači da je istekao rok za plaćanje, jer se dok traje taj rok ne može zahtevati ni preduzeti prinudna naplata. Znači dospelost se poklapa sa početkom docnje.
Kad dužnik dolazi u docnju ZOO definiše u članu 324. koji glasi:
„(1) Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje.
(2) Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.“.
Za analogiju možemo uzeti odredbe o početku toka zastarelosti (kada se obaveza sastoji u pozitivnoj činidbi) koju ZOO vezuje za dospelost potraživanja. Zastarelost za novčane obaveze u skladu sa članom 361. ZOO počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije šta drugo propisano. Znači, zastarelost počinje teći onda kada obaveza dospe za plaćanje, odnosno narednog dana od dana u kome je potraživanje dospelo. Međutim, kada se obaveza sastoji u pozitivnoj činidbi u članu 361. stav 1. ZOO data je mogućnost da se zakonom odrede izuzetni slučajevi u kojima zastarelost ne teče od narednog dana u kome je potraživanje dospelo.
Dakle, ako uzmemo u obzir ono ranije rečeno o padanju dužnika u docnju, te ono rečeno odospelosti, odnosno da je nesporno da dospelost nastupa istekom roka za plaćanje, ispada da se trenutak dospelosti i trenutak padanja u docnju poklapaju.
4. Koliko traje moratorijum?
Ako je sada jasan pojam dospelosti, šta može biti nejasno u odredbi na koje se obaveze moratorijum primenjuje (na one koje dospevaju od 1. avgusta 2020. god. do 30. septembra 2020. god.)?
Banka je sama napravila (i poslali mi) novi Plan otplate kredita, u kome jasno stoji dan dospeća svakog anuiteta (i rubrika se čak zove Datum dospeća), dakle datum dospelosti svake rate je nesporan. Ako je to 28. jula, onda tu ratu treba i naplatiti. A moratorijum bi se, da sam ga prihvatio, odnosio na rate čija naplata pada 28. avgusta i 28. septembra.
I zato mi je bilo potpuno neverovatno ono što je na dan 31. jula 2020. god. stajalo na web sajtu banke. Citiram:
„[…] U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, […] Vam omogućava zastoj u otplati svih kreditnih obaveza prema Banci (moratorijum) koje dospevaju od 01.08. do 30.09.2020. Dodatno, ukoliko niste izmirili svoje obaveze koje su dospele ili će dospeti u julu mesecu, moratorijum se primenjuje i na ove obaveze.
Primena moratorijuma podrazumeva da će doći do zastoja plaćanja Vaših neizmirenih kreditnih obaveza dospelih u julu, kao i onih koje dospevaju u toku trajanja moratorijuma, […] Moratorijum počinje da se primenjuje od 01.08.2020. Po isteku moratorijuma nastavljate da otplaćujete Vaše obaveze, a preostali period otplate kreditnog proizvoda se produžava za dva meseca, odnosno za tri meseca, ako su moratorijumom obuhvaćene i obaveze dospele u julu. […]
Ukoliko želite da se na Vaše kreditne obaveze, sve ili pojedine, ne primeni zastoj u otplati (moratorijum) odnosno želite da nastavite otplatu kreditnih obaveza u skladu sa postojećim planovima otplate, neophodno je da u roku od 10 dana, a najkasnije do 10.08.2020. podnesete Zahtev na jedan od sledećih načina: […]
U skladu sa navedenom odlukom Banka je dana 28.07.2020. ukinula naplatu kreditnih obaveza putem trajnih naloga do 10.8.2020. Klijenti koji odbiju moratorijum mogu samostalno platiti dospele obaveze do navedenog datuma, a svakako nakon 10.08.2020. klijentima koji žele da nastave sa redovnom otplatom svojih kreditnih obaveza, trajni nalozi će bti reaktivirani i biće naplaćene sve dospele rate bez dodatnih troškova, pa molimo klijente da obezbede sredstva na svojim računima za tu namenu. […]“.
Zato sam zamolio banku da mi objasne sledeće. Ako sami kažu: „[…] omogućava zastoj u otplati svih kreditnih obaveza […] koje dospevaju od 01.08. do 30.09.2020.[…]“, kako onda mogu da napišu: […] ukoliko niste izmirili svoje obaveze koje su dospele ili će dospeti u julu mesecu, moratorijum se primenjuje i na ove obaveze. Primena moratorijuma podrazumeva da će doći do zastoja plaćanja Vaših neizmirenih kreditnih obaveza dospelih u julu, kao i onih koje dospevaju u toku trajanja moratorijuma, […]“?!?
Dalje, ako navedu: „[…] koje dospevaju od 01.08. do 30.09.2020. […]Moratorijum počinje da se primenjuje od 01.08.2020.[…]“ kako onda mogu da kažu: […] period otplate kreditnog proizvoda se produžava za dva meseca, odnosno za tri meseca, ako su moratorijumom obuhvaćene i obaveze dospele u julu. […]“?!?
Na osnovu čega se moratorijum primenjuje na obaveze dospele u julu? I zašto traje tri umesto dva meseca?
Odlukom nisu obuhvaćene obaveze koje dospevaju u julu. Da, banka je mogla dužnicima ponuditi i druge olakšice u vezi sa otplatom obaveza, ali samo ako se o tome postigne sporazum (bilo kojim putem). O tome je reč? Mnogo su dobri? Izlaze klijentima unapred u susret? Ako je tako, svaka čast, sporno je samo što ih o tome valjano ne obavešavaju (unapred).
A tek mi je nejasno kako i na osnovu čega je ukinuta naplata putem trajnih naloga do 10. avgusta 2020. god.? Ko je banku ovlastio za to? To su nalozi klijenta, oni se pitaju. To inače regulišu odredbe ZOO o nalogu i odredbe o platnom nalogu iz Zakona o platnim uslugama.
Inače, istu stvar banka je uradila i pri prvom moratorijumu po Odluci o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema („Sl. glasnik RS“, br. 33/2020). Jer, nije mi „skinula“ ratu koja je dospevala 28. marta, ali ni tri naredne, tako da je za mene moratorijum trajao 4 meseca umesto 90 dana kako piše u odluci, čime mi je direktno nanela štetu. Doduše, ta odluka jeste bila malo nejasna u pogledu obaveza na koje se odnosi, ali je bilo jasno da se moratorijum na konkretnog dužnika primenjuje tek kada isti prihvati ponudu banke (neodbijanjem), a ja ponudu nisam ni mogao „prihvatiti“ pre nego što je banka objavi. Ne znam da li su uopšte ponudu objavili na web sajtu (i ako jeste to sigurno nije bilo pre 20. marta), ali znam da mi je e-mail sa ponudom za zastoj poslat 21. marta (piše u istom). Rok za izjašnjenje je i tada bio 10 dana, tako da kako god tumačili, rata od 28. marta je trebala biti naplaćena. Štaviše, u ponudi koju sam dobio od banke, decidno stoji (citat): „[…] omogućava zastoj u otplati svih kreditnih obaveza prema Banci u trajanju od 90 dana, odnosno sve do prestanka vanrednog stanja (moratorijum). […] Moratorijum počinje da se primenjuje od 31.3.2020. […].Ukoliko želite da se na Vaše kreditne obaveze, sve ili pojedine, ne primeni ovaj zastoj u otplati, neophodno je da u roku od 10 dana, a najkasnije do 30.3.2020. podnesete Zahtev unosom Vaših podataka u obrazac koji se nalazi na linku. […]“.
Da zanemarim što je slanjem e-maila poslata direktna ponuda, tako da ne bi trebalo računati rok od objave na web sajtu (ukoliko je bila ranije), čak i da računamo od 20. marta, deset dana ne ističe 30., već 31. marta. Jer, u Odluci je rečeno: „[…] Ako dužnik u roku od 10 dana od dana objavljivanja obaveštenja […]“. To su osnovna pravila o računanju rokova u pravu. Svaki rok počinje teći narednog dana od dana preduzimanja neke radnje, poslednji dan roka se računa u rok do 24.00h, tako da… Ali rekoh, da zanemarimo i to.
Banka je sama u ponudi rekla da zastoj u otplati kreditnih obaveza (moratorijum) traje 90 dana, odnosno sve do prestanka vanrednog stanja, i da moratorijum počinje da se primenjuje od 31. marta 2020. god. A vanredno stanje je ukinuto 6. maja 2020. god. i to Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“, br. 65/2020).
Dakle, tražio sam da mi odgovore, kako i zašto rata od 28. marta nije naplaćena, i zašto je moratorijum u mom slučaju trajao 4 meseca? Istine radi, u drugoj ponudi bar su objašnjeni ovi „tehnički“ detalji, kako je tumačena Odluka (veoma proizvoljnio i široko po mojim standardima).
Kako god, to je manje sporno. Naime, tada nisam izjavljivao prigovor, jer sam smatrao da ako banka nije naplatila ratu od 28. marta, da će naplatiti onu od 28. juna. Ali, nije ni tu, tako da je moratorijum kod mene trajao 4 umesto 3 meseca. I tad sam pokušavao da dobijem neko obaveštenje od on-line savetnika, te telefonom od savetnika u poslovnici (koji se nisu javljali). Ali, u međuvremenu mi je poslat novi Plan otplate, i kako je obračun pripisane kamate u istom bio tačan (proverio sam računicu), nisam hteo da se zamaram dalje (rata veća za evro ili manje nije toliki problem).
A sve navedeno banka mi je potvrdila u novom Obaveštenju o planu otplate kredita nakon moratorijuma čiji je sastavni deo novi Plan otplate, koje je poslat tek 9. jula 2020. god (što je i dan sastavljanja istog koji stoji na njemu)?!? U obaveštenju su čak rekli (citat): „[…] 29. juna 2020. godine prestaje zastoj u otplati kredita […]“. Dakle, ako prestaje 29. juna i ako je trajao 90 dana, znači da nije mogao početi pre 1. aprila (april ima 30, maj 31 dan i 29 dana u junu), a ni po opštim pravilima ako se računa na mesece (što ovde nije slučaj jer je decidno određeno trajanje u danima) svakako nije mogao početi pre dana koji se brojem poklapa sa danom koji su naveli kao dan isteka. Dakle, kako, na osnovu čega nisu naplatili ratu od 28. marta???
Ovo više nije u domenu pravnog znanja i struke, ovo je nešto što se uči u prvom razredu osnovne škole, dakle broj dana u mesecima i prosta matematika (sabiranje do 100). Ali, kao što rekoh, to sad nije bitno, jer nisam prigovorio. Ali „greška“ je ponovljena.
A ostale banke (imao sam uvid u ponude i planove otplata) nisu baš ovoliko grešile, i sve su dobro razumele. Zašto „najveća“ i „najuspešnija“ banka nije? Namerno, ili ih nije briga uopšte? I pored sve dobre volje, ne mogu da ispratim logiku kojom su se rukovodili, a sigurno je da pravni osnov ne posotoji.
5. Šta banka može da naplati?
Kako do trenutka sastavljanja „prigovora“ nisam dobio direktnu ponudu za zastoj u otplati kreditnih obaveza, pouzdao sam se u onu objavljenu na web sajtu banke. Odbio sam ponudu na predviđen način, popunjavanjem obrasca na datom web linku.
A ono na šta sam želeo jasan odgovor, prosta su pitanja. Šta će biti s ratom od 28. jula, jer ne prihvatam ponudu za zastoj u otplati? Kako je banka rekla da će biti naknadno naplaćena, hoće li biti zaračunata neka (zatezna) kamata na kašnjenje od dana dospelosti do dana naplate? To mi nije bilo baš najjasnije iz ponude.
Inače, postoji još jedna bitna okolnost, te sam im malo pomogao upozoravajući na sledeće. Iako moja obaveza nije izvršena na dan dospelosti iste (banka sama to nije učinila, to ne radim lično, dao sam im trajni nalog za naplatu), banka ne može i ne sme ništa učiniti u vezi s tim (zaračunati zateznu kamatu). I ne samo zbog odredbi Odluke. Jer, u vezi padanja dužnika u docnju, zateznu kamatu možemo da posmatramo i kao svojevrsnu kaznu (mada ona prevashodno nije to) za dužnika koji neuredno izvršava svoje obaveze. Ali, jedan od osnovnih postulata u pravu, je da nema kazne bez krivice (dokazane, namera ili nemar). Na prirodu obaveze utiče i krivica dužnika. U teoriji postoje dva stanovišta po pitanju odnosa dužnikove krivice za neispunjenje obaveze i nastanak docnje. Prema subjektivnoj teoriji ako dužnik kasni u ispunjenju svoje obaveze bez svoje krivice, ne radi se o docnji i ne može da trpi nepovoljne posledice, što je bilo rešenje prihvaćeno pre donošenja ZOO. Prema objektivnoj teoriji dužnik pada u docnju čim ne ispuni obavezu u roku za ispunjenje, bez obzira na krivicu, što je stanovište prihvaćeno u pozitivnom pravu RS (u ZOO), i nastupanje docnje ne sprečava ni činjenica da dužnik iz opravdanih razloga nije znao za postojanje ili dospelost obaveze, ili što je opravdano sumnjao u osnovanost potraživanja ili što su ga neotklonjive okolnosti sprečile da obavezu ispuni na vreme. Dakle, dužnik dolazi u docnju čim ne ispuni svoju obavezu u roku, a ako taj rok nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu ili započinjenjem nekog postupka u tom cilju.
Ali, iako dužnik dolazi u docnju čim ne ispuni svoju obavezu u roku bez obzira na razloge, ja sam svoje obaveze ispunio. Ovde ništa nije do mene kao dužnika, na računu je na dan dospelosti bilo dovoljno sredstava za pokriće rate, banka nije izvršila naplatu za koju sam dao trajni nalog. I sama banka u novoj ponudi obezbeđivanje sredstava na računu posmatra kao ispunjenje obaveze kod trajnih naloga. Dakle, banka nema osnov ništa da naplati, jer šteta (ako je ima) je produkt njenog činjenja.
6. Epilog – šta je dalje bilo?
Banka mi je poslala odgovor 5. avgusta 2020. god. na koji sam morao da odgovorim. Zašto? Zato što mi kao nekom ko se “pomalo” razume u propise i tumačenje istih neke stvari i dalje nisu bile jasne, a neka objašnjenja banke su naprosto vređala inteligenciju. A najviše zato što mi nisu odgovorili na konkretna pitanja a obavestili me o trivijalnostima i onome što već znam.
Najpre sam se osvrnuo na “stručni” odgovor i tumačenje banke. U odgovoru su naveli (citat): „[…] Kao odgovor na Vaš prigovor […] želimo da istaknemo sledeće: […] Navedenom Odlukom je u stavu 1. tačke 13. definisano da banka, od dana stupanja na snagu Odluke, obustavlja isplate po trajnim nalozima obaveza dužnika koje mogu biti obuhvaćene moratorijumom. Dalje je u stavu 2. iste tačke definisano da je banka dužna da obavezu koja je dospela od dana stupanja na snagu ove Odluke, ukoliko dužnik počev od 31. jula 2020. godine, a u roku iz tačke 4. stav. Odluke obavesti banku da odbija ponudu, naplati u iznosu koji bi bio naplaćen da banka nije obustavila isplate u skladu sa stavom 1. ove tačke, bez bilo kakvog dodatnog obračuna kamate, i da aktivira trajni nalog. […] Dodatno, ovom prilikom potvrđujemo da je Vaš zahtev za odbijanje moratorijuma evidentiran u sistemu Banke te da će po istom biti postupljeno nakon 10.8.2020. […]“.
Prvo sam konstatovao da su odgovorili na jedan zahtev, potvrdili su da je moj zahtev za odbijanje moratorijuma evidentiran u sistemu banke te da će po istom biti postupljeno nakon 10. avgusta 2020. god. i na tome se zahvalio.
Drugo, dali su mi odgovor zašto su “stopirali” naplatu rate putem trajnog naloga i naveli sadržinu Odluke. I da, moram reći, u pravu su što se teksta tiče, to zaista stoji u istoj (tumačenje je malo sporno). Međutim, nisu razumeli da su moja pitanja bila retorička (načelna, uopštena…) i da na njih nisu morali a ni mogli dati objašnjenje jer to negde i nije do njih. Nažalost, ni stručne službe NBS koje su tekst Odluke sačinile ne razumeju pojmove koje upotrebljavaju. U tom smislu nije upotrebljivo ni „uputstvo“ NBS pod nazivom „Narodna banka Srbije omogućila dodatni zastoj u otplati obaveza dužnika – novi moratorijum“, jer se u istom samo prepričava ono napisano u Odluci, a konkretnog, razumljivog i upotrebljivog uputstva za postupanje nema.
Jer, ako sam već objasnio šta je „dospelost“ (da se poklapa sa rokom za plaćanje, odnosno danom istog kao i trenutkom padanja u docnju), i ako oko toga nema spora, zaista je nejasno kako i zašto banka od dana stupanja na snagu Odluke, obustavlja isplate po trajnim nalozima obaveza dužnika koje mogu biti obuhvaćene moratorijumom. Obaveze obuhvaćene moratorijumom su one koje dospevaju avgustu i septembru. Julska obaveza je dospela u julu. I pitanje je, kako obaveze koje dospevaju u avgustu i septembru mogu da dospeju u julu? To nije pravno moguća situacija, a to je i prosta logika. Da, NBS jeste to nespretno rekla ali za one koji se razumeju u pravo ovo nije sporno. Ali, kako god, za mene svakako nije sporno jer ja novi moratorijum nisam prihvatio.
Ali, čak i da prihvatim da je gore navedeno propisala NBS (njena greška), ostaje moje pitanje, kako i na osnovu čega je banka tako postupala u prethodnom moratorijumu? Odluka o prvom moratorijumunije sadržala takve odredbe, znači primenjuju se odredbe propisa a ne proizvoljna tumačenja. Ne želim da spekulišem u tom pravcu, ali ovako izgleda da je NBS novom odlukom retroaktivno pokušala da “legalizuje” pogrešna postupanja konkretne banke (što inače pravno nije moguće), jer ponavljam, druge banke nisu tako postupale.
A sad ono drugo što me u odgovoru banke zbunjuje (da ne kažem izbacuje iz takta). Rešavali su moj dopis kao prigovor, i rekli da (citiram): „ […] Imajući u vidu sve navedeno, Vaš prigovor nismo u mogućnosti da prihvatimo. Nadamo se da ćete naš odgovor prihvatiti sa razumevanjem. […].“.
Koji prigovor? Na šta? Morao sam da ih podsetim (ili naučim ako ne znaju), pravilo je da se tumači sadržaj pismena a ne naslov, naslov je tu obično da da neku odrednicu, da bude upućujući. A pogotovo ako neko decidno napiše i objasni šta je šta. Šta je nejasno u mojoj rečenici: “[…] Dopis sam nazvao prigovorom, jer ne znam kako bi drugačije ušao u proceduru za razmatranje, ali suštinski reč je o zahtevu da mi potvrdite traženo i date odgovore na par pitanja. […].”. A čak je i naslov mog dopisa bio “Prigovor – zahtev za potvrdu neprihvatanja ponude i par pitanja”. Mislim da je sve poprilično jasno.
Kako god, rešavanje prigovora podrazumeva pismeni odgovor na isti i rešenje iznetog problema. A banka je odgovorom potvrdila ono što sam izneo kao zahtev i pokušala da odgovori na druga pitanja, što znači da su pozitivno odgovorili na prigovor ako su moj dopis tretirali tako. Znači, i prihvatli su ga formalno.
Ali, nisam postavio samo jedno pitanje. Dobro, možda su neka razumeli kao retorička (neka to i jesu zaista). Ako izuzmemo takva, pitao sam ih, gde se dede odgovor na moje pitanje, kako ste i na osnovu čega su istovetno postupali u prethodnom moratorijumu? Zašto je taj moratorijum kod mene trajao 4 umesto 3 meseca?
Nisu mi direktno odgovorili ni na pitanje hoće li zaračunati neku kamatu (zateznu) na kašnjenje od dospelosti do dana naplate? Shvatio sam da neće, ali sam to tražio radi forme i zato što sam želeo da decidno potvrde (što je potvrda druge teze). To je par reči, mogli su toliko da mi učine, kao potvrdu tvrdnje da me uvažavaju kao klijenta.
Iako izvinjenje nisam očekivao, mogli su bar da kažu da im je žao zbog toga što njihovi službenici (znači banka) obećavaju što šta, a isto ne ispunjavaju. Jer, naveo sam da sam razgovarao sa nekoliko on-line savetnika, par puta u par dana, i da mi je jedna od on-line savetnica obećala da će mi se neko iz banke javiti telefonom ili e-mailom, a to se nije desilo. Kako se to zove? Nemar, neprofesionalizam, bezobrazluk ili naprosto sramota?
Ovo ću prosto reći, da sada ne citiram zakonske odredbe i pokazujem kako takvo nečinjenje utiče na ugovorni odnos. Zaposleni su ogledalo banke. Sve što bilo koji službenik banke učini ili izgovori obavezuje banku. A bez obzira koliko su obučeni on-line savetnici i koja znanja imaju, to je stvar osnovne kulture. Nadam se jedino, da su to stvarne osobe, da nije posredi program koji generiše odgovore, jer tek bi to bilo krajnje neprofesionalno.
I neverovatno, na dan sastavljanja drugog dopisa, dobio sam obaveštenje o nečemu što „rešavam“ već punu deceniju i što mi je menadžerka ekspoziture jednom obećala da će lično rešiti. I opet ista stvar, iako imam bar 5 dokumenata sa potpisom i pečatom banke u kojima stoji da je problem rešen. Štaviše, to je rešavano u okviru postupaka po dva pismena prigovora, i navodno rešeno.
7. Umesto zaključka
Inače, u javno objavljenim aktima banke (i na samo kod te), u obrascima koje klijentima daju na potpis, na web sajtu, stoji sijaset stvari koje povlače ozbiljne konskvence (ozbiljne kazne, čak i oduzimanje dozvole za rad). Po mnogo propisa, i po napred pominjanim, ali i po Zakonu o oglašavanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon), Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017 i 91/2019), Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008), itd. Štaviše, nije potreban ni dokazni postupak, to je sve javno dostupno (sami se hvale time iz neznanja). Jedina sreća po banke da ni oni koji bi trebalo da ih kontrolišu nemaju pojma o tome (ili to namerno prenebregavaju, što bi tek bilo…).
Možda konkretna banka zaista jeste (ne sumnjam u to) najuspešnija banka u regionu (nekom). Ali, biti najbolji među očajnim i katastrofalnim i nije neki uspeh. A čime se meri taj uspeh? Profitom? Prost zbir novčanog priliva nije jedini pokazatelj uspešnosti, dugoročno je bitnije zadovoljstvo klijenata. Jer, banka živi od svojih klijenata a ne obratno. A podsetiću, i mnogo veće banke su imale ogromne profite (Lehman Brothers npr.) pa od njih sada postoji samo sećanje. A ko ih je upropastio? Sopstveni nestručni i neprofesionalni kadrovi, niko drugi.
A moram pomenuti da mi više od onoga što rade banke smeta ono što čini institucija koja bi svojim činjenjima trebalo da napravi pravnu sigurnost i rešava ove situacije (NBS), ali i ono što čine razni šarlatani i “dušebrižnici po profesiji”, čime sam se bavio u trekstovima: “Da li je unovčavanje čekova neovlašćeno pružanje bankarskih usluga? , Ko ima ovlašćenje za izricanje sankcija?, Neovlašćeno pružanje platnih usluga ili ispunjenje obaveze za drugog?, Problem kredita indeksiranih u CHF, Da li će stav Vrhovnog kasacionog suda išta promeniti kod problema kredita indeksiranih u CHF?, Da li će konverzija rešiti problem stambenih kredita indeksiranih u CHF?”.
Na kraju svim klijentima banaka kod nas a i samim bankama i zaposlenima u njima, želim mnogo sreće, jer nažalost, gde znanja, stručnosti i profesionalizma nema, samo sreća može pomoći.
