Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li slovna ili slična greška može da izmeni smisao zakona?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 92, april 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Konkretan povod za pisanje gore navedenog komentara je jedna presuda Vrhovnog kasacionog suda (u daljem tekstu: VKS), koja je formalno-pravno potpuno ispravna. Naime, VKS nije napravio nikakvu grešku, već zakonodavac, odnosno oni koji su učestvovali u pisanju i donošenju teksta zakona. VKS je naprosto primoran da donese konkretnu odluku, što sam objašnjavao u tekstu „Kako nomotehnička greška oslobađa učinioce prekršaja?“. U navedenom tekstu sam razmatrao prekršaj o kome je reč, kako greška u označenju menja smisao norme odnosno utiče na vremensko važenje propisa, kao i zašto je važno poštvati nomotehnička pravila. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto, itd.) važe i ovde.
1. O kakvom prekršaju je reč?
Inače, ovde je reč o obavezi davanja podataka o identitetu lica kome je dato vozilo na upravljanje, odnosno korišćenje(koja pogađa vlasnika, odnosno korisnika vozila). Dakle reč je o dostavljanjuinformacija o vozaču koji je vozilom upravljao u konkretnoj situaciji kada je snimljen prekršaj.
Ova obaveza davanja podataka postoji (i važi) sve vreme, od donošenja ZOBS. U međuvremenu je samo malo precizirana sadržina te obaveze (davanje potpunih i tačnih podataka o identitetu lica), te rok u kome se to mora učiniti (8 dana), i način (overenom pisanom izjavom).
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, stav 1. člana 247. ZOBS, trenutno glasi:
„Vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da, u roku od osam dana, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme.“.
Ovakva odredba je nužnost, uzrokovana mogućnošću procesuiranja snimljenih prekršaja (kamerama za nadzor saobraćaja), koji nisu procesuirani na licu mesta u momentu izvršenja. I normalno, kada se kamerom snimi određeno vozilo u prekršaju, procesuiranje učinioca istog je moguće samo ako se otkrije njegov indentiet, a tu se logično mora poći od podataka iz registra vozila. Zato se od lica na koja je vozilo registrovano (vlasnika ili korisnika) traže podaci o vozaču koji je upravljajući vozilom učinio prekršaj. Ukoliko se podaci ne dostave u roku, predviđen je poseban prekršaj, kojim je sankcionisano nepostupanje po obavezi. Međutim, vlasnik, odnosno korisnik vozila neće odgovarati za gore navedeno ukoliko dokaže neovlašćenu upotrebu vozila, što je opet logično, jer ne može dati podatke koje nema.
E sad, kako vlasnik odnosno korisnik vozila može biti i fizičko i pravno lice, predviđeni su posebni prekršaji za postupanje suprotno odredbi stava 1. člana 247. ZOBS.
Tačkom 60) stava 1. člana 326. ZOBS predviđena je novčana kazna u iznosu od 60.000 do 800.000 din. za prekršaj pravnog lica. A stavom 2. istog člana za isti prekršaj predviđena je i novčana kazna od 6.000 do 50.000 din. za odgovorno lice u pravnom licu, te novčana kazna od 6.000 do 50.000 din. za odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave.
Tačkom 33) člana 328. ZOBS propisana je novčana kazna u iznosu od 50.000 do 500.000 din. za preduzetnika.
A tačkom 23) stava 1. člana 330. ZOBS predviđena je kazna za prekršaj fizičkog lica, i to kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 din.
2. Ko može biti kažnjen za ovaj prekršaj?
Osim loše redakcije teksta zakona, u ZOBS od samog početka u odnosu na konkretni prekršaj postoji jedna nelogičnost. Naveo sam da je tačkom 33) člana 328. ZOBS propisana novčana kazna za preduzetnika koji postupi suprotno odredbi stava 1. člana 247. A da li preduzetnik može biti kažnjen za nepostupanje po odredbi stava 1. člana 247. ZOBS? Po mom mišljenju ne, a evo zašto.
Pravni poredak ne čini jedan propis, pravni poredak je jedinstven kako to kaže Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 4., a ponavlja i u članu 194. A i sam ZOBS negde kaže tako.
Naime, član 271. ZOBS kaže da se vozilo registruje na ime vlasnika, a ako je vozilo predmet ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zakupu, pored podataka o vlasniku, u saobraćajnu dozvolu biće upisani i podaci o primaocu lizinga odnosno zakupcu (to je inače taj korisnk vozila koga pominjemo sve vreme). Ako je vozilo svojina više lica, registruje se na ime jednog od vlasnika, prema njihovom sporazumu. A član 274. ZOBS kaže da pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje nije vlasnik vozila, ne sme u saobraćaju na putu koristiti vozilo koje je predmet finansijskog lizinga, odnosno zakupa, pre nego što se podatak o korišćenju ne upiše u saobraćajnu dozvolu.
Ali, odredbe ZOBS nisu baš jasne, jer se izgleda meša pojam preduzetnika i pravnog lica. Međutim, ZOBS nije jedini propis gde granica nije jasno postavljena.
Šta je preduzetnik? To inače ne određuje ZOBS, već Zakon o privrednim društvima ( „Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014-dr.zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), koji u članu 83. daje pojam preduzetnika i kaže, preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Takođe, fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom. Recimo, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016-aut. tumačenje, 113/2017-aut. tumačenje, 54/2019 i 9/2020-aut. tumačenje) javni izvršitelj može da obavlja delatnost kao preduzetnik. Advokat se u tom smislu isto može posmatrati kao preduzetnik, jer prema Zakonu o advokaturi („Sl glasnik RS“, br. 31/2011 i 24/2012-OUS), advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, znači govorimo o profesiji, a advokati se upisuju u nadležnim strukovnim komorama.
Član 85. Zakona o privrednim društvima kaže da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Preduzetnik nema dakle posebnu imovinu kao takav, to je imovina fizičkog lica koje je registrovano kao preduzetnik, što uključuje i vozilo.
I kako onda preduzetnik kao takav može da odgovara za gore opisani prekršaj?
Razumem intenciju zakonodavca da od subjekata koji vozilo koriste za obavljanje privredne delatnosti naplati veće kazne i pooštri odgovornost, ali da li je ovako kako je napisano način? Ako je takvo što zaista neophodno, morala je biti urađena odgovarajuća redakcija teksta, da se precizira da je reč o vozilu koje se koristi za obavljanje delatnosti preduzetnika i kao takvo je upisano negde (u registar vozila), što bi značilo i neku izmenu u podacima koji se upisuju u saobraćanim dozvolama. Takođe, moralo bi nekako i da se obrazloži zašto se neko ko je fizičko lice u suštini, kažnjava strožije.
3. Zašto ovakve stvari nisu jasne?
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema?
Za svaki posao je potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, ali i iskustvo. Ovde je dakle reč o loše napisanim propisima a loše tumačenje istih je neminovna posledica prvonavedenog, što dalje uzrokuje niz problema u praksi.
O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?“ Mislim da sam tamo sve rekao, ne bih se ponavljao.
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Lično ću izneti samo sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji se tumačenjem propisa bave u praksi želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
