Poverenik u uvodnom izlaganju prilikom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti 2025. koji se održao danas u Privrednoj komori Srbije je u svom uvodnom govoru uspeo da dočara nedostatke upotrebe veštačke inteligencije kroz navođenje činjenica bez emocija. „Zaštita podataka o ličnosti je najugroženije ljudsko pravo. Ako uspemo da pomirimo razvoj tehnologije i ovo pravo – na dobrom smo putu“, izjavio je Poverenik.
Predstavnici stranih delegacija u Srbiji šef; Delegacije EU, zamenica šefa Misije OEBS-a i šef Misije Saveta Evrope saglasni su da proces digitalizacije i veštačka inteligencija predstavljaju glavni izazov u zaštiti prava na privatnost.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde, naglasio je važnost zajedničkog napora i sinergiju u uređenju ove oblasti a to je reflektovano u radu različitih radnih grupa za sprovođenje Strategije, Akcionog plana i radu radne grupe za izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018); sa željom da se zakonom urede i biometrija, video nadzor i veštačka inteligencija. Podsećamo su biometrijski podaci samo delimično obuhvaćeni trenutnim Zakonskim rešenjem pa npr. u čl. 17. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, stoji:
“Zabranjena je obrada kojom se otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, kao i obrada genetskih podataka, biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica, podataka o zdravstvenom stanju ili podataka o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica.
Izuzetno, obrada iz stava 1. ovog člana dopuštena je u sledećim slučajevima:
1) lice na koje se podaci odnose je dalo izričit pristanak za obradu za jednu ili više svrha obrade, osim ako je zakonom propisano da se obrada ne vrši na osnovu pristanka;
2) obrada je neophodna u cilju izvršenja obaveza ili primene zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca ili lica na koje se podaci odnose u oblasti rada, socijalnog osiguranja i socijalne zaštite, ako je takva obrada propisana zakonom ili kolektivnim ugovorom koji propisuje primenu odgovarajućih mera zaštite osnovnih prava, sloboda i interesa lica na koje se podaci odnose;
3) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica, ako lice na koje se podaci odnose fizički ili pravno nije u mogućnosti da daje pristanak;
4) obrada se vrši u okviru registrovane delatnosti i uz primenu odgovarajućih mera zaštite od strane zadužbine, fondacije, udruženja ili druge nedobitne organizacije sa političkim, filozofskim, verskim ili sindikalnim ciljem, pod uslovom da se obrada odnosi isključivo na članove, odnosno bivše članove te organizacije ili lica koja imaju redovne kontakte sa njom u vezi sa ciljem organizacije, kao i da se podaci o ličnosti ne otkrivaju izvan te organizacije bez pristanka lica na koje se odnose;
5) obrađuju se podaci o ličnosti koje je lice na koje se oni odnose očigledno učinilo javno dostupnim;
6) obrada je neophodna u cilju podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva ili u slučaju kad sud postupa u okviru svoje nadležnosti;
7) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja značajnog javnog interesa određenog zakonom, ako je takva obrada srazmerna ostvarivanju cilja, uz poštovanje suštine prava na zaštitu podataka o ličnosti i ako je obezbeđena primena odgovarajućih i posebnih mera zaštite osnovnih prava i interesa lica na koje se ovi podaci odnose;
8) obrada je neophodna u svrhu preventivne medicine ili medicine rada, radi procene radne sposobnosti zaposlenih, medicinske dijagnostike, pružanja usluga zdravstvene ili socijalne zaštite, odnosno upravljanja zdravstvenim ili socijalnim sistemima, na osnovu zakona ili na osnovu ugovora sa zdravstvenim radnikom, ako se obrada vrši od strane ili pod nadzorom zdravstvenog radnika ili drugog lica koje ima obavezu čuvanja profesionalne tajne propisane zakonom ili profesionalnim pravilima;
9) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog zdravlja, kao što je zaštita od ozbiljnih prekograničnih pretnji zdravlju stanovništva ili obezbeđivanje visokih standarda kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite i lekova ili medicinskih sredstava, na osnovu zakona koji obezbeđuje odgovarajuće i posebne mere zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, posebno u pogledu čuvanja profesionalne tajne;
10) obrada je neophodna u svrhe arhiviranja u javnom interesu, u svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja i u statističke svrhe, u skladu sa članom 92. stav 1. ovog zakona, ako je takva obrada srazmerna ostvarivanju ciljeva koji se nameravaju postići, uz poštovanje suštine prava na zaštitu podataka o ličnosti i ako je obezbeđena primena odgovarajućih i posebnih mera zaštite osnovnih prava i interesa lica na koje se ovi podaci odnose.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na obradu koju vrše nadležni organi u posebne svrhe.”
Zamenica Poverenika naglasila je da je u prethodnoj godini bila apsurdna situacija, nikada više održanih obuka i tribina na temu zaštite podataka, sa višom svešću građana, ali da nikada teže nismo štitili ovo pravo zbog razvoja moderne tehnologije.
„Naš posao u budućnosti će biti još teži jer ne smemo zaustavljati razvoj tehnologije, digitalizacije i veštačke inteligencije a moramo da štitimo podatke o ličnosti sa druge strane. Pitam se da li će postojati podatak o nama koji ćemo moći da sakrijemo, poput naših navika i svega što obeležava našu privatnost“, rekla je zamenica Poverenika. Dalje, institucija Poverenika će i dalje nastaviti sa edukacijama građana i studenata sa posebnim akcentom na najmlađu populaciju, kao i aktivnom učešću u radu međunarodnih tela u ovoj oblasti.
Izvor: sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.