Na protestnom skupu, koji organizuje SSSS, javnost u Srbiji će imati priliku da vidi sadržaj minimalne potrošačke korpe i stekne uvid da li tročlana porodica od nje zaista može da preživi, najavio je predsednik SSSS.
Skup će biti održan 13. septembra u Beogradu, ispred Palata Srbije, nakon završetka sednice Socijalno ekonomskog saveta na kojoj bi trebalo da bude doneta odluka o visini minimalne zarade za iduću godinu.
Učestvujući na okruglom stolu, koji je u Budvi organizovao Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, predsednik SSSS je rekao da će se na skupu u Beogradu okupiti samo članovi Veća i predsednici granskih sindikata koji će na javnoj sednici ukazati na neophodnost povećanja minimalca od koga će moći da se živi a ne preživljava i svu apsurdnost sadržaja i količine minimalne potrošačke korpe.
„Skupićemo sve namirnice iz korpe i pokazati šta se sve može kupiti sa minimalnom zaradom od koje živi više od 300 000 ljudi, a šta ne može“, rekao je predsednik SSSS, navevši kao primer da korpa predviđa i kupovinu jedne i po sveske za potrebe školske dece.
Vlada je prema njegovim rečima na kolegijumu SES-a predložila povećanje minimalne zarade za 14 % što jeste znatno povećanje ali koje nije dovoljno za dostojanstven život.
Minimalac znatno brže raste u odnosu na prosečnu zaradu, što doprinosi kompresiji plata i dovodi do toga da sve više ljudi se približava minimalcu.
Isti je ukazao i na činjenicu da se sada donosi odluka o visini minimalca za iduću godinu, a da se pri tome ne zna kolika će tada biti inflacija i cene osnovnih namirnica i energenata, koje sada svakodnevno „divljaju“.
Predsednik sindikata Komunalaca je rekao da velika većina komunalnih preduzeća isplaćuje minimalac što zaposlenima onemogućava pristojan život i dovodi do gubitka kvalifikovanog kadra. On je poručio da komunalci neće dozvoliti da im lokalne samouprave, kada bude doneta nova cena minimalca, smanje koeficijente.
Sva komunalna preduzeća u regionu, prema rečima njihovih sindikalnih predstavnika, imaju indentične probleme i nadaju se međusobnoj saradnji koja će dovesti do zajedničikih inicijativa i akcija u cilju boljeg položaja komunalnog sektora.
Članom 112. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), propisano je sledeće:
“Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u narednom roku od 15 dana.
Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.
Odluka o utvrđivanju minimalne cene rada sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente iz stava 3. ovog člana.
Ako dođe do značajne promene nekog od elemenata iz stava 3. ovog člana, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (sindikat.rs).