Osnovni oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) čini lice koje grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.
Stavom 2. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela – ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.
Postoje različiti pravni stavovi u vezi sa tim da li je laka telesna povreda kvalifikatorna okolnost ili se radi o težoj posledici ili je objektivni uslov inkriminacije.
Pram stavu Vrhovnog kasacionog suda iznetog u presudi Kzz 403/2018 od 03.10.2018.godine radi se o kvalifikatornoj okolnosti koja mora biti obuhvaćena umišljajem učinioca.
Obrazlažući ovakav pravni stav, Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju navedene presude između ostalog naveo:
Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira, dok je subjektivno obeležje bića predmetnog krivičnog dela umišljaj.
Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 2.), između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ nekom licu nanesena laka telesna povreda. Dakle, laka telesna povreda kao kvalifikatorni element mora biti naneta za vreme vršenja nasilničkog ponašanja, pri čemu nije relevantno da li je naneta licu prema kome je vršeno nasilničko ponašanje ili nekom drugom licu. Kod ovog težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, nanošenje lake telesne povrede je kvalifikatorni element obuhvaćen umišljajem okrivljenog i ne može se smatrati nastupanjem teže posledice (kako to pogrešno smatraju nižestepeni sudovi) kao na primer kod krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. u vezi člana 289. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, kada se primenjuju odredbe iz člana 27. Krivičnog zakonika, a što znači da je postojanje umišljaja kod okrivljenog u odnosu na laku telesnu povredu nužno da bi se krivično delo pravno kvalifikovalo kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.
Imajući u vidu napred navedeno, kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz stava 2. člana 344. KZ postoji samo u slučaju kada je nanošenje lake telesne povrede obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, jer je to bitno subjektivno obeležje bez kog nema kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela.
Nasuprot ovakvom shvatanju lake telesne povrede u okviru izvršenog krivičnog dela Nasilničko ponašanje, stoji stav pravne nauke, prema kojoj:
U odnosu na laku telesnu povredu treba da postoji nehat, čime se pravna nauka opredelila da se radi o težoj posledici.
Odgovornost za težu posledicu propisana je odredbom člana 27 Krivičnog zakonika, prema kojoj:
Kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.
Radi se o stavu koji je najčešće prihvaćen u sudskoj praksi, bez obzira na gore zauzet stav Vrhovnog kasacionog suda.
Objektivni uslov inkriminacije je poseban objektivni uslov –da je nasilničkim ponašanjem prouzrokovana laka telesna povreda.
Objektivni uslov inkriminacije predstavlja dodatni uslov koji mora biti ispunjen da bi krivično delo postojalo. On stoji van bića krivičnog dela i samim tim ne mora biti obuhvaćen krivicom učinioca krivičnog dela. Tako npr. kod krivičnog dela učestvovanje u tuči, za njegovo postojanje, potrebno je da je nastupila smrt nekog lica ili da je neko lice teško telesno povređeno. Objektivni uslov inkriminacije ima ulogu da suzi kriminalnu zonu. U našem primeru zakonodavac je procenio da je opasno samo ono učestvovanje u tuči koje je dovelo do smrti ili teške telesne povrede. Ovde smrt i teška telesna povreda nisu posledica krivičnog dela i u odnosu na njih ne sme postojati ni umišljaj ni nehat jer bi se onda radilo o drugom krivičnom delu (krivično delo ubistva ili teške telesne povrede).
Ovaj način shvatanja lake telesne povrede kod krivičnog dela Nasilničko ponašanje je u najmanjoj meri zastupljeno u našoj sudskoj praksi.
Kako je uvek kod pravnika, ne retko i u životu, sredina je mera svemu i za malo i za mnogo, tako da zastupamo stanovište da je laka telesna povreda kod navedenog krivičnog dela teža posledica u odnosu na koju je dovoljno da postoji nehat učinioca.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
