Ugrožavanje javnog saobraćaja kao krivično delo inkriminisano je odredbama čl.289. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).
Prema navedenim odredbama:
Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.
Iz same definicije krivičnog dela proizilazi radnja izvršenja ovog krivičnog dela u vidu nepridržavanja saobraćajnih propisa, odnosno postupanja učesnika u saobraćaju koja su suprotna propisima o saobraćaju na putevima, posebno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon,9/2016 – odluka US, 24/2018, 41/2018 i 41/2018 – dr. zakon), i mnoštvu drugih podzakonskih akata.
Dakle, radi se o krivčnom delu koje se svrstava u blanketna krivična dela, tako da se sadržina radnje izvršenja mora utvrđivati s obzirom na odgovarajuće propise.
Značajno je napomenuti da se ovo krivično delo može izvršiti u saobraćaju na putevima.
Prema odredbama čl.7. st.1.tač.2, 3. i 4. Zakona bezbednosti saobraćaja na putevima:
-put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima,
-javni put je put od opšteg značaja koji mogu da pod jednakim uslovima koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju i koji je nadležni organ proglasio kao takav,
-nekategorisani put je put koji može pod jednakim uslovima da koristi veći broj korisnika.
Izvršilac dela može biti učesnik u saobraćaju na putevima, koje obeležje je takođe blanketne prirode.
Prema odredbi čl.7.st.1. tač.67:
- učesnik u saobraćaju je lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju.
Posledica ovog krivičnog dela je dvostruka: ugrožavanje javnog saobraćaja i dovođenje u opasnost života ili tela ljudi, odnosno imovine većeg obima. Radi se o konkretnoj opasnosti za ova dva pravno zaštićena dobra.
Pored navedenog, za postojanje ovog oblika krivičnog dela traži se i jedan poseban objektivni uslov, da je ugrožavanjem saobraćaja prouzrokovana drugom laka telesna povreda ili imovinska šteta koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. U teoriji se ova okolnost naziva-objektivni uslov inkriminacije.
Drugim stavom čl.289. inkriminisano je ugrožavanje železničkog, brodskog, tramvajskog, trolejbuskog, autobuskog i saobraćaja žičarom:
Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Radi se o težem krivičnom delu jer predstavlja veći stepen društvene opasnosti.
Radnja ovog oblika krivčnog dela određena ja na posledičan način kao ugrožavanje.
Za razliku od prethodnog oblika krivičnog dela, kod ovog se ne traži nastupanje lake telesne povrede ili imovinska šteta kao objektivni uslov inkriminacije.
Zakonik propisuje i odgovornos za ovo krivično delo ukoliko je učinjeno iz nehata.
Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Dakle, isto se može učiniti i sa umišljajem i nehatno.
Sa umišljajem krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja vrši se kada je učesnik u saobraćaju na putevima bio svestan da postupa suprotno saobraćajnim propisima i da na taj način tako ugrožava javni saobraćaj da dovodi u opasnost život ili telo ljudi (drugih lica), odnosno imovinu većeg obima (tuđu imovinu), pa ovu posledicu hoće ili na nju pristaje.
Nehatno ugrožavanje javnog saobraćaja bi postojalo kada bi učesnik u javnom saobraćaju postupao suprotno saobraćajnim propisima, a svestan je da, usled toga, može tako ugroziti javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi (drugih lica), odnosno imovinu većeg obima (tuđu imovinu), ali olako drži da ova posledica neće nastupiti ili da će je moći sprečiti (svesni nehat), ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja ove posledice, iako je prema svojim ličnim svojstvima i okolnostima saobraćajne situacije bio dužan i mogao biti svestan ove mogućnosti (nesvesni nehat).
Primer umišljajnog izvršenja ovog krivičnog dela je: upravljanje vozilom pod uticajem alkohola, opojnih sredstava, prolaz kroz crveno svetlo, kontaktiranje pešaka na pešačkom prelazu, ne zaustavljanje na znaku „Stop“, prekoračenje brzine duplo preko dozvoljene, te svaka druga bezobzirna vožnja.
Najteži oblici ovog krivičnog dela propisanu su u članu 297. Krivičnog zakonika:
Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
(1) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,
učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.
(4) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) U slučajevima iz st. 1. do 4. ovog člana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.
Navedenim odredbama regulisani su teži oblici, između ostalih, i krivčnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja. Teži oblici nastaju kada je usled izvršenja osnovnog oblika nastupila teža posledica i za njih se odgovara pod dva uslova: da postoji uzročna veza između osnovnog oblika i nastupanja teže posledice i da se teža posledica može pripisati nehatu izvršioca.
Ako analiziramo slučajeve u praksi, nameće se zaključak da veći stepen svesti, odnosno grublje kršenje propisa, nužno povlači i veći stepen volje. Takođe, teško je u praksi uzeti da je neko hteo osnovnu i težu posledicu. Kada se učiniocu stavlja na teret izvršenje ovog krivčnog dela sa umišljajem, to se čini samo u odnosu na eventualni umišljaj. U protivnom, kada neko hoće, onda je putničko ili drugo vozilo sredstvo za izvršenje nekog drugog krivičnog dela, a delo protiv saobraćaja bi u tom slučaju postojalo samo u svom osnovnom obliku.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
