Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku objavljen je na sajtu ministartsva pravde.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.
Sugestije, predlozi, inicijative i komentari na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku dostavljaju se Ministarstvu pravde putem elektronske pošte na e-mail adresu: konsultacije@mpravde.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo pravde, Beograd, Nemanjina br. 22-26.
U delu Razlozi za donošenje zakona navodi se da se u SFRJ decenijama primenjivao Zakon o krivičnom postupku koji je nekoliko puta menjan, ali bez modifikacija osnovnih konceptualnih mehanizama i koji je važio za veoma solidan zakon. Ovaj zakonski tekst, utemeljen na Zakoniku o sudskom krivičnom postupku Kraljevine Jugoslavije iz 1929. bio je temelj za donošenje Zakonika o krivičnom postupku 2001. godine, koji je više puta menjan i dopunjavan sa poslednjim i najvećim novelama iz 2009. godine. Zakonik o krivičnom postupku SRJ od 28. decembra 2001. godine, koji je uz neznatne izmene preuzela Republika Srbija uveo je bitne promene u odnosu na ranije važeći zakon, s tim što su osnovna rešenja koja se odnose na konstrukciju postupka, tip postupka, osnovne dokazne radnje, mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog (uz uvođenje nove mere zabrana napuštanja boravišta) u osnovi ostala veoma slična nekadašnjem Zakonu o krivičnom postupku. Prilikom usvajanja Zakona o krivičnom postupku iz 2001. godine, kao i kasnije njegovih izmena i dopuna nije se težilo za rešenjima koja će po svaku cenu biti originalna u odnosu na već postojeća zakonska rešenja koja su se u praksi pokazala kao dobra ili primenjiva bez većih problema, ali su menjana ona rešenja za koja se smatralo da su prevaziđena ili su pokazala određene probleme odnosno nedostatke u praksi, ali i uvedena nova rešenja na osnovu komparativnih pozitivnih iskustava, ili s obzirom na očekivane povoljne efekte, a na osnovu izučavanja krivičnoprocesne doktrine.
Nakon nekoliko izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2001. godine, usvajanja potpuno novog Zakonika o krivičnom postupku 2006. godine, čija primena je odložena, osim jednog malog broja odredbi koje su bile primenjivane, te potom stavljanja van snage celog tog zakonika, u Republici Srbiji je 2011. godine, usvojen potpuno novi Zakonik o krivičnom postupku koji je radikalno odstupio od krivičnoprocesne tradicije Srbije, ali i od rešenja sadržanih u krivičnoprocesnom zakonodavstvu država kontinentalne Evrope.
Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine, počeo je da se primenjuje u postupcima koji se vode po zahtevima javnog tužilaštva posebne nadležnosti što je inače dovelo i do ozbiljnih problema u odnosu na koherentnost našeg pravnog sistema, s obzirom na to da su se u isto vreme u istoj državi primenjivala dva bitno različita krivična postupka. Ovo stanje je trajalo do oktobra 2013. godine, kada je Zakonik o krivičnom postupku ušao u primenu kao jedini izvor našeg krivičnog procesnog prava tj. u odnosu na sve kategorije krivičnih dela koje su predmet krivičnog postupka, a ne samo u pogledu krivičnih dela organizovanog kriminala, krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i dr.
Ono što je posebno specifično u odnosu na ovaj Zakonik je činjenica da je do prve njegove novele došlo čak pre početka njegove primene. Važeći Zakonik je noveliran osam puta, a poslednji put 2021. godine. Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine, predstavlja najkritikovaniji zakonski tekst ne samo u Srbiji, već i znatno šire. Predmet naučnih i stručnih kritika se odnosi kako na pravno-tehničke, tako i na suštinske nedostatke.
Važeći Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2011. godine, ima sledeće karakteristike:
1. Izrazita devalvacija načela istine;
2. Adverzijalna konstrukcija glavnog pretresa uz minimiziranje uloge suda;
Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2011. godine, karakteriše veliki broj pravno-tehničkih nedostataka, nelogičnih i međusobno kontradiktornih rešenja. Iz osnovnih karakteristika ovog Zakonika, kao i brojnih nedostataka i slabosti pojedinih rešenja proističu dominantni pravci njegovih promena koji su sadržani u odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Osnovni ciljevi koji se izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku žele ostvariti su sledeći:
1. dosledna zaštita Ustavom i međunarodnopravnim aktima garantovanih ljudskih prava i sloboda, što u prvom redu zahteva usklađivanje Zakonika o krivičnom postupku sa Ustavom RS, odnosno otklanjanje ili menjane normi koje se suprotne Ustavu, kao i usklađivanje sa izmenama Ustava iz 2021. godine, nakon čega je usledilo donošenje novih pravosudnih propisa;
2. očuvanje osnovne koncepcije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, pre svega javnotužilačke istrage, te omogućavanje veće dokazne aktivnosti stranka na glavnom pretresu, kao centralnoj fazi krivičnog postupka uz eliminisanje ekstremnih varijanti netipičnih za dosadašnju krivičnoprocesnu tradiciju Srbije, tako i u odnosu na rešenja prisutna u većini kontinentalno evropskih država;
3. stvaranje neophodnih uslova da krivični postupci budu brzi i efikasniji, a istovremeno i znatno jeftiniji što se posebno postiže unapređenjem određenih formi tzv. sumarnog okončanja krivičnog postupka (npr. uslovljeni oportunitet krivičnog gonjenja i dr.), uz istovremeno očuvanje i unapređenje svih osnovnih elemenata pravičnog krivičnog postupka, a naročito uz dosledno poštovanje prava na odbranu okrivljenog i prava na stranačku „jednakost oružja” u krivičnom postupku;
4. usklađivanje rešenja iz našeg osnovnog izvora krivičnog procesnog prava sa drugim zakonima koje se odnose na pitanja krivičnog postupka;
5. terminološko i materijalno usklađivanje sa odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije uz obraćanje posebne pažnje na eliminisanje velikog broja nepotrebnih i očigledno pogrešnih definicija u okviru odredbe o značenju izraza u Zakoniku o krivičnom postupku, a naročito kada se radi o terminima koji su suprotno definisani u odnosu na druge izvore prava u našem pravnom sistemu;
6. adekvatno regulisanje međunarodnih obaveza koje se tiču krivičnoprocesne regulative;
7. uspostavljanje ravnoteže između zahteva za efikasnošću krivičnog postupka, zaštite osnovnih procesnih, ali i opšte ljudskih prava i osnovnih sloboda učesnika krivičnog postupka kao i dosledno poštovanje načela pravičnog vođenja krivičnog postupka.
Obim izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku je uslovljen obimom njegovih nedostataka i brojem nedovoljno adekvatnih rešenja, a na šta je kontinuirano u pravnoj teoriji i praksi kritički ukazivano preko jedne decenije, zbog čega ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predstavlja veoma obimnu ali ujedno i krajnje nužnu normativnu intervenciju.”
Na sajtu Ministarstva pravde možee preuzeti tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Podsećamo, Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) utvrđuje pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
Ovim zakonikom utvrđuju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti i pravnih posledica osude, ostvarivanju prava lica neosnovano lišenog slobode i neosnovano osuđenog, oduzimanju imovinske koristi, rešavanju imovinskopravnog zahteva i izdavanju poternice i objave.
Izvor: Izvod iz obrazloženja Nacrta zakona preuzet sa sajta Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
