Povod za ovaj tekst je obaveštenje Poreske uprave od 25. oktobra 2018. godine, u kojem stoji da je u zajedničkoj akciji inspektora Poreske policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu uhapšeno je devet lica zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo poreske utaje i time oštetili budžet za 72 miliona dinara.
Osumnjičeni su u periodu od aprila 2015. do decembra 2017. godine, u svojstvu vlasnika i direktora šest privrednih subjekata izvršili promet polovnih motornih vozila fizičkim licima za gotovinu u ukupnoj vrednosti od 760.784.780 dinara, a ostvareni prihod u iznosu od 290.428.580 dinara su zadržali za lične potrebe umesto da ih u celosti uplate na poslovne račune privrednih subjekata. Na taj način, izbegnut je obračun i plaćanje poreza na dohodak građana u iznosu od 72.164.143,11 dinara.
I. Krivično delo poreska utaja
Trenutno važećim Krivičnim zakonikom (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) krivično delo poreska utaja propisano je članom 225, a pre zadnjih izmena bilo je propisano članom 229.
Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) izvršena je renumeracija, odnosno nova sistematizacija krivičnih dela protiv privrede, tako da je ovo delo, kao što smo već naveli, pre ovih izmena bilo propisano članom 229. Izmene koje se odnose na krivična protiv privrede primenjuju se od 1. marta 2018. godine.
Ovo krivično delo pre navedenih izmena glasilo je (član 229. KZ):
„(1) Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.
Nakon ovih izmena krivično delo poreska utaja glasi (član 225. KZ) (Napomena: novine su naglašene podebljenim fontom):
„(1) Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.“
Dakle, u stavu 1, može se videti da je opis krivičnog dela preciziran tako što je propisano da ovo delo vrši onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina…, odnosno učinilac može vršiti radnju izvršenja kako za sebe, tako i za drugo lice.
O sledećoj izmeni, Prof. Dr Nedeljko Jovančević ističe: „…posebno treba ukazati na jednu u zakonodavno tehničkom smislu sitnu intervenciju kod krivičnog dela poreske utaje (čl. 225), ali u suštinskom smislu značajnu izmenu koja će olakšati u praksi primenu ovog krivičnog dela. Reč je o tome, da se više u zakonskom opisu ovog krivičnog dela ne zahteva davanje lažnih podataka o ,,zakonito stečenim prihodima” odnosno njihovo neprijavljivanje. To svakako ne znači da će obaveza plaćanja poreza postojati i u odnosu na nezakonito stečene prihode, već da se to više neće utvrđivati kao bitno obeležje krivičnog dela, što je u praksi do sada izazivalo ozbiljne probleme.“ (Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016, Prof. dr Nedeljko Jovančević, str. 46, Profi Sistem Com, 2017.).
Treća izmena odnosi se na donji prag iznosa obaveze čije se plaćanje izbegava koji je podignut sa stopedeset hiljada dinara, na petsto hiljada dinara, te je u ovom delu krivično delo poreska utaja nakon izmena iz „Sl. glasnika RS“, br. 94/2016, blaže u odnosu na prethodno rešenje.
Konačno, četvrta novina odnosi se na drugi kvalifikovani oblik ovog dela. Inače, poreska utaja ima osnovni oblik, propisan stavom 1. član 225, i dva teža oblika, čija je kvalifikatorna okolnost iznos obaveze čije je plaćanje izbegnuto, pa tako prvi teži oblik postoji kada taj iznos prelazi milion i petsto hiljada dinara, i kod njega nije vršena intervencija, a drugi teži, odnosno najteži oblik ovog dela, postoji kada taj iznos prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara. Kod najtežeg oblika ovog dela, pooštrena je kazna, te se za ovaj oblik kažnjava zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom, a ne kao pre kaznom od dve do deset godina i novčanom kaznom, odnosno minimum kazne je podignut na tri godine.
II. Poreska utaja u sudskoj praksi
O ovom delu predstavićemo neke od naznačajnijih novijih stavova zauzetih u sudskoj praksi u vezi sa ovim krivičnim delom, koji su predstavljeni kroz autorske sentence.
_______________________________________________________________________________
RADNJA IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA PORESKA UTAJA JE ALTERNATIVNO ODREĐENA, A ZA POSTOJANJE RADNJE IZVRŠENJA DOVOLJNO DA JE IZVRŠENA BILO KOJA OD ALTERNATIVNO PROPISANIH RADNJI.
Iz presude Vrhonog kasacionog suda, Kzz 460/2018 od 26. aprila 2018. god.
_______________________________________________________________________________
PROIZVODNJA I DISTRIBUCIJA ALKOHOLNOG PIĆA, BEZ EVIDENCIJE I BEZ OVLAŠĆENJA ZA TRGOVINU, TE BEZ EVIDENCIJE U POSLOVNOJ DOKUMENTACIJI NE PREDSTAVLJA ZAKONITO STEČEN PRIHOD, ŠTO JE USLOV ZA POSTOJANJE KRIVIČNOG DELA PORESKA UTAJA.
Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1 12/2016 od 29. juna 2016. god.
_______________________________________________________________________________
RADNJA IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA PORESKA UTAJA, KAO I PORESKE OBAVEZE ČIJE SE PLAĆANJE IZBEGAVA, MORAJU SE POSMATRATI U OKVIRU VREMENSKOG PERIODA OD JEDNE FISKALNE, ODNOSNO KALENDARSKE GODINE, TE SE NE MOGU SABIRATI POJEDINAČNI IZNOSI PORESKIH OBAVEZA ČIJE SE PLAĆANJE IZBEGAVA U DVE KALENDARSKE GODINE.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 196/2016 od 14. aprila 2016. god.
_______________________________________________________________________________
LICE KOJE U NAMERI DA IZBEGNE PLAĆANJE POREZA, DAJE LAŽNE PODATKE, PRIKRIVA ILI NE PRIJAVLJUJE ČINJENICE KOJE SU OD ZNAČAJA ZA UTVRĐIVANJE PORESKE OBAVEZE, VRŠI DELO PORESKE UTAJE.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 143/2016 od 3. marta 2016. god.
KAKO OKRIVLJENI PRILIKOM PRODAJE UVEZENIH MOTORNIH VOZILA FIZIČKIM LICIMA, NIJE EVIDENTIRAO NASTALE POSLOVNE PROMENE U POSLOVNIM KNJIGAMA, A NOVAC OD IZVRŠENIH PLAĆANJA FIZIČKIH LICA NIJE U CELOSTI UPLATIO NA TEKUĆI RAČUN PRIVREDNOG SUBJEKTA KAO DNEVNI PAZAR, VEĆ JE DEO NOVCA ZADRŽAO ZA SEBE, IZBEGAO JE OBRAČUN I PLAĆANJE POREZA NA DOHODAK GRAĐANA I TIME IZVRŠIO KRIVIČNO DELO PORESKA UTAJA.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 113/2016 od 24. februara 2016. god.
_______________________________________________________________________________
NE POSTOJI OSNOV ZA ŽALBU NI POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA U SLUČAJU KADA JE LICE OSUĐENO ZBOG DELA UTAJE POREZA IAKO U TRENUTKU KADA JE DELO UČINJENO ISTO NIJE BILO PREDVIĐENO U KRIVIČNOM ZAKONIKU, ALI JESTE U DRUGOM POSEBNOM ZAKONU.
Iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, KŽ 1 89/2016 od 3. februara 2016. god.
_______________________________________________________________________________
OKRIVLJENI KOJI JE U NAMERI DA U POTPUNOSTI IZBEGNE PLAĆANJE AKCIZA, PRIKRIO ČINJENICU OD ZNAČAJA ZA OPOREZIVANJE, TAKO ŠTO JE IZVRŠIO PROMET TEČNOG NAFTNOG DERIVATA, ISTI EVIDENTIRAO KAO PRIHOD, OBRAČUNAO I PLATIO POREZ NA DODATU VREDNOST, A DA PRI TOM NIJE OBRAČUNATU AKCIZU ZA PROMET PRIJAVIO NADLEŽNOJ PORESKOJ UPRAVI, IZVRŠIO JE KRIVIČNO DELO PORESKE UTAJE.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 901/2015 od 20. oktobra 2015. god.
_______________________________________________________________________________
VLASNIK I DIREKTOR PREDUZEĆA IZVRŠIO JE PORESKU UTAJU, JER JE U NAMERI DA IZBEGNE PLAĆANJE POREZA NA DODATU VREDNOST, U POSLOVNOJ DOKUMENTACIJI ISKAZAO LAŽNE PODATKE VEZANE ZA NABAVKU DOBARA SA URAČUNATIM POREZOM, TE JE NA OSNOVU TAKVIH PODATAKA SAČINIO I PREDAO PORESKOJ UPRAVI PORESKU PRIJAVU SA UMANJENOM PORESKOM OBAVEZOM I TAKO NEOSNOVANO ISKORISTIO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNO PLAĆENOG POREZA I OŠTETIO BUDŽET REPUBLIKE SRBIJE.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 628/2015 od 13. avgusta 2015. god.
_______________________________________________________________________________
ZA OBJEKTIVNO OBELEŽJE KOJE SE ODNOSI NA IZNOS POREZA ČIJE SE PLAĆANJE IZBEGAVA (DA PRELAZI IZNOS OD 150.000,00 DINARA), BITNA JE SUMA UTAJENOG POREZA U JEDNOJ KALENDARSKOJ GODINI KOJA PREDSTAVLJA FISKALNU, ODNOSNO KALENDARSKU GODINU, DA BI POSTOJALO KRIVIČNO DELO PORESKA UTAJA.
Iz presude Višeg suda u Somboru od 11. avgusta 2015. god.
_______________________________________________________________________________
RADNJA IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA PORESKA UTAJA SE VEZUJE ZA ZAKONITO STEČENE PRIHODE, KOJI MOGU BITI I EVIDENTIRANI I NEEVIDENTIRANI, A NE I ZA ONE KOJI SU STEČENI NA PROTIVPRAVAN NAČIN, PA SE NEOSNOVANO ZAHTEVOM TVRDI DA JE ZA POSTOJANJE OVOG KRIVIČNOG DELA BITAN SAMO NEEVIDENTIRAN PRIHOD.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 521/2015 od 24. juna 2015. god.
_______________________________________________________________________________
ISPLAĆENI ZAJAM–KREDIT RADNICIMA KOJI NIJE VRAĆEN, IMA SE SMATRATI ZARADOM, TE ODGOVORNO LICE U PREDUZEĆU KOJE JE DONELO ODLUKE O OVOM ZAJMU–KREDITU, A NIJE IZDALO NALOG ZA OBRAČUN I UPLATU POREZA, U NAMERI DA OVO PREDUZEĆE IZBEGNE PLAĆANJE POREZA ZA ZARADE RADNIKA, IZVRŠILO JE KRIVIČNO DELO PORESKA UTAJA.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 276/2015 od 1. aprila 2015. god.
_______________________________________________________________________________
OKRIVLJENI JE IZVRŠIO KRIVIČNO DELO PORESKA UTAJA, OBZIROM DA JE BIO DIREKTOR U PRIVREDNOM SUBJEKTU I IMAO SVOJSTVO ODGOVORNOG LICA U VREME KADA JE RADNICIMA DATA ROBA I POKRETNE STVARI NA IME IZMIRENJA OBAVEZE PO ZAOSTALIM ZARADAMA, A KOJOM PRILIKOM NIJE PRIJAVLJEN NI PLAĆEN POREZ NA VREDNOST ROBE DATE U ZAMENU ZA ZARADU.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 828/2014 od 13. januara 2015. god.
_______________________________________________________________________________
DELO KOJE SADRŽI BITNA OBELEŽJA KRIVIČNOG DELA PORESKA UTAJA NE MOŽE PREDSTAVLJATI DELO MALOG ZNAČAJA, JER JE ZA OVO KRIVIČNO DELO PROPISANO OBAVEZNO KUMULATIVNO IZRICANJE KAZNE ZATVORA I NOVČANE KAZNE.
Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 1167/2014 od 2. decembra 2014. god.
_______________________________________________________________________________
Izvor: Izvod iz propisa i sudske je preuzet iz programa „Propis Soft“ , Redakcija Profi Sistem Com
