Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Ko je odgovoran ako se pešak povredi na trotoaru?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 117, maj 2024. god. U komentaru „Gde je osnov i šta čini štetu kad se pešak povredi na trotoaru?“, sam pored opisa konkretnog primera, razmatrao osnov za naknadu i šta čini navedenu štetu. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Ovde ću se pozabaviti time, ko odgovara za štetu koju pešak pretrpi zbog oštećenja trotoara?
1. Ko je štetnik u ovom slučaju?
Prema stavu 3. člana 13. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 i 95/2018-dr.zakon), upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta, zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.
To je negde samo razrada osnovnih principa o odgovornosti za štetu, previđenih Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO, o čemu sam govorio u komentaru „Gde je osnov i šta čini štetu kad se pešak povredi na trotoaru?“.
Nažalost, Zakon o putevima ne daje definiciju korisnika puta, jer je zakonopisac smatrao da je jasno da se to odnosi na učesnike u saobraćaju koji koriste saobraćajne površine. Kako god, pošto je pravni poredak jedinstven, kako to u članu 4. kaže Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022), a ponavlja i u članu 194., moramo pogledati u druge propise, jer propisi se međusobno dopunjuju. O jedinstvenosti pravnog poretka, nomotehnici, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, tako da to neću ponavljati ovde.
Prema definicijama iz člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon i 76/2023) – u daljem tekstu: ZOBS, saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, a put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju. Javni put je put od opšteg značaja koji mogu da pod jednakim uslovima koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju i koji je nadležni organ proglasio kao takav. Kako je upotrebljena odrednica „koriste“, to znači da se učesnici u saobraćaju smatraju korisnicima puta.
U smislu tačke 69) stava 1. člana 7. ZOBS, pešak je lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vuče ili gura vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica za nemoćna lica ili lice u dečjem prevoznom sredstvu ili lice u kolicima za nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl.
Prema odredbama Zakona o putevima i ZOBS, ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (tačka 7. člana 2. Zakona o putevima i tačka 7. tačka 7. stava 1. člana 7. ZOBS), a trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka (tačka 18. člana 2. Zakona o putevima i tačka 21. stava 1. člana 7. ZOBS), jer javni put obuhvata i trotoare prema tački 5. stava 1. člana 4. Zakona o putevima. Sled je jasan, pešak je korisnik puta u smislu propisa.
Nisam građevinski stručnjak, ali u konkretnom slučaju koji je pokazni primer, što je opisano u „Gde je osnov i šta čini štetu kad se pešak povredi na trotoaru?“, verovatno je reč o tome da ploče tonu, zbog loše urađenog postavljanja (nedovoljno sabijen materijal), ili da voda prodire između ploča, jer se zaštitne „zalivke“ ne obnavljaju (ili nisu ni stavljane) i ispira peščanu podlogu, ili ih led (ako se ispod postavi vodonepropusni materijal, npr. afalt, kako se to sad obično radi), kad se voda ispod zamrzne, izbacuje nagore. Prosto, fizički principi su posredi.
Ko je kriv za to, da li je do odgovornog projektanta ili izvođača radova, aposlutno je nebitno. Upravljač puta, po zakonu odgovara za održavanje i štetu, a isti posle slobodno može da se „objašnjava“ sa izvođačima radova. Od trenutka kada se radovi završe i objekat pusti u upotrebu, odgovoran je upravljač puta. Pa i za to što nije „naterao“ izvođača radova da otkloni eventualne greške. Čak i kada je te poslove poverio drugom licu. Stav sudova u vezi toga je kristalno jasan.
Evo šta kaže Apelacioni sud u Novom Sadu, u Presudi Gž 4485/2016 od 26. januara 2017. god. (citat): „[…] Tuženi se ne može osloboditi za štetu na javnoj površini poveravanjem radova na trotoaru drugom komunalnom subjektu, jer je odredbom […] dužan da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puteva i omogući bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja na njima i odgovara za štetu, koja nastane kod korisnika puteva, zbog neblagovremenog izvršenja pojedinih potrebnih radova i nepreduzimanjem odgovarajućih mera za održavanje puteva. […]“.
Isti sud je i ranije rekao isto, u Presudi Gž 3871/2012 od 29. novembra 2012. god. […] propisano je da upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima zbog propuštanja blagovremenog obavljanja pojedinih radova na redovnom održavanju javnog puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja. […] proizilazi da zakonodavac nije ovlastio upravljača javnog puta da svoju odgovornost za štetu koja nastane korisnicima u propisanim okolnostima prebacuje ugovorom, ili na drugi način na druga pravna lica sa kojima je u poslovnim odnosima u vezi izvođenja radova […]“.
Inače, trotoari i druge pešačke površine na Dorćolu i celom Starom gradu (uzgred, i svuda po gradu Beogradu) izgledaju kao da u su „ratnoj zoni“. Prepune rupa, kratera… Utonulih ili nenivelisanih šahtova… Katastrofe koje samo čekaju da se dese. Proći peške nekuda a ne povrediti se, pravo je umeće. Zašto je tako, ne bih kometarisao ovde.
Prema tački 54. člana 2. Zakona o putevima, upravljač javnog puta je javno preduzeće, privredno društvo i drugi oblici organizovanja koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, mogu da obavljaju delatnost od opšteg interesa. Tako da lokalne samouprave obaveze upravljača puta prenose na takve subjekte. U gradu Beogradu, to je Javno preduzeće PUTEVI BEOGRADA, koje ne treba mešati sa Javnim komunalnim preduzećem BEOGRAD-PUT, koje se bavi samim izvođenjem radova na izgradnji i održavanju puteva. Tako da je u slučaju koji je pokazni primer, došlo do pismenog obraćanja JP PUTEVI BEOGRADA. Inače, na web prezentaciji istog može se pronaći nešto što se zove Uputstvo za ostvarivanje prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete, gde je objašnjena procedura.
2. Da li pešak može doprineti nastanku štete?
Ovde je važno pomenuti, da iako ZOO govori o podeli odgovornosti za nastanak štete, odnosno doprinosu oštećenog nastanku iste, i umanjenju naknade po tom osnovu, pešak kao oštećeno lice po objektivnim kriterijumima ne može doprineti nastanku ovakve štete. Bar ne značajno. Jer, ako pešak hoda trotoarom, on ne krši nikakva pravila, pa da mu se po tom osnovu može nešto spočitati (da je svesno rizikovao i sl.). A koliki je stepen primerene pažnje koju treba primenjivati kad se hoda trotoarom? Pa ne hoda se po žici, već po trotoaru. S druge strane, po zakonu, ovakave opasnosti na trotoaru moraju biti obeležene propisanom signalizacijom i fizički obezbeđene (ogradom i sl.). Tako da…
3. Umesto zaključka
Samom procedurom naplate štete pozabavio sam se u „Ko će i kako isplatiti štetu pešaku koji se povredi na trotoaru?“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.