Na sajtu Ministartsva pravde Republike Srbije objavljen je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Sugestije, predlozi, inicijative i komentari na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostavljaju se Ministarstvu pravde putem elektronske pošte na e-mail adresu: konsultacije@mpravde.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo pravde, Beograd, Nemanjina br. 22-26.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.
Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proizlaze iz potrebe za daljim unapređenjem krivičnopravnog sistema Republike Srbije i njegovim prilagođavanjem savremenim potrebama društva, kao i obavezama koje proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ove izmene imaju za cilj da obezbede veću efikasnost u sprečavanju i kažnjavanju najtežih krivičnih dela, kao i da ojačaju zaštitu prava građana i javnog interesa. Usvajanje ovog zakona omogućava dodatnu harmonizaciju sa međunarodnim standardima, ali je takođe neophodno radi daljeg usklađivanja sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je Republika Srbija ratifikovala, uključujući Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Usaglašavanjem sa propisima Evropske unije, kao što su Direktiva Evropske unije 2011/36/EU o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava, Direktiva 2011/93/EU o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i dečije pornografije, Direktiva (EU) 2017/1371 o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava, Odluka Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU), kao i drugih propisa stvaraju se uslovi za efikasnije i jasnije regulisanje oblasti koje ovi akti uređuju, ostvarujući na taj način viši nivo pravne sigurnosti i bolje sprovođenje zakona u praksi.
Intervencije u opštem delu Krivičnog zakonika, bile su neophodne da bi se unapredile postojeće odredbe, ujednačila praksa i otklonile nedoumice u njegovoj primeni, kao i da se uskladi kaznena politika sa savremenim potrebama društva i međunarodnim obavezama. Nacrt zakona predviđa preciziranje važnih instituta, kao što su nužna odbrana i uslovni otpust, dodatno su zaštićene osetljive grupe, ali su precizirani i određeni pojmovi radi usklađivanja sa savremenim tokovima, kao i međunarodnim i domaćim propisima.
U posebnom delu Krivičnog zakonika poseban akcenat je stavljen na pooštravanje kaznene politike u odnosu na određena krivična dela. Ovo uključuje krivična dela protiv polne slobode, kao što su silovanje, obljuba sa detetom i obljuba nad nemoćnim licem, kao i krivična dela nasilja u porodici. S tim u vezi, predsednik Republike dostavio je Vladi inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, koja ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici. U inicijativi se za krivično delo silovanja predlaže kazna zatvora od pet do dvanaest godina uz mogućnost izricanja doživotnog zatvora, a predlaže se pooštravanje kaznene politike i u odnosu na druga krivična dela protiv polne slobode. Očekuje se da bi usvajanjem ovih predloga čitavo društvo, a pre svega državni organi, poslali jasnu poruku žrtvama silovanja i nasilja u porodici, kao i svim građanima i građankama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci takvih krivičnih dela. Očekuje se i da bi usvajanje ovih predloga značajno ohrabrilo sve žene i ostale žrtve da ne trpe nasilje i da svaki oblik seksualnog nasilja, uključujući i silovanje, bez straha prijave i da budu uvereni da će država biti tu za njih da ih zaštiti. Pooštravanje kaznene politike u odnosu na ova krivična dela nesumnjivo bi uticalo i preventivno na potencijalne učinioce.
Vlada je razmotrila dostavljenu inicijativu predsednika Republike i nalazi da je potrebno predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proširiti krug krivičnih dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora, i to za krivična dela protiv protiv polne slobode u svim oblicima silovanja, obljube nad nemoćnim licem i obljube sa detetom, i predvideti da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za navedena krivična dela nemaju prava na uslovni otpust.
U vezi sa predloženim, treba imati u vidu da je u poslednjih pet godina u Republici Srbiji uočen trend porasta i broja prijavljenih krivičnih dela protiv polne slobode i veći broj podignutih optužnica, kao i osuda za ova krivična dela.
Kazna doživotnog zatvora kod osnovnog oblika krivičnog dela silovanje treba da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, kako bi se na taj način potencijalni učinioci odvratili od izvršenja krivičnog dela. Time bi se istovremeno ostvarila svrha opšte i specijalne prevencije.
Pored toga, Nacrt zakona sadrži i druge značajne novine, a to je pre svega propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinilaca krivičnih dela i za neka druga krivična dela protiv polnih sloboda, budući da se povećala učestalost i ovih krivičnih dela.
Pooštravaju se i sadašnje predviđene kazne za krivično delo nasilje u porodici (član 194), imajući u vidu sve teže posledice i sve veći broj žrtava u poslednjih nekoliko godina.
Pojačana krivična odgovornost učinilaca ovih krivičnih dela će se obezbediti i odredbama izmenjenog člana o uslovnom otpustu, u kojima je predviđeno da se učinilac određenih krivičnih dela protiv polne slobode više neće ni uslovno otpustiti. Navedene izmene nastavljaju tendenciju pojačane krivičnopravne zaštite žrtava seksualnog i porodičnog nasilja, posebno žena i dece, s obzirom da dosadašnje izmene Krivičnog zakonika, i pored očekivanja, nisu do kraja ispunile svoju svrhu, zbog čega je neophodno izvršiti dalje izmene kako bi se zakonskim odredbama dodatno uticalo na sadašnje i buduće izvršioce.
Pored navedenih krivičnih dela, kao odgovor na narasli broj slučajeva nasilja prema zaposlenima u zdravstvenom i obrazovnom sektoru, dovelo je do propisivanja novih krivičnih dela, kao što je napad na lica zaposlena u obrazovnim ustanovama i napad na lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama. Ovakav pristup je omogućio da se krivičnopravni sistem prilagodi savremenim društvenim izazovima, uz uvažavanje potreba različitih profesionalnih grupa za dodatnu zaštitu i pravnu sigurnost.
Kao rezultat porasta kriminaliteta i događaja koji su se desili u Republici Srbiji 2023. godine, Vlada je donela niz mera radi sistemskog rešavanja problema i veće bezbednosti građana. S tim u vezi, Nacrtom zakona je predviđen niz novih krivičnih dela, kao što su Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela, Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu, Nesavesno držanje vatrenog oružja i Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja.
Izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka, s obzirom da je prema tom zakonu propisan jedinstven sistem određivanja i označavanja tajnih podataka koji se primenjuje na sve organe javne vlasti, a ne prema državnom organu koji određuje tajne podatke. U tom smislu, postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, broj 104/09) prebačeno je u Krivični zakonik na taj način što je dosadašnje krivično delo Odavanje državne tajne zamenjeno krivičnim delom Odavanje tajnih podataka.Takođe su brisana sadašnja krivična dela Odavanje vojne tajne i Odavanje službene tajne iz Krivičnog zakonika, s obzirom da su već obuhvaćena novim krivičnim delom. Rasponi propisanih kazni između ovih krivičnih dela su identični, a sama radnja izvršenja je preciznija u odnosu na dosadašnja krivična dela. Ova izmena je u skladu i sa uporedno-pravnom praksom država u regionu, budući da je reč o sistemima koji potiču iz zajedničke države. Navedene izmene nisu izvršene ranije zbog većeg broja već započetih krivičnih postupaka zbog krivičnih dela Odavanje državne tajne, Odavanje vojne tajne i Odavanje službene tajne, kao i zbog činjenice da ranije nisu doneti svi podzakonski propisi koji su bili neophodni za sprovođenje Zakona o tajnosti podataka. Kako su raniji krivični postupci okončani i doneti svi neophodni podzakonski propisi i kako su državni organi u Republici Srbiji uspostavili novi sistem rada sa tajnim podacima, stvorili su se i uslovi za navedeno usklađivanje Krivičnog zakonika sa Zakonom o tajnosti podataka.
Sa ovim i drugim izmenama možete se upoznati na sajtu Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs).
Izvor: Izvod iz obrazloženja Nacrta zakona preuzet sa sajta Ministarsva pravde (www.mpravde.gov.rs).
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
