Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li je moguće izreći kaznu pozivom?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 83-84, jul/avgust 2021. god. Inače, tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Kad god pomislim da sam sve video i čuo, organi države Srbije me uvek i iznova iznenade (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima.
O čemu je reč? Imao sam uvid u nešto (nekakvo pismeno), čija je pravna priroda nejasna s obzirom na njegovu sadržinu. Reč je o “Pozivu” (u daljem tekstu: poziv) koji je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), odnosno jedna područna policijska uprava, čije ime neću navesti. Prvo, jer nije bitno za ovu analizu (koja nije uperena protiv te područne uprave), i drugo, jer se nešto slično može videti i na drugim mestima.
Inače, sastav pismena čija je pravna priroda nejasnavrše i pripadnici komunalne milicije, čime sam se bavio u tekstu “Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?”, koji je objavljen u časopisu Advokatska kancelarija broj 82 (jun 2021. god.).
Pravnu prirodu ovog poziva kao i ono što je sporno a što se zahteva od onoga kome je poziv upućen, analizirao sam u tekstu „Koja je pravna priroda poziva za dostavljanje podataka?“, gde sam dao sadržinu spornog poziva u celini. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru. Da li poziv može zameniti prekršajni nalog razmatrao sam u tekstu „Može li poziv zameniti prekršajni nalog?“. U ovom komentaru ću se pozabaviti pitanjem da li prekršajni nalog postoji u trenutku slanja poziva te spornim „ponudama“ za prihvat odgovornosti koje su učinjene u pozivu (ko, kome i za šta?).
1. Ko može da prihvati odgovornost za učinjeni prekršaj?
Poziv je deo faze postupka gde se još uvek prikupljaju informacije. Jer, da bi se učinilac kaznio po članu 332a Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tektu: ZOBS, potrebno je utvrditi njegov identitet. Navedeni član u ZOBS nalazi se u delu „XXI. KAZNENE ODREDBE“, odsek „9. Prekršajne kazne za fizičko lice“. Reč je o postupanju suprotno stavu 1. člana 268. ZOBS koji kaže da u saobraćaju na putu mogu da učestvuju samo motorna i priključna vozila za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica, te da vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu nakon isteka roka važenja registracione nalepnice.
Kod člana 332a ZOBS malo je problematično kako je formulisan (rečeno je samo: „lice koje postupi“), ali posredi je bila namera sankcionisanja vozača (fizičkog lica) za učestvovanje u saobraćaju sa neregistrovnaim vozilom, što je jasno jer se navedeni član nalazi u delu koji predviđa prekršajne kazne za fizička lica.
Međutim, tačka 21) navedenog člana na koju referira sastavljač poziva, predviđa samo kažnjavanje ako je rok važenja registracione nalepnice istekao više od 30 dana, što je neka vrsta „olakšice“.
Pandan tog prekršaja za pravno lice – vlasnika/korisnika vozila predviđen je u ZOBS, tačkom 66) stava 1. člana 327., ali strožije, čim je istekao rok važenja registracione nalepnice. Predviđena je i veća kazna od 50.000,00 do 600.000,00 din., dakle kazna u rasponu, za koju ne može biti izdat prekršajni nalog već se može samo podneti zahtev za pokretanje prekšajnog postupka. Stavom 2. navedenog člana predviđeno je da se za prekršaj iz stava 1. kažnjava i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 30.000,00 din.
Poziv sadrži jedan deo gde se kaže: „U slučaju da vlasnik/korisnik navedenog vozila po prijemu ovog poziva prihvati odgovornost za učinjeni prekršaj u skladu sa članom 173. stav 1. Zakona o prekršajima […]“.
Šta tu imamo? Vlasniku/korisniku vozila se nudi da prihvati odgovornost za učinjeni prekršaj. Ali, koji? Prekršaj iz člana 332a ZOBS o kome je reč u pozivu predviđen je samo za fizičko lice – vozača. Pravno lice ne može upravljati vozilom, već samo fizičko. To čak i sastavljač poziva potvrđuje jer traži „potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom“. A sporni poziv je upućen pravnom licu na koje je vozilo registrovano. A za pravno lice ne može se izreći kazna prekršajnim nalogom. Jer za pravno lice je propisana kazna u rasponu, za koju ne može biti izdat prekršajni nalog, jer se po članu 168. Zakona o prekršajima (Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, nalog može izdati samo kada su kazne propisane u fiksnom iznosu.
Dakle, sastavljač poziva nudi pravnom licu da prihvati odgovornost za prekršaj fizičkog lica?!? Da li je to moguće činiti, i po zakonu i po logici stvari?
2. Postoji li prekršajni nalog u trenutku slanja poziva?
Pri svemu rečenom sastavljač se poziva se na stav 1. člana 173. ZOP, koji govori o prihvatanju odgovornosti po prekršajnom nalogu. Kom nalogu kada još ne znamo ni ime učinioca? Tačka 6) stava 1. člana 170. ZOP kaže da nalog sadrži lično ime fizičkog lica učinioca prekršaja, njegovu adresu prebivališta, odnosno boravišta, jedinstveni matični broj, podatke o zaposlenju, za strance broj pasoša, odnosno lične karte, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje.
Znači, kako god, pominjanje prekršajnog naloga je u najmanju ruku bespredmetno, isti ne može postojati još uvek.
3. Ko plaćanjem kazne koga oslobađa i za šta?
A još važnije je pitanje, kako se uopšte plaćanjem polovine kazne (za prekršaj iz člana 332a ZOBS koji je naveden u pozivu) pravno lice oslobađa odgovornosti za prekršaj koji može biti kažnjeno samo fizičko lice – vozač?!?! I šta je sa prekršajem za pravno lice (iz člana 327. ZOBS) koji takođe nedvosmileno postoji (jer pravno lice je vlasnik vozila)? Da li je pravno lice oslobođeno svog prekršaja ako prizna prekršaj fizičkog lica?
Ali tu nije kraj besmislu i nezakonitostima. Mislim na deo poziva gde se kaže: „[…] NISTE U OBAVEZI DA SE ODAZOVETE NA OVAJ POZIV, NITI DA DOSTAVITE TRAŽENE PODATKE I DOKAZ. […]“.
Dakle, sastavljač poziva oslobađa lice kome je upućen poziv – vlasnika/korisnika vozila (pravno lice) od obaveza odazivanja na poziv i dostave podataka i dokaza?!? Na osnovu kog ovlašćenja? Stav 1. člana 173. ZOP predviđa da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog prihvata odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u određenom roku, čime se oslobađa plaćanja druge polovine kazne. Dakle, čak i da prihvatimo aposolutno nemoguću i nezakonitu stvar, da poziv može zameniti prekršajni nalog, kako se plaćanjem polovine kazne za jedan prekršaj (da zanemarimo i da je to prekršaj fizičkog lica), po članu 332a ZOBS, lice koje i nije učinilac prekršaja (pravno lice – vlasnik vozila) oslobađa obaveze dostavljanja podataka i dokaza za potpuno drugi prekršaj po članu 247. ZOBS, koji nema direktnu vezu sa neregistrovanjem vozila i učešću u saobraćaju sa istim?
Ovde ću navesti da tačka 60) stava 1. člana 326. ZOBS propisujeprekršaj pravnog lica koje postupi suprotno stavu 1. člana 247. (obavezi dostave podataka o identitetu vozača), za šta je predviđena novčana kazna u iznosu od 60.000,00 do 800.000,00 din. Stav 2. 326. ZOBS kaže da se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kažnjava i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 6.000,00 do 50.000,00 din. Dakle, predviđene su kazne u rasponu, pa (i da nema svega drugog) čak i to onemogućava izdavanje prekršajnog naloga te dalje oslobađenje od druge polovine izrečene kazne ako se odgovornost prihvati plaćanjem polovine kazne.
Ima li kraja besmislu?
A da ovo nije samo moja teorija, na moje veliko (pozitivno) iznenađenje potvrdio je i Prekršajni apelacioni sud u svom rešenju Prž 334/2021 od 12. januara 2021. god., gde (kada sumiramo rečeno) zaključuje da činjenica da neko lice uplati polovinu novčane kazne za prekršaj u vezi upravljanja vozila, ne oslobađa istog od obaveze davanja podataka o licu koje je upravljalo njegovim vozilom, jer to predstavlja poseban prekršaj. Sud kaže (citat): „[…] Okrivljenima se stavlja na teret da nisu dali podatke o licu koje je upravljalo dana […] njihovim vozilom i počinili prekršaj za koji je izdat prekršajni nalog. U svojoj pisanoj odbrani okrivljeni su istakli da po pozivu su uplatili polovinu novčane kazne te samim tim smatraju da nisu imali obavezu da dostave tražene podatke […] Obzirom da je nesporno da okrivljeni na zahtev policijskog službenika kao vlasnici vozila nisu dostavili podatke o identitetu lica koje je upravljalo njihovim vozilom sud nije imao osnova da ih oslobodi prekršajne odgovornosti […]“.
Ovde uopšte neću ulaziti u to da li će biti pokretnut postupak i protiv pravnog lica kao vlasnika vozila zbog prekršaja iz člana 327. ZOBS, jer tek bi to napravilo rošomonijadu. Ali, ako je ovakav poziv napisan, sve je moguće.
4. Umesto zaključka
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje?
Ostaviću svakome ko ovo pročita da donese sopstvene zaključke i sud o ovome, samo ću izneti sopstveni utisak. Ono što čini saobraćajna policija kod nas, više nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji prime ove pozive, želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, gde je postupak proizvoljan, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
