Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li su alkoholičari „beli medvedi“ po pitanju otkaza?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 107-108, jul-avgust 2023. god. U časopisu Rad, prava i obaveze br. 5, decembar 2022. god. objavljen je tekst „Postoje li „beli medvedi“ po pitanju otkaza?“, koji se bavi istim pitanjima.
Povod za pisanje navedenih komentara je situacija koja eskalira, u smislu pogrešnog stava (po mom mišljenju) koji se primenjuje kao pravilo.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Predmet ovog i povezanih komentara je nekoliko presuda najviše redovne sudske instance u našoj zemlji. Kako god se zvao, Vrhovni (po novom) ili Vrhovni kasacioni sud, reč je o jednom te istom sudu, koji je menjao nazive. Pošto je u trenutku donošenja presuda koje razmatram naziv bio Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu upotrebljavaću skraćenicu: VKS.
Inače, ista sporna pitanja razmatrao sam u komentaru „Uživaju li alkoholičari zaštitu od otkaza?“, koji je prvobitno objavljen u časopisu Advokatska Kancelarija, broj 58, jun 2019. god. U tom tekstu sam objasnio zašto alkoholičari apriori nemaju zaštitu od otkaza, već da to zavisi od konkretnih okolnosti. Tako da se neću ponavljati, sve se može pročitati tamo. Komentare navedene na početku sam napisao jer izgleda da je ono što sam tamo izneo shvaćeno potpuno pogrešno, odnosno nije shvaćena poenta. Ili je možda proradila nečija sujeta. Jer, po svemu sudeći, neko je čitao navedeni komentar i pozvao se na isti, jer VKS „pobija“ neke zaključke iz njega.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Izraz “alkoholičar” ne upotrebljavam u pežorativnom smislu, već kao odrednicu (dakle generički), u smislu osobe koja zloupotrebljava alkohol, odnosno koja je zavisnik, kod koje je alkoholizam ustanovljen kao hronična bolest.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Kako VKS posmatra alkoholičare?
VKS je svojom presudom Rev2 3051/2020 od 16. decembra 2021. god. odbio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1560/19, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 335/18 od 20. marta 2019. godine, o poništaju rešenja o otkazu. VKS je našao da revizija tuženog nije osnovana, sa sledećim obrazloženjem (citat):
„ […] Nisu osnovani navodi revizije da je drugostepeni sud, pogrešnim tumačenjem nalaza veštaka po pitanju uračunljivosti tužioca, učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka […]
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, osporenim rešenjem tuženog […] tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline (dolazak na rad u alkoholisanom stanju), predviđene članom 74. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog i članom 21. stav 3. tačka 2. podtačka 3.1 ugovora o radu […] Tužilac je […] prilikom dolaska na posao u prvu smenu, alkotestiran i tako utvrđeno postojanje alkohola u krvi u količini od 1,67‰. O izvršenom alkotestu sačinjen je zapisnik koji tužilac nije želeo da potpiše. Tužilac je […] otvorio bolovanje, a od sledećeg dana započeo je sa lečenjem od alkoholizma. Tokom hospitalnog lečenja […] postavljena je dijagnoza zavisnost od alkohola – alkoholizam sa razvojem psihičke i fizičke zavisnosti (toksikomanska faza teškog stepena). Reč je o bolesti zavisnosti hroničnog toka koja je rezultat dugogodišnje zloupotrebe alkohola. […] U tužiočevoj kliničkoj slici, zbog izražene toksikomanske faze alkoholizma, dominira opsesivna potreba za alkoholom koji je ušao u njegov metabolizam, tako da tužilac ima osnovni cilj da zadovolji potrebu organizma za alkoholom. U periodu kada se desio događaj koji je bio razlog za otkaz ugovora o radu tužilac se nalazio u toksikomanskoj fazi alkoholizma teškog stepena. U toj fazi tužilac nije mogao voljno upravljati imperativnom potrebom organizma za alkoholom. Naprotiv, potreba za alkoholom upravljala je njegovim razmišljanjem i ponašanjem. U vreme kada je, pre dolaska na posao, konzumirao alkohol i prilikom dolaska na posao u alkoholisanom stanju tužilac nije bio sposoban da upravlja svojim ponašanjem. Njegova sposobnost shvatanja posledica takvog ponašanja bila je bitno smanjena u težem stepenu, koji je u forenzičko-psihijatrijskom i kliničkom smislu bliži kategoriji ukinute, nego očuvane sposobnosti.
Na ovako utvrđeno činjenčino stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 … 32/13) propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Iz navedene odredbe sledi da se samo uračunljivom licu može otkazati ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline. Zaposleni je uračunljiv ako je sposoban da rasuđuje i odlučuje o svojim postupcima. Sposobnost za rasuđivanje je element svesti i ispoljava se u mogućnosti zaposlenog da shvati značaj svojih postupaka, a sposobnost za odlučivanje je voljni element i ogleda se u mogućnosti zaposlenog da upravlja svojim radnjama. Neuračunljivost je stanje u kojem zaposleni ne može da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima. Ono može biti posledica duševnog obolenja (trajnog ili privremenog), privremene duševne poremećenosti i zaostalog duševnog razvoja. Takvo stanje utvrđuje se prema vremenu izvršenja povrede radne obaveze, odnosno radne discipline, na osnovu nalaza i mišljenja neuropsihijatra.
U konkretnom slučaju, veštačenjem je utvrđeno da je u vreme učinjene povrede radne discipline, kao razloga otkaza ugovora o radu, tužilac bolovao od mentalnog oboljenja – hroničnog alkoholizma u toksikomanskoj fazi teškog stepena. […] U takvim okolnostima, nižestepeni sudovi su pravilno postupili kada su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu, jer je isto doneto zbog ponašanja tužioca na koje on nije mogao voljno da utiče, niti da shvati njegove posledice.
Revizijom tuženog, navodom da je tužilac sam sebe doveo u stanje alkoholisanosti, pravilnost primenjenog materijalnog prava osporava se sa pozivom na pravilo actiones liberae in causa. Reč je o pravilu krivičnog prava na osnovu koga je lice koje sebe upotrebom alkohola, droga ili na drugi način dovelo u takvo stanje da nije moglo da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima, krivično odgovorno za krivično delo izvršeno u takvom stanju, ako je u vreme dovođenja sebe u takvo stanje postupalo sa umišljajem ili iz nehata u odnosu na krivično delo koje je izvršilo. U krivičnopravnom smislu to znači da ako je učinilac u vreme uživanja alkohola, droga ili dovođenjem sebe na drugi način u navedeno stanje bio uračunljiv, u odnosu na krivično delo koje je kasnije učinio, biće odgovoran za to krivično delo i ako ga je učinio u neuračunljivom stanju.
Navedeno pravilo se u ovom slučaju ne može primeniti na odgovornost tužioca za povredu radne discipline. Tužilac ni u vreme kada je sebe doveo u stanje alkoholisanosti, u kojem je došao na posao, nije bio sposoban da upravlja svojim postupcima i da shvati njihove posledice, a u takvom stanju nalazio se i u vreme kada je učinio povredu radne discipline zbog koje mu je otkazan ugovor o radu. Veštačenjem je utvrđeno da kod tužioca postoji bolest zavisnosti hroničnog toka, koja se u vreme kada je učinio povredu radne discipline nalazilo u toksikomanskoj fazi teškog stepena. U toj fazi potreba za alkoholom upravljala je tužiočevim razmišljanjem i ponašanjem, tako da on nije bio u mogućnosti da voljno upravlja tom, imperativnom potrebom njegovog organizma. Hronični alkoholizam je razlog nesposobnosti tužioca da shvati značaj svojih radnji i da upravlja postupcima, zbog čega nema mesta primeni označenog pravila u takvom stanju.
Nisu osnovani ni navodi revizije kojima se osporava činjenično-pravni zaključak sudova o stepenu smanjene uračunljivosti tužioca. Ovim navodima se u suštini osporava činjenčino stanje utvrđeno veštačenjem – nalazom i mišljenjem veštaka o bitno smanjenoj uračunljivosti tužioca, koja je u vreme učinjene povrede radne discipline bila bliža ukinutoj, nego očuvanoj sposobnosti za rasuđivanje.
Nisu prihvatljivi navodi revidenta da se ovakvim presuđenjem praktično isključuje mogućnost poslodavca da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji na posao dolazi u alkoholisanom stanju. Poslodavac ne može otkazati ugovor o radu ako je povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline učinjena u stanju neuračunljivosti, izazvane duševnom bolešću – hroničnim alkoholizmom. Međutim, akutna alkoholisanost ne utiče na isključenje krivice kao osnova odgovornosti, jer ako zaposleni u takvom stanju vrši nedozvoljene radnje odgovara što je sam sebe stavio u to stanje. […]“.
2. Šta je ovde sporno?
VKS neke stvari dobro posmatra, ali sumarni zaključak je loš po mom mišljenju. Nesporni su zaključci koji se odnose na voljne postupke kod alkoholičara itd. Ali, ovde ne razmatramo medicinska već pravna pitanja. Apostrofiraću najbitnije, ono što sam VKS konstatuje u ovoj presudi:
– da je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline;
– samo uračunljivom licu može otkazati ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline;
– pravila iz krivičnog prava u vezi krivice ne mogu se primeniti kod odgovornosti zaposlenog za povredu radne discipline.
A krajnji zaključak VKS je u potpunosti kontradiktoran, tačnije nerazumljiv. Jer, VKS kaže da poslodavac ne može otkazati ugovor o radu ako je povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline učinjena u stanju neuračunljivosti, izazvane duševnom bolešću – hroničnim alkoholizmom. Ali, dodaje da akutna alkoholisanost ne utiče na isključenje krivice kao osnova odgovornosti, jer ako zaposleni u takvom stanju vrši nedozvoljene radnje onda odgovara što je sam sebe stavio u to stanje?!?.
Šta je VKS uopšte hteo reći? Po VKS poslodavac ne može otkazati ugovor o radu ako je nešto učinjeno u stanju neuračunljivosti izazvane hroničnim alkoholizmom, pri čemu akutna alkoholisanost (trenutno pijanstvo) ne utiče na isključenje krivice kao osnova odgovornosti?!?!
Izvinite, ja ovo uopšte ne razumem.
VKS najpre rezonuje da pravila iz krivičnog prava u vezi krivice nisu primenjiva na polju radnih odnosa. Dobro, i nisu baš uvek, to bih mogao da prihvatim zbog drugih procesnih pravila i toga da se značaj krivice razlikuje u smislu kaznene i građansko-pravne odgovornosti, mada su opšte postavke iste (umišljaj, nehat, uračunjivost itd.). Ali, kako je onda krivica u smislu kaznenog prava primenjiva kod akutne alkoholisanosti? Pa hronični alkoholičar kod koga je utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu koje se karakteriše kao stanje „veoma teške opijenosti“ (prema propisima o bezbednosti saobraćaja npr.) u tom trenutku je u stanju akutne alkoholisanosti (ne pripit, nego pijan, narodski rečeno). Jer, i osoba koja pati od bolesti zavisnosti može nekada biti trezna. Znači, po onome što je sam VKS rekao, i hroničnom alkoholičaru koji je pod dejstvom alkohola u trenutku rada može biti otkazan ugovor o radu. Jer, sam kaže, ako zaposleni u takvom stanju vrši nedozvoljene radnje onda odgovara što je sam sebe stavio u to stanje. A kao nedozvoljena radnja je definisano samo bivanje na poslu u takvom stanju. Zašto je onda odbio reviziju?
A VKS izgleda ne shvata ni razliku između otkaznog razloga (koji može biti bilo šta) i procedure otkaza ugovora o radu, što sam objašnjavao u komentaru „Uživaju li alkoholičari zaštitu od otkaza?“, tako da ovde neću ponavljati izneto.
3. Umesto zaključka
I pored sve dobre volje, te uvažavanja sudija, kao neko kome je tumačenje propisa (interpretacija onog što piše u njima) primarno polje rada, sa gore iznetim zaključcima VKS ne mogu se složiti. Nije reč o filozofskim gledanjima već isključivo o tumačenju teksta propisa, dakle pravilima struke (i pravne nauke). Jer, kod tumačenja nije dovoljno navesti ili citirati odredbe nekog propisa, potrebno je izvući logičan zaključak koji je moguće obrazložiti. Nekad je potrebno da se uđe u baš ozbiljno tumačenje i pravnu filozofiju, ali obično je potrebno samo pročitati tekst propisa. Tumačenje i primena pravne analogije je možda složen proces, ali čitanje valjda nije.
A ne smemo da zaboravimo i na logiku. O logičkim sposobnostima je nezahvalno govoriti, ali postavljene premise uvek moraju davati konkluziju.
Ovaj komentar je samo uvod u razmatranje, njime se samo otvaraju sporna pitanja.
Pitanjem krivice zaposlenog bavio sam se u „Kada je kod otkaza važna krivica?“. Da li poslodavac ipak može biti odgovoran na nekom nivou za postupanja zaposlenog razmatrao sam u „Da li poslodavac može biti kriv za postupanja zaposlenog kod otkaza?“.
Zbog čega je sve što razmatram veliki problem objašnjavao sam u „Zašto je važan jedinstven stav sudova po pitanjima otkaza?“
Kada se pročitaju svi navedeni komentari biće jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, a što sam sam slikovoto opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
