U „Sl. glasniku RS“, br. 113/2017 objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je stupio na snagu 25. decembra 2017. god.
Ovim zakonom uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, između privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
U postupku nadzora Ministarstva finansija – Odeljenja za budžetsku inspekciju, kao i analizom podataka iz informacionog sistema Uprave za trezor – RINO, kao i iz sistema izvršenja budžeta Republike Srbije i platnog prometa, došlo se do zaključka da subjekti javnog sektora, dužnici u navedenim komercijalnim transakcijama, nisu dostavljali podatke o svim preuzetim obavezama od poverilaca, odnosno nisu ih unosili u navedene sisteme, u propisanom roku, zbog čega se nije mogao utvrditi ukupan iznos obaveza tih subjekta, a samim tim nisu se mogle utvrditi docnje u izmirivanju tih obaveza, u odnosu na rokove propisane ovim zakonom, te je i to jedan od razloga za donošenje ovih izmena i dopuna.
I. Dopuna predmeta uređenja i primene zakona
Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012 i 68/2015) u članu 1. propisano je da se ovim zakonom uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, između privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
Istim članom je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Član 1. je dopunjen novim stavom 2. koji propisuje da se, pored gore navdenog, ovim zakonom uređuje se i registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Dakle, uvodi se obaveza registrovanja faktura, računa, odnosno drugih zahteva za isplatu koje izdaju poverioci u poslovima kako između javnog i privatnog sektora, tako i između subjekata javnog sektora. Dalje, navodi se da se radi o poslovima, odnosno komercijalnim transakcijama, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici. Ovde smatramo da je izvršena tehnički loša izmena, odnosno da je navedeni uslov trebalo da stoji iza reči: „u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata“, a ne iza reči: „odnosno između subjekata javnog sektora“, jer je u ovom drugom odnosu svakako jedan od dva subjekta javnog sektora dužnik.
II. Dopuna u pogledu značenja izraza
Članom 2. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama uređeno je značenje izraza.
U skladu sa izvršenim proširenjem predmeta zakona, i ovaj član je dopunjen tako što je regulisano šta predstavlja Centralni registar faktura (u daljem tekstu: Registar). Ovaj Registar je sistem (baza podataka) koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, u kojem se registruju fakture i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
III. Obaveze poverilaca i dužnika
III.1. Obaveze poverilaca
Novododatim članom 4a uređuju se obaveze poverilaca u vezi sa registrovanjem faktura i drugih zahteva za isplatu.
Ovaj član određuje da su poverioci dužni da fakture i druge zahteve za isplatu pre dostavljanja dužnicima, registruju u centralnom registru faktura i to unošenjem podataka iz fakture, odnosno drugog zahteva za isplatu, u informacioni sistem Uprave za trezor.
Informacioni sistem Uprave za trezor registruje unete podatke u centralnom registru faktura i dodeljuje toj fakturi, odnosno drugom zahtevu za isplatu, jedinstveni identifikacioni broj.
Nakon registracije poverioci imaju rok od tri radna dana od dana registrovanja da dostave dužnicima registrovane fakture. Uz fakturu su obavezni da dostave i instrukciju za plaćanje.
Način i postupak registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura trebalo bi da bude uređen podzakonskim aktom ministra nadležnog za poslove finansija, i to do 24. januara 2018. godine.
U obrazloženju predloga ovih izmena navedeno je da će na veb stranici Uprave za trezor biti objavljeno i korisničko uputstvo za unos podataka u Registar.
III.2. Obaveze dužnika
Novododatim članom 4b propisano je da dužnici imaju obavezu da izmire novčane obaveze po fakturama i drugim zahtevima za isplatu, samo ako su one ispravno registrovane u centralnom registru faktura, što utvrđuju proverom u tom registru. Dakle, postoji i obaveza dužnika da pre plaćanja fakture provere ispravnost dobijene fakture i ispravnost evidentiranja faktura u centralnom registru faktura.
Rok za izmirenje obaveza dužnika iz javnog sektora je ostao nepromenjen, odnosno plaćanje se vrši u roku predviđenom članom 4. zakona koji uređjuje rok za izmirenje novčanih obaveza između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora.
Takođe, dužnici su obavezni da postupaju u skladu sa dobijenom instrukcijom za plaćanje od strane poverilaca.
IV. Izmene u pogledu nadzora nad sprovođenjem ovog zakona
Članom 8. ovog Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama uređen je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona između javnog sektora i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i između subjekata javnog sektora, a koji vrši Ministarstvo finansija – Odeljenje za budžetsku inspekciju.
Predmetnim izmenama brisan je stav 2. ovog člana kojim je bilo propisano da u cilju sprovođenja nadzora iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor, trezor autonomne pokrajine i trezori jedinica lokalne samouprave, prikupljaju podatke o preuzetim obavezama od subjekata javnog sektora iz stava 1. ovog člana, koje oni dostavljaju kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budžetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine i dostavljaju Odeljenju za budžetsku inspekciju izveštaje sa podacima o neizmirenim obavezama korisnika javnih sredstava čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora, u rokovima utvrđenim ovim zakonom.
Takođe, dodat je novi stav 3. koji propisuje ovlašćenje budžetskoj inspekciji da u cilju sprovođenja nadzora, kao i za obavljanje ostalih zakonom utvrđenih funkcija inspekcijske kontrole ima pristup svim podacima centralnog registra faktura.
Izmene ovog člana primenjuju se od 1. marta 2018. god, u delu koji se odnosi na brisanje ovlašćenja za uređenje načina i postupka dostavljanja podataka o preuzetim obavezama subjekata javnog sektora.
V. Izmene i dopune kaznenih odredaba
U skladu sa novinama koji donose ove izmene i dopune, uvedene su i nove kazne, odnosno prekršaji.
Ukoliko pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora ne registruje izdate fakture i druge zahteve za isplatu u centralnom registru faktura čini prekršaj i kazniće se novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi izmiri novčanu obavezu po fakturi i drugom zahtevu za isplatu, koji nisu registrovani u centralnom registru faktura, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
VI. Prelazne i završne odredbe
U prethodnom delu teksta, u delu III. i IV, već smo naveli kada je početak primene pojedinih odredaba ovih izmena i dopuna, odnosno do kada je rok za donošenje podzakonskog akta u vezi sa uređenjem Registra.
Pored toga, uređena je primena odredaba zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu, odnosno propisano je da će se izmene i dopune, koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivati na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, od 1. marta 2018. god.
Na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora, koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, odredbe ovog zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu, primenjivaće se po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
Dakle, registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivaće se u prvoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, počev od 1. marta 2018. godine, a u drugoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
VII. Razlozi za donošenje izmena i dopuna ili umesto zaključka
Prema predlagaču, ovim izmenama se postiže bolji sistem sagledavanja potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, prema poveriocima.
Takođe, unapređuje se sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom.
Dalje se navodi da je registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama u interesu i poverilaca, imajući u vidu da bi se na taj način poboljšala efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca. Takođe, u obrazloženju predloga stoji, da se dužnicima omogućava da pre plaćanja poveriocu provere ispravnost ispostavljene fakture (što je uvek bila mogućnost, a naročito za javni sektor koji plaća iz budžeta i obaveza), i plaćanje samo u slučaju ako je ta faktura ispravno registrovana, odnosno ako odgovara ispostavljenoj (verovatno se mislilo – ako odgovara registrovanoj, u smislu da ispostavljena odgovora registrovanoj) fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu.
Registrovanjem faktura, kao i drugih zahteva za isplatu omogućava se uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako privrednim subjektima, tako i u javnom sektoru, bolja transparentnost podataka o potraživanjima poverilaca od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, kao i transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u tim transakcijama.
Na početku ovog teksta navedeno je da je jedan od razloga za donošenje ovih izmena i dopuna, odnosno prema predlagaču – problem koji izmene treba da reše – i to što subjekti javnog sektora, dužnici u komercijalnim transakcijama, nisu dostavljali podatke o svim preuzetim obavezama od poverilaca, odnosno nisu ih unosili u navedene sisteme, u propisanom roku, zbog čega se nije mogao utvrditi ukupan iznos obaveza tih subjekta, a samim tim nisu se mogle utvrditi docnje u izmirivanju tih obaveza.
Sam zakon je još od svog donošenja bio diskutabilan, a naročito u delu koji ograničava slobode ugovaranja u privredi, odnosno privatnom sektoru: „Ograničavanje slobode ugovaranja u privredi je u najmanju ruku diskutabilno. Ako je to interes privrednika, ko ima pravo da mu zabrani da slobodno ugovori naplatu svog potraživanja. To je njegov novac. Interes države na ovom polju, osim uspostavljanja stabilnog privrednog okruženja, može biti brža naplata fiskalnih potraživanja koja su u nekoj vezi sa komercijalnim transakcijama, mada ako pogledamo, recimo odredbe o naplati PDV, to nema nekog opravdanja. Ali, ako znamo da je kod nas država, odnosno javni sektor najveći dužnik, postavlja se pitanje čemu onda ovaj propis. Da nametne privredi veće obaveze i da sprečava ugovaranje?“ (“Rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama”, Nenad Jevtić, časopis “Advokatska kancelarija”, br. 15, Profi Sistem Com, novembar 2015.)
Dakle, ovim izmenama i dopunama se nastavlja uplitanje države u poslovanje privrede, jer prema predlagaču problem neizvršavanja obaveza od strane javnog sektora će biti rešen tako što je nametnuta obaveza registrovanja faktura poveriocima, a pre svega ovde imamo u vidu privatni sektor (da stavimo na stranu situaciju kada je subjekt javnog sektora poverilac), jer dužnici iz javnog sektora nisu ispunjavali svoje obaveze propisane ovim zakonom, a to se opravdava time što će poverioci moći da sprovode „uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima“, a doprineće i „većoj efikasnosti i sigurnosti naplate“.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programskog paketa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
