Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je Nacrt zakona o Pravosudnoj akademiji.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.
Sugestije, predlozi, inicijative i komentari na tekst Nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji dostavljaju se Ministarstvu pravde putem elektronske pošte na e-mail adresu: konsultacije@mpravde.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo pravde, Beograd, Nemanjina br. 22-26.
U delu razlozi za donošenje zakona navodi da je novi Zakon o Pravosudnoj akademiji nedostajući deo inoviranog pravnog okvira u oblasti pravosuđa, izvorno reformisanog izmenama najvišeg opšteg pravnog akta Ustava. Pravosudni zakoni koji bliže razrađuju izmene Ustava, pored ostalog, definišu pitanja izbora nosilaca pravosudnih funkcija, njihov status, položaj i nadležnosti pravosudnih tela, ali i dodatno ustrojavaju garantije nezavisnosti i samostalnosti pravosudnih organa. Pitanje stručnosti i osposobljenosti je u službi jasnih i merljivih kriterijuma za izbor, napredovanje i kvalitet rada u pravosuđu u celini.
Kako se navodi u delu III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja:
Odredbom člana 1. Nacrta zakona uređuje se predmet zakona koji se pitanja statusa Pravosudne akademije (u daljem tekstu: Akademija), delatnosti ove ustanove, njenih organa upravljanja, finansiranja, obuke sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Odredbom člana 2. Nacrta zakona definiše se cilj rada Akademije pod kojim se podrazumeva pružanje teorijske i praktične obuke koja treba da doprinese profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Sva statusna pitanja regulisana su odredbom člana 3. Nacrta zakona i to ona koja se tiču osnivača Akademije, svojstva, sedišta, vrste javne službe u koju se Akademija razvrstava, kao i sama shodna primena zakona koji uređuje javne službe.
Odnos Akademije sa pravosudnim telima postavljen je tako da potonji imaju ulogu stručnog nadzora nad radom ove ustanove, koji se ostvaruje i kroz nadgledanje rada, ali i kroz dostavljanje godišnjeg izveštaja o radu Akademije.
Delatnost Akademije je taksativno postavljena odredbom člana 6. Nacrta zakona i konzumira organizovanje i sprovođenje i prethodne i stalne obuke, uključujući i prijemni i završni ispit za prethodnu obuku, ali i prijemni ispit za sudijske i javnotužilačke pripravnike. Obuka predavača i mentora je takođe angažman koji spada u delatnost Akademije, uključujući i organizaciju i sprovođenje stručnog usavršavanja kompletnog javnotužilačkog osoblja. Nadalje, Akademija uspostavlja i odražava saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, izdaje publikacije, obavlja drugu izdavačku delatnost, istraživačko analitičke poslove, sarađuje sa naučnim institucijama itd.
Ovo gore navedeno su izvorni poslovi Akademije i spadaju u isključivu nadležnost ove ustanove. Sa druge strane, definisan je i krug poslova koje Akademija fakultativno obavlja, a to su oni poslovi koji se tiču stručnog usavršavanja advokata i nosilaca pravosudnih profesija, odnosno njihovih pripravnika i pomoćnika (javnobeležničkih). Fakultativna nadležnost Akademije u stručnom usavršavanju pravosudnih profesija pretpostavlja zaključivanje ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, odnosno Komore javnih izvršitelja i Javnobeležničke komore.
Nadalje, Nacrt zakona predviđa tri organa Akademije i to Upravni odbor koji upravlja Akademijom i broji 11 članova, direktora koji je izvršni organ Akademije i Programski savet koji je stručni organ.
Odredbama čl. 8-19. Nacrta zakona detaljno su regulisana pitanja, pored ostalih, sastava Upravnog odbora i Programskog saveta, nadležnosti sva tri organa, načina rada i naknada za rad. Ovde je važno istaći ulogu pravosudnih tela u obrazovanju Upravnog odbora kao organa koji upravlja Akademijom. Naime, u sastav Upravnog odbora Akademije ulaze sudije koje imenuje Visoki savet sudstva i to pet sudija od kojih se dvoje imenuje na predlog udruženja sudija. Visoki savet tužilaštva imenuje četiri javna tužioca za članstvo u ovom organu (jednog na predlog udruženja tužilaca). Ministar pravde takođe ulazi u sastav ovog organa, kao i jedan član kojeg imenuje Vlada iz reda zaposlenih u Akademiji. Nadležnosti Upravnog odbora su široko postavljene i podrazumevaju pre svega izborno ovlašćenje u odnosu na direktora Akademije i članove Programskog saveta. Ovo ovlašćenje prati i posledičan zadatak razrešenja. Normativna nadležnost je takođe definisana i ogleda se u donošenju opšteg akta odnosno Statuta, ali i drugih akata, od kojih su neki posebno izdvojeni Nacrtom zakona kao što su pravilnici o polaganju prijemnog ispita za prethodnu obuku i završnog ispita prethodne obuke. Upravni odbor nije autonoman u pogledu donošenja ova dva podzakonska akta, već je njihovo donošenje uslovljeno saglasnošću pravosudnih tela. Donošenje svih programa obuka bilo da se radi o prijemnom ispitu za prethodnu obuku, ili samom programu za prethodnu ili obaveznu stalnu obuku povereno je Upravnom odboru, ali saglasnost pravosudnih tela i u vezi sa donošenjem ovih akata je uslovljavajućeg karaktera. Dinamika održavanja sednica Upravnog odbora i njihovo sazivanje regulisano je odredbom člana 12. Nacrta zakona, uključujući i kvorum za rad. Sledeći član uređuje pitanje potrebnog kvoruma za odlučivanje na sednicama, opet precizirajući 2/3 većinu za određena pitanja.
Uslovi za izbor direktora Akademije, kao i trajanje mandata precizirani su odredbom člana 14. Nacrta zakona. Ovaj izvršni organ Akademije se u kontekstu nadležnosti razlikuje u odnosu na organ upravljanja tj. Izvršni odbor, te direktor predstavlja i zastupa Akademiju, izvršava odluke druga dva organa, koordinira i organizuje rad Akademije, itd.
Uloga Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva dominantna je i u pogledu sastava Programskog saveta. Sastav ovog stručnog organa regulisan je odredbom člana 17, a nadležnosti odredbama člana 18. Nacrta zakona i one podrazumevaju, pored ostalih, utvrđivanje programa svih vrsta obuka i ova ispita za prethodnu obuku (prijemni i završni), utvrđivanje uslova za imenovanje i samo imenovanje mentora i povremenih predavača itd.
Nacrt zakona posvećuje pažnju i stalnim komisijama koje imenuje Programski savet, a koje se prema odredbama člana 19. bave svim vrstama obukama koje se organizuju i sprovode na Akademiji.
Mentori i predavači kao posebno obučena lica iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, ali i drugih profesija su lica koja sprovode programe obuke, pri čemu treba imati na umu da mentori mogu biti samo sudije i javni tužioci. Kategorija stalnih predavača iz reda sudija ili javnih tužilaca upućuje se na rad u Akademiju na tri godine. Ostali stalni predavači zasnivaju radni odnos u Akademiji.
Treći deo zakona je posvećen prethodnoj i stalnoj obuci.
Čl. 24. i 25. Nacrta zakona regulišu pojam obuke, njen cilj i vrste.
Korisnici početne obuke su lica koja su po položenom prijemnom ispitu primljena u Akademiju na prethodnu obuku. Njihov broj određuju pravosudna tela, a to čine najmanje jednom godišnje.
Prijemu na prethodnu obuku prethodi javni konkurs koji raspisuje Akademija, a propisana su tri uslova za prijem korisnika na prethodnu obuku to su položen pravosudni ispit, ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima i položen prijemni ispit za prethodnu obuku.
Dinamiku organizovanja prijemnog ispita za prethodnu obuku, kao i sam koncept ovog ispita uređuje odredba člana 32. Nacrta zakona. U sastav Ispitne komisije ulaze isključivo sudije i javni tužioci i to oni koje imenuju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva (troje sudija i dvoje javnih tužilaca), dok sami članovi ovih pravosudnih tela, odnosno Upravnog odbora i Programskog saveta ne mogu biti članovi Ispitne komisije. Nadalje, Nacrtom zakona se uređuju pitanja ocenjivanja na prijemnom ispitu za prethodnu obuku, kao i način ostvarivanja uvida i pravni lek na ocenu pismenog dela prijemnog ispita. Odlučivanje po žalbi povereno je Žalbenoj komisiji u čiji sastav, opet, ulaze, po već standardnom modelu, sudije i javni tužioci koje imenuju pravosudna tela na predlog Upravnog odbora. Rang lista konačno se utvrđuje po osnovu završne ocene, a propisani su i pretežniji kriterijumi za slučaj da kandidati imaju istu završnu ocenu. Akademija je dužna da podnese i izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang listom. Prijemni ispit se poništava ukoliko pravosudna tela odbiju izveštaj o sprovedenom ispitu. Važno je istaći da je dovoljno da ili jedno ili drugo telo odbije izveštaj i poništaj će uslediti, nije nužno da oba tela odbiju izveštaj o sprovedenom ispitu.
Trajanje prethodne obuke uređeno je odredbama člana 40. Nacrta zakona i zavisi od dužine radnog iskustva kandidata posle položenog pravosudnog ispita. Ukoliko korisnik ima posle položenog pravosudnog ispita do dve godine radnog iskustva za njena prethodna obuka traje 24 meseca. Oni korisnici koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva za njih prethodna obuka traje 12 meseci. Prethodna obuka u trajanju od šest meseci je rezervisana za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita najmanje četiri godine radnog iskustva, a tri meseca za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje šest meseci radnog iskustva.
Prava i obaveze korisnika početne obuke definisana su odredbama čl. 48-51. Nacrta zakona. U tom smislu važno je istaći da korisnik prethodne obuke koji obuku pohađa 24 meseca zasniva radni odnos u Akademiji u trajanju od 30 meseci, dok korisnici koji obuku pohađaju u kraćem trajanju zasnivaju radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke. U ovom drugom slučaju korisnicima koji dakle prethodnu obuku pohađaju u trajanju kraćem od 24 meseca, radni odnos miruje. Što se tiče plate koju ostvaruje korisnik prethodne obuke njena visina iznosi 80% od osnovne plate sudije osnovnog suda.
Odredbama člana 50. Nacrta zakona propisana su pravila o zasnivanju radnog odnosa sa Visokom savetom sudstva odnosno Visokim savetom tužilaštva za lice koje je steklo uverenje o završenoj prethodnoj obuci u trajanju od 24 meseca u kom slučaju se radni odnos zasniva određeno vreme u trajanju od najduže dve godine, dok kod kategorije lica koja su stekla uverenje o završenoj prethodnoj obuci koja je trajala kraće od 24 meseca (12 meseci, šest ili tri meseca) zasnivanje radnog odnosa na određeno u istom maksimalnom trajanju je mogućnost, a ne imperativ.
Stalna obuka je uređena čl. 51-59. Nacrta zakona, te tako sudije i javni tužioci imaju pravo, ali i obavezu stalnog stručnog usavršavanja koje se ostvaruje kroz program stalne obuke. Određeno je da stalna obuka može biti obavezna i dobrovoljna. Obavezna je kada je to određeno zakonom ili odlukom pravosudnih tela. Takođe, stalna obuka je obavezna za sudiju odnosno javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju, a prethodno nije završio prethodnu obuku. Trajanje stalne obuke u ovom slučaju je određeno na 30 dana.
Član 56. je postavljen kao alternativno rešenje.
Što se tiče dobrovoljne obuke Akademija je u obavezi da jednom godišnje, najkasnije do 1. decembra, dostavi sudovima i javnim tužilaštvima godišnji program dobrovoljne obuke za narednu kalendarsku godinu.
Obuka mentora i predavača regulisana je odredbama čl. 60-61. Nacrta zakona, a obuka sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, uključujući i prijemni ispit za pripravnike odredbama čl. 62-64. Nacrta zakona. Obuci ostalog sudskog i tužilačkog osoblja posvećene su odredbe čl. 65-66 Nacrta zakona.
Prelazni i završni režim tiče se, pored ostalog, nastavljanja rada Akademije, konstituisanja Upravnog odbora, obrazovanja Programskog saveta i donošenja Statuta i drugih opštih akata.
Podsećamo, Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Sl. glasnik RS”, broj 104/2009, 32/2014-OUS i 106/2015) se osniva Pravosudna akademija (u daljem tekstu: Akademija) i uređuju se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranje, kao i početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (u daljem tekstu: tužioci), obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika i obuka sudskog i tužilačkog osoblja.
Izvor: Izvod iz obrazloženja Nacrta zakona preuzet sa sajta Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
