Konkretan povod za pisanje ovog i komentara koji će uslediti, je nešto sa čime se svakodnevno srećemo. U svim maloprodajnim objektima svakodnevno nailazimo na razne popuste, sniženja, akcije, rasprodaje i sl.A inače,neprestano smo putem medija „bombardovani“ pričama trgovaca o tome da je kod njih nešto povoljnije, jeftinije, te da im je interes kupaca na prvom mestu. A da li je to zaista tako? Svako ko iole logično razmišlja odgovoriće negativno. Prevashodni interes trgovcima je naravno ostvarenje zarade (profita). I to im ne treba zamerati. Privredna delatnost se i obavlja zbog toga. Ono što im (lično) generalno zameram je manir (ukupno ponašanje) i to što ne poštuju zakonske obaveze. A to (jer ne rade svoj posao) zameram i nadležnim službama.
U ovom i tekstovima koji će uslediti analiziraću „greške“ koje trgovci namerno ili iz neznanja prave prilikom isticanja cena, te oglašavanja sniženja i akcijskih prodaja u maloprodajnim objektima.
Naravno, ni ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko učinio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju zanimanje, delatnost i sl. a ne konkretnu osobu ili kompaniju).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Kako se ponašaju trgovci?
Kao ilustraciju u komentarima uzimam slučajeve iz sopstvenog iskustva. Znači, sve ono o čemu pišem ovde, nastalo je na bazi konkretnih slučajeva u kojim sam lično preduzeo neku akciju (reklamacioni postupak ili prijava inspekciji). Dakle, za sve što opisujem i navodim imam pismeni dokaz.
A zaista me ne zanima šta će (i da li će) neko drugi (recimo nadležni organi) uraditi povodom svega što navodim. Sigurno je samo da lično nisam zainteresovan da pravim skandale niti da radim posao udruženja za zaštitu potrošača. Samo koristim sopstvena iskustva kao pokazni primer, naravno uz pridržavanje pravila pisanja stručnih tekstova (bez navođenja konkretnih imena osoba, kompanija i sl.). Dakle, ne snosim bilo kakvu odgovornost ukoliko neko sam zaključi koja kompanija je posredi, a ista pretrpi bilo kakvu štetu tim povodom. A lično ću izvršiti svaku zakonsku obavezu ukoliko eventualno budem pozvan od bilo kog nadležnog organa u vezi davanja izjave, dostavljanja prepiske, svedočenja i sl.
Iako je sve ono o čemu pišem primećeno u maloprodjanom objektu jednog trgovačkog lanca, ovi komentari nisu upereni protiv istog, ovo su stvari koje sa malim varijacijama čine svi trgovci. Za konketnu kompaniju jedino je karakteristično, da su me svojim ponašanjem „naterali“ da postupke podignem na viši nivo, da o svemu uočenom podnesem prijave (inicijative za pokretanje prekršajnih postupaka) tržišnoj inspekciji, te nadležnom ministarstvu radi zaštite kolektivnog interesa postrošača.
Jer, kad nekome prigovorite pismeno više puta nakon što ste to usmeno nebrojeno puta učinili, osećate potrebu da nešto preduzmete. I ranije bih uvek prešao bih preko svega i zadovoljio se izvinjenjem pro forme koje kompanija daje svaki put, ali ponašanje predstavnika kompanije nakon poslednjih prigovora me “nateralo” da sve podignem na viši nivo, te da ovo sve objavim. Sve mogu da oprostim, pa i gubitak novca, ali bezobrazluk i to da me neko zamajava i pravi onim što nisam, e to stvarno ne mogu i neću. Jer, stekao sam utisak da nije bilo iskrene namere da nešto poprave u svom ponašanju, da je sve ono što su činili i nagoveštavali da žele, rađeno samo da bi dobili na vremenu da neke stvari “pokriju”. Koliko su dobro “pokrili” svoje “brljotine” (koje mislim da su namerne) videćemo na kraju postupaka koje sam inicirao (i koje ću u budućnosti inicirati, jer svakodnevno mi daju još „materijala“ i dokaza).
Možda će neko reći da je posredi osveta, ali šta god mislili, i osveta je legitimna kao motiv postupanja. Jer, preduzimanje postupka zbog nekog motiva, da kažemo i osvete, nije nikakvo delo, samo otežavajuća, kvalifikatorna okolnost kod nekih krivičnih dela. A ja ne činim nikakvo kazneno delo, već u stvari radim ono na šta me zakon uslovno obavezuje (obaveštavam nadležne o postojanju potencijalnih kaznenih dela), dok me profesionalna etika obavezuje svakako.
U konkretnom objektu kupujem bar jednom dnevno, jednostavno najbliži mi je od svih većih marketa. I svakodnevno postoje sitniji problemi preko kojih se prelazi (zbog nedostatka vremena, beznačajnog iznosa), ali kad se sve to nakupi… Ovde pričam o pravilu, o obrascu ponašanja, i principu. Zato mi zaista nije bilo teško potrošiti nešto od svog vremena, koliko god da mi vreme nedostaje, da me “smara” sve ovo, i koliko god mrzelo da ispravljam “krive Drine”.
Znam, postoje objektivne teškoće, tiču se osoblja, specifične situacije sa epidemijom zarazne bolesti, ali, zašto bi to mene ili bilo kog potrošača interesovalo? I zašto bi epidemiološka situacija uticala na obaveze koje uvek postoje?
U ovom tekstu ću ukratko predstaviti obaveze trgovaca u vezi isticanja cene i oglašavanja sniženja i sl. dok ću u tekstovima koji će uslediti razmatrati konkretna činjenja i situacije.
2. Koje su obaveze trgovca u vezi obaveštenja o ceni?
Da prvo utvrdimo kako bi trebalo da bude ako se radi po propisima. U smislu propisa, istaknuta cena važi dokle god je istaknuta i za proizvode uz koje je istaknuta, bez obzira ko kako tumačio i šta tvrdio. Iz više razloga. Da se podsetimo malo nekih odredbi.
Zakon o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2014, 6/2016-dr.zakon i 44/2018-dr.zakon), u članu 6. kaže, trgovac je dužan da, na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge.
Stav 3. člana 12. istog zakona predviđa da trgovac mora da se pridržava istaknute cene i uslova prodaje.
Obmanjujuća poslovna praksa prema članu 19. istog zakona je poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način (npr. ako oglašava nešto na zbunjujući način), čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu (između ostalog) u pogledu cene ili načina na koji je obračunata ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu cene.
Član 26. istog zakona još dodaje da ukoliko trgovac nudi posebne prodajne podsticaje pri kupovini roba i usluga, dužan je da ih jasno i vidljivo istakne, navede uslove za njihovo ostvarivanje i da ih se pridržava, odnosno da je zabranjeno odbijanje da se potrošaču proda roba koja je izložena ili na drugi način pripremljena za prodaju.
A najbitnije je da navedeni zakon uvek naglašava da je trgovac dužan da sve navedeno čini u skladu sa propisima o trgovini.
A Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) u članu 35. govori o isticanju cene, pa kaže, trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu u dinarima (konačna cena po jedinici robe, uključujući poreze i dažbine)na robi odnosno ambalaži, neposredno pored robe ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe.
Navedeni zakon u čl. 36-38. predviđa obaveze trgovca u vezi prodajnih podsticaja (sniženja, akcijske prodaje…). I kaže da ponuda prodajnog podsticaja (između ostalog) naročito sadrži precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi i period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka i datuma isteka. A u slučaju prodaje robe sa sniženom cenom, trgovac, je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu. Na oglašavanje prodajnih podsticaja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje.
Zakon o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon) u članu 11. kaže da je obmanjujuće oglašavanje zabranjeno, što bi bilo svako oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke, koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje ili koje zbog toga škodi ili je verovatno da će naškoditi konkurentu oglašivača. Prilikom utvrđivanja da li je određeno oglašavanje obmanjujuće uzimaju se u obzir sve njegove karakteristike, a naročito obaveštenja u vezi sa cenom ili načinom obračuna cene, kao i uslovima prodaje robe ili uslovima pružanja usluga.
U smislu člana 2. navedenog zakona, oglašavanje je predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, a oglasna poruka je obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi. Oglašivač je lice koje se oglašava, a koje ima svojstvo trgovca u skladu sa propisima koji uređuju trgovinu ili radi u ime i za račun trgovca, odnosno koje obavlja profesionalnu ili poslovnu delatnost prodaje robe i usluga.
Dakle, da rezimiramo, u sva tri navedena zakona, fokus je na nedvosmislenom, nesumnjivom, čitkom i lako uočljivom isticanju tačne (važeće) cene na način koji po objektivnim merilima ne može dovesti nekog prosečnog kupca u zabludu.
A i da zanemarimo odredbe napred navedenih zakona, istaknuta cena u stvari obavezuje zbog pravila o obaveznosti ponude, po Zakonu o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, “Sl. list SRJ”, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO, koji je “krovni“ iliti propis kojim se uređuju sve prodaje. Jer prodajom robe u trgovinskom objektu zaključuje se jedna vrsta “formularnog” ugovora o prodaji, koji se zaključuje konkludentnom radnjom (uzimanjem robe sa rafa) a izvršen je plaćanjem cene. A u ZOO postoji nešto što se zove obaveznost ponude, kao i pravila kako i do kada ponuda (čak i usmena) obavezuje (do zaključenja ugovora), te pravila o saglasnosti volja i jednakosti uzajmnih davanja, kao i načelo savesnosti i poštenja. A ZOO u članu 34. kaže, izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. Član 39. ZOO predviđa da je ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu, odnosno kad ponuđeni plati cenu.
Ovde je važno da se podsetimo još nečega. Pravni poredak je jedinstven kako to u članu 4. kaže Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), a ponavlja i u članu 194. Jer, nijedan propis ne postoji sam za sebe, već je deo nekog sistema. Ineče, o jedinstvenosti pravnog poretka, nomotehnici, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se može pročitati na Pravnom portalu.
3. Da li se nepropisnim isticanjem cene čine kaznena dela?
Znači, ako sumiramo sve, trgovac mora da proda robu kupcu po istaknutoj ceni. Time što u reklamacionom postupku (ako do istog dođe)prizna grešku iizvrši refundaciju novca (povraćaj razlike u ceni), ispunjava se samo obligaciona obaveza po pitanju povraćaja neosnovano naplaćenog. Ali, to ne utiče na činjenicu da se pogrešnim postupanjem ostvaruje biće kaznenog nekog dela (tačnije više njih). Radnja kaznenog dela je izvršena pre prodaje, u trenutku isticanja cene na nepropisan način. Sudbina potraživanja – obligacionog zahteva kupca kao“oštećenog lica” i namere istog u vezi s tim su njegov privatni interes, i nemaju uticaja na postojanje kaznenog dela, čije procesuiranje je javni intres (da se spreče buduća nepravilna ponašanja).
Jer, nepropisnim činjenjem u vezi isticanja cene, čine se prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. To su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama (jednom radnjom se čine prekršaji po više zakona). Ovde ću uopšteno navesti koji su to prekršaji, dok ću u tekstovima koji slede analizirati kako se konkretnim postupanjem čini konkretan prekršaj.
Članom 160. Zakona o zaštiti potrošača (stav 1, tač. 1., 2., 4., 9. i 12.) predviđena je novčana kazna za prekršaj, u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako se povrede odredbe o isticanju i oglašavanju prodajne cene, ako se trgovac ne pridržava istaknute cene pri naplati robe, obmanjuje potrošača pri oglašavanju cene, ili ako odbije da potrošaču proda robu po istaknutoj ceni.
Navedeni zakon u članu 161. predviđa i da se uz prekršajnu novčanu kaznu iz člana 160. stav 1. tač. 9) (zbog obmanjivanja potrošača pri oglašavanju cene) pravnom licu može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, a odgovornom licu mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Prema članu 67. stav 1., tač. 5) Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019), novčanom kaznom od 100.000,00 din. kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne istakne cenu na propisan način, i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 din. (stav 2.). A po članu 68. stav 1. tač. 10) i 11) istog zakona, novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 din. kazniće se za prekršaj pravno lice, a odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (prema stavu 2.), ako nudi robu sa naročitim prodajnim podsticajima i oglašava prodajne podsticaje suprotno odredbama ovog zakona.
Po članu 78. stav 1. tač. 2) Zakona o oglašavanju novčanom kaznom od od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice, i odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako vrši obmanjujuće oglašavanje.
4. Šta moraju da učine nadležni organi?
Ništa spektakularno, samo da rade ono što jeste njihov posao, odnosno da preduzmu radnje na koje ih zakon obavezuje. Ovde pre svega mislim na tržišnu inspekciju i nadležno ministarstvo.
Dakle, da kontrolišu ono što trgovci čine i da na osnovu prijava potrošača i onog što sami utvrde iniciraju prekršajni postupak pred nadležnim sudom. Ostalo je na sudu koji će proceniti da li neko kazneno delo postoji, te odrediti da li je potrebno kazniti izvršioca i koliko.
Ono na šta moram da upozorim nadležne je sledeće. Ukoliko neko dodeli sebi preveliku slobodu u diskrecionoj oceni, ili ne radi svoj posao, to bi moglo da se protumači kao neko delo protiv službene dužnosti u smislu Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). A krivična dela povlače ozbiljne kazne (i zatvorske), zastarevaju u dužem periodu, koji zavisi od visine zaprećene kazne. Svakako, zastarevaju u rokovima mnogo dužim nego prekršaji, tako da opasnost po učinioca takvog dela postoji dugo (godinama, 5 za konkretno delo na koje mislim) nakon što prestane moućnost za postupanje po prekršaju koji je razlog svega. Dakle, svako od nadležnih neka dobro razmisli, da li je zaista pametno recimo dozvoliti da prekršaj zastari ako se time rizikuje zatvorska kazna?
5. Šta je savet za potrošače?
Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ovde ću reći, bez obzira da li je u nekom slučaju reč o neznanju ili o neverovatnom bezobrazluku, ako ne reaguejte nećete ni ostvariti svoja prava. Jer, biti fin i korektan prema onima koji to nisu ne donosi ništa. Besmisleno je reći „srami se“ ili „ sram te bilo“ onom ko srama nema. Jer da ima moralna načela ne bi činio to što je sramno.
Zato iskoristite sve ono što zakon predviđa. Za početak uvek kada primetite nešto što nije ispravno, usmeno prigovorite trgovcu u samom objektu. Zahtevajte objašnjenje, tražite povraćaj novca i sl. Za svaki slučaj uvek obezbedite dokaze (fotografišite cene, sačuvajte račune…). To vam niko ne može zabraniti, iako je konkretna kompanija o kojoj govorim istakla obaveštenja o zabrani fotografisanja u njihovom objektima. Fotografisanje se može zabraniti u smislu zaštite poslovnog interesa ili podataka o ličnosti, (da sada ne širim temu), ali niko ne može zabraniti prikupljanje dokaza o izvršenju kaznenog dela.
Ako gore navedeno ne urodi plodom, pismeno prigovorite, i nagovestite trgovcu da ćete sve prijaviti tržišnoj inspekciji. I da bude jasno, time ne činite ništa nedozvoljeno. To nije nekakva pretnja. Po definiciji, pretnja je stavljanje u izgled nanošenja nekog zla i nije samostalno delo, već radnja izvršenja kod nekih drugih dela (iznude, prinude, ucene, ugrožavanja sigurnosti…). Da bi pretnja predstavljala radnju izvršenja u okviru kaznenog dela, mora biti protivpravna, a ovo je stavljanje u izgled pravno dozvoljenih sredstava i radnji. Drugo, pretnja mora biti upućena u svrhu ostvarenja nečega za šta pravnog osnova nema, a ovo je samo predočavanje posledica delanja nekih lica u skladu sa propisima.
Ako to ne urodi plodom samostalno preduzmite postupke (podnesite prijavu tržišnoj inspekciji i obratite se udruženju za zaštitu potrošača ako mislite da to ima svrhe), angažujete advokata (radi navedenog i eventulane tužbe sudu). Prijavu možete dostaviti i sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija jer isto može preduzeti i neke akcije u smislu zaštite kolektivnog interesa postrošača. Međutim, navedeno ministarstvo se smatra obaveštenim podnošenjem prijave organizacionoj jedinici u sastavu istog (tržišnoj inspekciji), koja je dužna da prosledi informacije nadležnoj službi.
Štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
