Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljen je Nacrt zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima kojim se, zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u određenim delatnostima utvrđenim propisima o klasifikaciji delatnosti, uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera u pojedinim delatnostima određenim u skladu sa ovim zakonom u Sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (u daljem tekstu: sezonski poslovi), u skladu sa propisom kojim se propisuje klasifikacija delatnosti.
Uvođenje zakonskog okvira za uspostavljanje sistema pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika, predviđeno je kao jedna od mera Akcionog plana Vlade Republike Srbije za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
Poseban problem predstavlja neformalno zapošljavanje u sektoru poljoprivrede, usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti. Zbog komplikovane procedure prijave i odjave radnika, većina sezonskih radnika u poljoprivredi još je u sivoj zoni. Bolji položaj radnika treba da obezbedi Zakon o pojednostavljenom zapošljavanju sezonskih radnika koji predviđa uvođenje pojednostavljenog načina prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi putem elektronske platforme.
U nastavku teksta, najpre ćemo dati prikaz odredaba Nacrta zakona, a na kraju rezimirati kratkim komentarom o (ne)opravdanosti njegovog donošenja, prednostima i nedostacima rešenja koje nudi i da li se istim zaista postiže primarni cilj – suzbijanje sive ekonomije i rešavanje problema neformalnog zapošljavanja u sektoru poljoprivrede.
Osnovni pojmovi
Poslodavcem u smislu ovog zakona smatra se preduzetnik ili pravno lice koje obavlja delatnost u Sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, u okviru koje mogu da se obavljaju sezonski poslovi u skladu sa ovim zakonom, izuzev delatnosti iz sledećih grana: 01.7 lov, traperstvo i odgovarajuće uslužne delatnosti, 02.4 uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, 03.1. ribolov i 03.2 akvakultura, u skladu sa propisom koji uređuje klasifikaciju delatnosti.
Poslodavcem u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice – nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, u skladu sa zakonom.
Ovim se prvi put otvara mogućnost da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom (poljoprivrednici) mogu da, u svojstvu poslodavca, angažuju sezonske radnike.
Sezonski radnik je fizičko lice kojeg poslodavac angažuje za obavljanje sezonskih poslova uz novčanu naknadu za rad (u daljem tekstu: naknada za rad).
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na lica koja, kod nosioca ili člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, rade bez naknade za rad. Dakle, sezonskim radnikom ne smatra se član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, rođak, komšija i prijatelj koji kod poljoprivrednika radi bez naknade za rad.
Lice mlađe od 18 godina života može da se radno angažuje u skladu sa ovim zakonom, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje rad za zasnivanje radnog odnosa sa licem mlađim od 18 godina života (da je zdravstveno sposoban za rad na tim poslovima, da ima pismenu saglasnost roditelja i da takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje).
Na stranog državljanina koji se, za vreme boravka na teritoriji Republike, radno angažuje na poslovima i pod uslovima propisanim ovim zakonom, ne primenjuju se posebni uslovi za zapošljavanje stranca utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad stranaca. Ovim zakonom omogućava se domaći poslodavci radno angažuju na sezonskim poslovima i strane državljane bez obaveze pribavljanja dozvole za rad u skladu sa Zakona o uslovima za zapošljavanje stranaca. Za rad na sezonskim poslovima dovoljno je da strani državljanin ima odobren boravak od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa Zakonom o strancima.
Za potrebe radnog angažovanja na sezonskim poslovima u smislu ovog zakona smatraju se poslovi koji se u Sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme tokom godine (sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje/striža, ispaša i slično). Angažovanje na osnovu ovog zakona je rad van radnog odnosa. Na pitanja radnog angažovanja na sezonskim poslovima koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad u delu kojim se uređuju privremeni i povremeni poslovi.
Uslovi rada sezonskih radnika
Sezonski radnici, po osnovu sezonskog rada, imaju sledeća prava:
1) Pravo na upoznavanje sa uslovima rada – poslodavac je dužan da sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanom trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada i dnevnom odmorom, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu (u daljem tekstu: uslovi rada).
Posebna obaveza poslodavca je da sezonskom radniku omogući uslove za bezbednost i zdravlje na radu koji se odnose na upoznavanje sezonskog radnika sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli da utiču na bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o: rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje sezonskog radnika i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru; merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.
Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio navedene uslove rada i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova, a poslodavac je dužan da sezonskom radniku na njegov pismeni zahtev izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu i sezonskom radniku i uslovima rada, kao i o svakoj promeni tih uslova, najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.
2) Pravo na novčanu naknadu za rad – sezonski radnik ima pravo na novčanu naknadu za rad (u daljem tekstu: naknada za rad) za svaki čas rada, koja ne može biti niža od naknade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, koja se obračunava po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, koja važi na dan isplate i isplaćuje se na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.
3) Pravo na bezbednost i zdravlje na radu – poslodavac je dužan da sezonskom radniku obezbedi bezbednost i zdravlje na radu za vreme angažovanja na sezonskim poslovima, shodno propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.
4) Prekid radnog angažovanja – poslodavac ima pravo da prekine radno angažovanje sezonskog radnika kad za njegovim radom istekne potreba ili ukoliko sezonski radnik poslove ne obavlja na zadovoljavajući način. U slučaju prekida radnog angažovanja poslodavac je dužan da sezonskom radniku isplati do tada neisplaćen iznos ugovorenih dnevnih neto naknada.
5) Druga prava – sezonski radnik i poslodavac mogu da dogovore i druga prava po osnovu rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Za vreme obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, sezonski radnik se ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja za ostvarivanje i korišćenje prava na novčanu socijalnu pomoć koja se ostvaruje u skladu sa propisima o socijalnoj zaštititi.
6) Prava iz osiguranja – sezonski radnik ima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom, a prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruje samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Prijava i odjava sezonskih radnika
Poslodavac vrši prijavu i odjavu sezonskih radnika elektronskim putem Poreskoj upravi, u skladu sa poreskim propisima. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec, i poslodavac je dužan da angažovanje sezonskog radnika prijavi prvog dana angažovanja u kalendarskom mesecu najkasnije do 10 časova pre podne.
U slučaju prestanka radnog angažovanja tokom kalendarskog meseca, poslodavac je dužan da sezonskog radnika odjavi najkasnije do 10 časova pre podne dana koji sledi danu prestanka angažovanja, ukoliko ga odjavi posle 10 časova smatra se da je sezonski radnik odjavljen počevši od narednog dana u odnosu na dan odjave.
U slučaju da poslodavac ne odjavi sezonskog radnika u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljen, odnosno do 10 časova pre podne prvog dana narednog kalendarskog meseca, smatra se da je sezonski radnik bio angažovan do poslednjeg dana u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljeno njegovo angažovanje.
U slučaju da sezonski radnik koji je prijavljen u kalendarskom mesecu nastavlja sa radom i u narednom kalendarskom mesecu, poslodavac je dužan da podnese prijavu za naredni kalendarski mesec prvog dana narednog kalendarskog meseca najkasnije do 10 časova pre podne.
Ukoliko se tokom kalendarskog meseca javi potreba za angažovanjem sezonskog radnika koji je tokom tog kalendarskog meseca već bio prijavljen i odjavljen, poslodavac je dužan da ga ponovo prijavi prvog dana angažovanja najkasnije do 10 časova pre podne.
Dan podnošenja prijave i odjave, odnosno poslednji dan kalendarskog meseca u skladu sa stavom 8. člana 11. smatra se danom prijave, odnosno odjave u svim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
U slučaju prekida radnog angažovanja posle 10 časova pre podne poslodavac je dužan da sezonskom radniku isplati i dnevnu neto naknadu za taj dan.
Način registracije poslodavaca za prijavljivanje sezonskih radnika
Poslodavci kojima je u skladu sa poreskim propisima dodeljen poreski identifikacioni broj (PIB) nemaju obavezu posebne registracije za prijavljivanje sezonskih radnika, dok su poslodavci koji u skladu sa poreskim propisima nisu obavezni da imaju PIB dužni da se kod Poreske uprave registruju za prijavljivanje sezonskih radnika. Zahtev za registraciju se podnosi elektronskim putem.
Podaci, korišćenje i njihova razmena
Republička organizacija nadležna za poslove zapošljavanja po službenoj dužnosti vodi elektronsku evidenciju sezonskih radnika (u daljem tekstu: evidencija o sezonskim radnicima) na osnovu razmene podataka sa Poreskom upravom o licima koja su prijavljena za obavljanje sezonskih poslova. U evidenciju o sezonskim radnicima mogu se, na sopstveni zahtev, upisati i lica koja su zainteresovana za obavljanje sezonskih poslova.
Evidencija o sezonskim radnicima sadrži: ime i prezime sezonskog radnika; jedinstveni matični broj sezonskog radnika; podatke o obučenosti i iskustvu sezonskog radnika u sezonskim poslovima.
Republička organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužna je da evidenciju o sezonskim radnicima dnevno elektronski ažurira i u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti ih učini dostupnim korisnicima podataka. Poreska uprava je dužna da podatke o prijavi, odnosno odjavi sezonskih radnika dostavlja Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje na dan prijave, odnosno odjave. Podatke za sticanje i ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja Poreska uprava je dužna da dostavlja republičkoj organizaciji nadležnoj za penzijsko i invalidsko osiguranje i republičkoj organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje, u skladu sa poreskim propisima.
Ograničenje trajanja angažovanja sezonskog radnika
Poslodavac može da angažuje sezonske radnike najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući kalendarske dane od prve prijave sezonskih radnika putem Portala Poreske uprave do poslednje odjave sezonskih radnika sa tog portala, pri čemu se dani u kojima nije bilo angažovanja sezonskih radnika ne broje.
Poslodavac može da angažuje istog sezonskog radnika najviše 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Dakle, ograničenje od 180 dana (nisu u pitanju radni dani) se odnosi na ukupno trajanje angažovanja sezonskih radnika (svih sezonskih radnika) u toku kalendarske godine, dok ograničenje u pogledu jednog sezonskog radnika iznosi 120 radnih dana u kalendarskoj godini, što je u skladu sa odredbama Zakona o radu koje se odnose na trajanje privremenih i povremenih poslova.
Poslodavac iz člana 2. stav 1. ovog zakona koji angažuje lice na sezonskim poslovima u smislu ovog zakona može da radno angažuje isto lice po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, s tim da ukupan broj radnih dana po oba osnova ne može da iznosi više od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Utvrđivanje i plaćanje poreza i doprinosa
Po osnovu naknade za rad koju ostvari sezonski radnik poslodavac je dužan da obračuna i plati porez na dohodak građana (u daljem tekstu: porez) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), na način propisan ovim zakonom (doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti saglasno zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje).
Obveznik poreza i doprinosa po osnovu naknade za rad je sezonski radnik.
Porez se obračunava i plaća po stopi od 20%, a doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi po kojoj se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju i plaćaju ti doprinosi, i to: za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 26%; za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti – 2%.
Osnovicu za obračun poreza i doprinosa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Na ovu osnovicu poslodavac obračunava i plaća porez i doprinose, koji predstavljaju dnevni iznos poreza i doprinosa koji se plaćaju za svaki radni dan sezonskog radnika, nezavisno od visine dnevne naknade za rad i radnog vremena sezonskog radnika.
Poslodavac je dužan da počev od prvog dana angažovanja sezonskih radnika u svakom kalendarskom mesecu elektronskim putem Poreskoj upravi dostavlja podatke potrebne za izradu poreske prijave. Na osnovu tih podataka sistem Poreske uprave poslednjeg dana kalendarskog meseca automatski sačinjava i elektronskim putem podnosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima. Bliži postupak i način podnošenja podataka propisaće ministar nadležan za poslove finansija.
Porez na prihode od sezonskog rada poslodavac plaća u roku od 15 dana od dana prijema podataka za nalog za plaćanje koje dostavlja Poreska uprava.
Nadzor nad primenom zakona
Nadzor nad primenom ovog zakon vrši Poreska uprava, poljoprivredna inspekcija i inspekcija rada u okviru delokruga svoje nadležnosti.
Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje i zaštitu prava po osnovu rada i bezbednosti i zdravlja na radu sezonskih radnika a poslodavac je dužan da pruži dokaz inspekciji rada da je sezonskom radniku obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Kaznene odredbe
U delu kaznenih odredbi propisane su novčane kazne za prekršaje koje učine: poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupa suprotno odredbama ovog zakona (od 100.000 do 1.000.000 dinara); preduzetnik (od 10.000 do 300.000 dinara); odgovorno lice u pravnom licu (od 5.000 do 50.000 dinara); poslodavac – fizičko lice koje je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom (od 5.000 do 150.000 dinara).
Prelazne i završne odredbe
Prelaznim i završnim odredbama propisan je rok za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže uređuje postupak i način podnošenja podataka potrebnih za izradu poreske prijave za sezonske radnike (u roku od 2 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona), i određuje se stupanje na snagu (osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS”) i početak primene zakona (po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu).
R e z i m e
Uvidom u sadržinu predmetnog Nacrta zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, čija je javna rasprava u toku, uočavamo prednosti ali i izvesne nedostatke uvođenja ovog zakona.
Prednost je u tome što će se njime konačno rešiti status sezonskih radnika angažovanih u poljoprivredi, koji decenijama rade u sivoj zoni bez prijava na osiguranje i bez ikakvih izgleda za ostvarivanje prava na penziju, odnosno sticanja staža koji će im pružiti mogućnost da eventualno ostvare pravo na penziju.
S druge strane, smatramo da je jednostavnije i praktičnije rešenje bilo da se ovaj vid regulative sezonskog rada kao rada van radnog odnosa, umesto u formi zakona, sprovede u formi podzakonskog akta s obzirom da već imamo Zakon o radu, kao krovni zakon u oblasti rada i radnih odnosa, koji u okviru glave „XVIII. POSEBNE ODREDBE“ upravo reguliše rad van radnog odnosa.
Kao veliki nedostatak vidimo zakonsko rešenje koje se odnosi na stupanje sezonskog radnika na rad i ZAKLJUČIVANJE USMENOG UGOVORA o obavljanju sezonskih poslova. Usmeni ugovor, kojim se reguliše radnopravni status nekog lica, kao takav ne postoji u našem pravnom sistemu i direktno je suprotan čl. 197-202. Zakona o radu, koji kod svih oblika rada van radnog odnosa propisuje obavezu zaključivanja ugovora u pisanom obliku.
Iako je namera zakonodavca bila da se pojednostavi radno angažovanje na sezonskim poslovima i poboljša položaj sezonskih radnika, tim pre je sasvim nelogično propisivanje zaključenja usmenog ugovora koji, kao takav, poslodavcu omogućava nastavak sprovođenja rada u sivoj zoni i direktno je suprotno osnovnom cilju i svrsi donošenja ovog zakona, a to je suzbijanje sive ekonomije i neformalnog zapošljavanja u sektoru poljoprivrede.
Zar zaključivanje usmenog ugovora nije neformalno zapošljavanje?
Postavlja se logično pitanje, kako sezonski radnik uopšte može da dokaže svoj radni angažman kod konkretnog poslodavca ukoliko isti ne želi da ga prijavi na osiguranje, a ugovor ne postoji tj. postoji usmeni ugovor? Upravo jedini dokaz koji ide u prilog sezonskom radniku, kao ekonomsko slabijoj strani, izostaje. Da li je potrebno baš toliko “pojednostaviti” radno angažovanje sezonskih radnika? Ovakvo zakonsko rešenje direktno pogoduje poslodavcu i stavlja radnika u potčinjeni položaj, koji je prepušten volji poslodavca da odlučuje o njegovim pravima po osnovu rada.
Izvor: www.minrzs.gov.rs
