Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li se još nešto isplaćuje uz naknadu izgubljene zarade?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 10, oktobar 2023. god. Odgovorom na pitanje postavljeno u naslovu bavio sam se i u tekstu „Šta se još isplaćuje uz naknadu izgubljene zarade?“, objavljenom u časopisu Advokatska kancelarija br. 78, februar 2021. god.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulAtorna tela i svi ostali, neprestano greše pri pisanju i tumačenju propisa. Konkretan povod za pisanje gore navedenih komentara su odredbe više propisa, koji uređuju različite oblasti i naizgled nisu u direktnoj vezi, ali koje (po mom mišljenju), predstavljaju problem u praksi.
U komentaru “Kako se prinudno naplaćuje naknada izgubljene zarade?” bavio sam se tehničkim aspektom (i problemima), tj. time kako se prinudno izvršavaju presude kojima je utvrđeno da je došlo do nezakonitog otkaza i naložene određene obaveze poslodavcu. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde, gde ću se pozabaviti generalnim pitanjem šta se isplaćuje uz naknadu izgubljene zarade, te problematikom poreza. A u tekstu “Koji doprinosi se plaćaju uz naknadu izgubljene zarade?” obradiću pitanje doprinosa.
1. Šta se isplaćuje uz naknadu izgubljene zarade?
Da se vratimo glavnom pitanju koje obrađujem u ovom komentaru, izraženom u naslovu ovog dela.
Nema nekih upotrebljivih mišljenja u vezi s tim, jedino Ministarstvo finansija u svom Mišljenju br. 011-00-112/2017-04 od 5. maja 2017. god. kaže: „[…] S tim u vezi, ukoliko je u predmetnom slučaju u izvršnom postupku po osnovu naknade štete za izgubljene zarade zaposlenom isplaćen iznos koji u sebi ne sadrži pripadajući porez i doprinose koji se obračunavaju po osnovu zarade (tzv. neto zarada), poslodavac je dužan da obračuna i plati porez, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (iz osnovice) i doprinose na teret poslodavca (na osnovicu), i podnese poresku prijavu. […]“.
Dakle, sigurni su da poslodavac treba da uplati poreze i doprinose, samo nisu rekli koje.
Ni važeći Zakon o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) – u daljem tekstu:ZOR,, nije od velike pomoći, koji u delu „XVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA“, odsek „8. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa“, u članu 191., st. 1-4 predviđa sledeće:
„Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.
Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.“.
Stav 9. istog člana dodaje da se ta naknada umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
Dakle, ZOR je jasan u pogledu obaveza poslodavca, koji mora isplatiti naknadu štete i uplatiti pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Ono što je zbunjujuće u ZOR je način na koji je propisana ta naknada štete. Naime, prvo se kaže da se ta naknada štete utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose, i navodi se šta ne ulazi u istu. A potom se kaže da se ta naknada štete zaposlenom isplaćuje u visini izgubljene zarade umanjene za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade. Jeste malo konfuzno, ali prvo je rečeno da generalno, šteta koju zaposleni trpi zbog nezakonitog otkaza obuhvata ne samo iznos izgubljene zarade, već i prava koja zaposleni ostvaruje po osnovu rada uplate doprinosa (penzijski staž npr.). I jasno je da se radniku isplaćuje samo iznos izgubljene neto zarade (plus zatezna kamata na taj iznos), bez poreza i doprinosa, koji se uplaćuju nadležnim fondovima. Ali, ZOR takođe ne rešava pitanje, koje doprinose treba uplatiti, štaviše govori samo o situaciji kada zaposleni nije radio, te da se naknada može umanjiti. A šta činiti u situaciji kada je zaposleni radio negde u međuvremenu? ZOR čak nije potpuno precizan ni u pogledu poreza na iznos izgubljene zarade, jer kaže da se zaposlenom imaju uplatiti samo doprinosi a za porez kaže da se „obračinava i plaća“. U najmanju ruku nepotpune i neprecizne odredbe.
Vidimo da ZOR nije rešio pitanje šta uz izgubljenu zaradu poslodavac još treba da konkretno da uplati, već sadrži samo opštu odrednicu „i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“. A rekoh, ZOR nije jasan ni u pogledu poreza, već kaže, porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene neto zarade. Inače, ova pitanja nisu bila rešena ni u prethodnim zakonima kojima je bila uređena oblast rada i radnih odnosa. Zato moramo pogledati što o tome stoji u drugim zakonima. Jer, kao što sam toliko puta naveo u svojim tekstovima, pravni sistem ne čini jedan propis , pravni poredak je jedinstven, što u članu 4. kaže Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022), a ponavlja i u članu 194.
2. O kom porezu je ovde reč?
Da prvo rešimo pitanje poreza.
Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006- isp., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-OUS, 93/2012, 114/2012-OUS, 47/2013, 48/2013-ispr., 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr.zakon, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020, 44/2021, 118/2021 i 138/2022), u članu 3. kaže, da (pored ostalog) i zarada predstavlja prihod koji podleže oporezivanju. A bitna nam je i odredba tog zakona, u članu 9. stav 1. tač. gde se kaže, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade(plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu). Dakle, porez na izgubljenu zaradu se plaća.
A kome se plaća? Naravno, porez se ne plaća zaposlenom, već se uplaćuje kao prihod u budžet. Visinu iznosa poreza određuje određuje poreska stopa određena članom 16. tog zakona, jer se svi porezi plaćaju u određenom procentu koji se obračnava na osnovicu.
Ali, problem nastaje ako je zaposleni u međuvremenu negde radio, jer, može da postoji negativna razlika između primanja koja je ostvarivao i koja je mogao da ostvari. A u ZOR je jasno rečeno da se naknada zarade zaposlenom umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, dakle ako je primao manje, tu razliku treba naknaditi. Ali, onda se automatski pojavljuje i pitanje poreza na tu razliku. A tu dolazimo do problema, da li je uplata poreza na tu razliku zakonita u formalnom smislu, da li je moguća?
Jer, podsetiću, ZOR kaže: „Porez […] za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade […]“. Zakonodavac je jednostavno zaboravio na situaciju kada postoji ova razlika, jer govori samo o porezu za period u kome zaposleni nije radio. Doduše, ovo nije šteta koju trpi zaposleni direktno, ovo je šteta po državu, po budžetske prihode, dakle zaposleni je negde samo posredno oštećen kao krajnji korisnik svega što se finansira novcem iz budžeta (izgradnja puteva i infrastrukture, rešavanje komunalnih pitanja…).
Doduše, problem ne postoji i porez (a i doprinosi) se plaća na razliku prihoda, ako „ period u kome zaposleni nije radio“ protumačimo kao „period u kome zaposleni nije radio kod poslodavca koji mu je dao nezakonit otkaz“. Ali, u tekstu propisa ne piše tako, piše da nije radio bez odrednice kod koga, što implicira da nije radio uopšte. A propisi se u primeni tumače restriktivno, polazeći od opštih značenja izraza, dok se specifični slučajevi obično preciziranju samim tekstom propisa.
Nejasno, ali prateći logiku (jer zakonodavac to nije rešio) može se doći do toga šta se mora platiti po pitanju poreza.
3. Umesto zaključka
Sada nadam se postaje jasnije zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
