Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je Nacrt zakona o sprečavanju korupcije (u daljem tekstu: Nacrt) kojim se uređuju pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za sprečavanje korupcije, pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, kumulacija javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje korupcije.
Značenje pojedinih pojmova
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) „korupcija” je odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja koristi za sebe ili drugoga;
2) „organ javne vlasti” je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima javno preduzeće ili drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradska opština, subjekat privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, subjekat privatizacije u restrukturiranju, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima subjekt privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine ili subjekt privatizacije u restrukturiranju i postojeća društvena preduzeća i privredna društva koja posluju sa društvenim kapitalom;
3) „javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organ javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;
4) „javna funkcija” je funkcija koju vrši javni funkcioner;
5) „član porodice” je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera;
6) „povezano lice” je član porodice javnog funkcionera, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom;
7) „strateški dokument” označava strategije i akcione planove u oblasti borbe, odnosno sprevavanja korupcije koje donosi Narodna skupština ili Vlada;
8) „politički subjekt” označava politički subjekat u smislu zakona koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti.
II AGENCIJA ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE (čl. 3.-39.)
Drugom glavom definišu se: pravni položaj Agencije za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija), kao samostalanog i nezavisnog državnog organa, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini, i koja ima svojstvo pravnog lica; sredstva za njen rad; sedište i organizacione jedinice izvan sedišta Agencije; nadležnost; organi (Odbor Agencije i direktor) i sva pitanja vezana za njihov status i rad; služba Agencije koja obavlja stručne i druge poslove za potrebe Agencije; saradnja Agencije sa organima javne vlasti, naučnim institucijama i udruženjima; međunarodna saradnja; podnošenje inicijativa za donošenje propisa i davanje mišljenja na nacrte zakona; obaveze organa javne vlasti i drugih lica koja vrše javna ovlašćenja da na pismeni i obrazložen zahtev Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije, dužnost odazivanja na poziv Agencije; izveštavanje o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije; podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini.
III SUKOB INTERESA (čl. 40.-44.)
U okviru treće glave uređuje se pitanje sukoba interesa:
– osnovna pravila o obavljanju javne funkcije koja se zasnivaju na činjenici da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, da ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice, da mu je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.
– pojam sukoba interesa: „Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.“.
– obaveštavanje Agencije – javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od 15 dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera. Ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje o tome u roku od osam dana. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa. Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
– pokretanje postupka odlučivanja o postojanju sukoba interesa:
1. po službenoj dužnosti u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa, s tim da se postupak ne može pokrenuti ili okončati ako je od postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa proteklo pet godina;
2. po prijavi fizičkog ili pravnog lica.
IV NESPOJIVOST POSLOVA SA VRŠENJEM JAVNE FUNKCIJE (čl. 45.-55.)
Javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti. Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije i ako utrdi da je ugroženo nepristrasno vršenje javne funkcije, donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti. Ukoliko javni funkcioner ne postupi u tom roku Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona. Ako ga Agencija ne obavesti u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.
Javni funkcioner:
– ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, a izuzetno može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji. Ako utvrdi da se obavljanjem ovog posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti. Izuzev ovih poslova, odnosno delatnosti, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije;
– ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim ako je na to obavezan;
– čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo;
– čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava;
– ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja,
– može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno;
– ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, a izuzetno će moći da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera;
– je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta;
– koji u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju ima ili koji u toku javne funkcije stekne udeo ili akcije u privrednom društvu dužan je da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice, da ih to lice, u svoje ime, a za račun javnog funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije. Javni funkcioner je dužan da privrednom društvu i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava koji je registrovao u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, u roku od 15 dana od dana prenosa. Lice na koje su preneta upravljačka prava postaje povezano lice;
– koji ima ili stekne udeo ili akcije u privrednom društvu do 3%, nije dužan da prenese upravljačka prava u njemu.
Pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije preko 20% i koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, drugim korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, dužno je da Agenciji dostavi u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, obaveštenje na obrascu i na način koji propiše Agencija.
Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa javnom funkcijom koju je javni funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije. Zabrana se ne odnosi na javnog funkcionera izabranog neposredno od građana.
V KUMULACIJA JAVNIH FUNKCIJA (član 56.)
Javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Izuzetno, može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.
Javni funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.
Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, javni funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a javni funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je javni funkcioner.
Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te javne funkcije nespojivo sa javnom funkcijom koju javni funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku. U slučaju da Agencija ne odluči u propisanom roku, smatra se da je dala odobrenje javnom funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je javnom funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.
Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Agencije podnese ostavku na jednu od javnih funkcija i o tome obavesti Agenciju. Ako javni funkcioner ne podnese ostavku u propisanom roku, kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona. U tom slučaju odluku o prestanku javne funkcije donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju javnu funkciju, u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvrđuje da je javni funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona.
VI POKLONI (čl. 57.-66.)
Poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice.
Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon, u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona koji se primaju od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama, odnosno u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni, a koji postaju javna svojina.
Izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini.
Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen.
Javni funkcioner je dužan da o svakom poklonu primljenom u vezi sa vršenjem javne funkcije pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od deset dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju. Bližu sadržinu i obrazac obaveštenja o primljenom poklonu propisuje Agencija.
Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili njegovi javni funkcioneri i članovi porodice. Organ javne vlasti dužan je preda kopiju evidencije poklona Agenciji u do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu. Podaci iz evidencije poklona koja je predata Agenciji su javni. Koristeći podatke iz evidencije poklona, Agencija objavljuje Katalog poklona na svojoj internet prezentaciji do 1. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
VII PRIJAVLJIVANJE IMOVINE I PRIHODA (čl. 67.-76.)
Javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o imovini i prihodima svojim, imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja. Agencija, pored ovih podataka, može zatražiti da javni funkcioner dostavi podatke o imovini i prihodima njegovih roditelja, usvojitelja, usvojenika, kao i dece koja ne žive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu.
Javni funkcioner koji je po prestanku javne funkcije odmah ponovo izabran, imenovan ili postavljen, ne podnosi ponovo Izveštaj ako nema promene podataka iz prethodnog Izveštaja, ali je dužan da o tome obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja. Izveštaj podnosi i lice kome je prestala javna funkcija, u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
Ukoliko se imovina ili prihodi javnog funkcionera ili drugih lica bitno promene u prethodnoj godini, javni funkcioner podnosi Agenciji Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana (vanredno prijavljivanje imovine i prihoda). Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom Izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.
Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da dve godine posle prestanka javne funkcije podnese Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, pod uslovom da su imovina i prihodi bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu.
Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda ne primenjuje se na: odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član opština, grad ili gradska opština; članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član Republika Srbija ili autonomna pokrajina, ako zakonom, drugim propisom ili aktom nije predviđeno da javni funkcioner ima pravo na naknadu po osnovu članstva.
Sadržina Izveštaja propisana je članom 71., dok se članom 72. uređuje Registar imovine i prihoda javnih funkcionera, koji sadrži podatke iz Izveštaja. Javni funkcioneri Agencije, kao i zaposleni i radno angažovani u Agenciji, koji imaju pristup podacima iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera koji nisu dostupni javnosti, ne smeju te podatke saopštavati, dostavljati, niti na bilo koji način omogućiti pristup tim podacima.
Članom 73. uređuje se javnost podataka iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera, koji su podaci javno dostupni a koji nisu, kao i mogućnost davanja saglasnosti od strane javnog funkcionera da se podaci iz Izveštaja, koji inače nisu dostupni javnosti, objave.
Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka, prema godišnjem planu provere koji donosi direktor, uz saglasnost Odbora Agencije. Agencija vanredno proverava tačnost i potpunost podataka iz Izveštaja ako posumnja da u Izveštaju nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci.
U postupku provere imovinskog stanja, Agencija ocenjuje da li postoji nesaglasnost između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda. U slučaju da postoji nesaglasnost, Agencija poziva javnog funkcionera ili lica iz člana 68. st. 1. i 2. ovog zakona da se, u roku od 15 dana, izjasni o razlozima nesaglasnosti. Ako pri proveri Izveštaja posumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine ili prihoda, Agencija može zahtevati da joj povezana lica neposredno podnesu podatke o svojoj imovini i prihodima, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Kada utvrdi da postoji nesaglasnost Agencija obaveštava nadležni organ, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.
VIII POSTUPAK U KOME SE ODLUČUJE O POSTOJANJU POVREDE OVOG ZAKONA (čl. 77.-86.)
Agencija odlučuje o povredi ovog zakona. Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa (čl. 40. – 44.), postojanje nespojivosti (čl. 45. – 55.), kumulaciju javnih funkcija (član 56.), prijema poklona (čl. 57. – 66.) i prijavljivanja imovine i prihoda (čl. 67. – 76.).
Pokretanje postupka
Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona pokreće Agencija po:
– službenoj dužnosti;
– zahtevu organa javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao ili u kome je javni funkcioner na javnoj funkciji ili po prijavi fizičkog ili pravnog lica;
– i po službenoj dužnosti i na osnovu prijave fizičkog ili pravnog lica;
– izuzetno, po anonimnoj prijavi koja mora da sadrži propisane podatke.
U daljem toku postupka Agencija obaveštava javnog funkcionera da je protiv njega pokrenut postupak i poziva ga da se u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja pismeno izjasni, pri čemu neizjašnjenje ne zadržava vođenje postupka. Javni funkcioner zadržava pravo da se, sve do donošenja odluke, izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist.
Javnosti je dostupan samo podatak o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i ishod postupka. Ako postupak bude obustavljen, podaci iz spisa predmeta, izuzev o ishodu postupka i podataka koji su dostupni javnosti prema drugim propisima, ne mogu postati dostupni javnosti bez saglasnosti javnog funkcionera.
Agencija je dužna da obavesti podnosioca prijave o ishodu postupka pokrenutom na osnovu zahteva ili prijave.
Odluke i pravna sredstva
Odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera ili obustavlja postupak donosi direktor Agencije. Postupak se obustavlja kada se utvrdi da ne postoji povreda ovog zakona. Protiv odluke direktora Agencije može da se izjavi žalba Odboru Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema odluke. Podnosilac zahteva ili prijave nema pravo na žalbu na odluku direktora Agencije. Odluka Odbora Agencije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.
Konačna odluka kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera objavljuje se na internet prezentaciji Agencije.
Vrste mera i uslovi za izricanje
Javnom funkcioneru može se izreći:
– mera opomene (izriče se ako je javni funkcioner lakše povredio ovaj zakon) ili
– mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije;
– izuzetno, javnom funkcioneru koji je izabran neposredno od građana, kao i licu kome je prestala javna funkcija, može da se izrekne mera opomene ili mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona izriču se zbog teže povrede ovog zakona ili kada javni funkcioner nije postupio po izrečenoj meri opomene, odnosno ako je posle izrečene mere opomene ponovo povredio ovaj zakon.
Pri izricanju mere uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težina i posledica povrede ovog zakona i mogućnost otklanjanja povrede.
Postupanje posle konačnosti preporuke za razrešenje s javne funkcije
Posle konačnosti odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, Agencija dostavlja odluku organu javne vlasti nadležnom za razrešenje, u roku od osam dana od konačnosti odluke. Organ javne vlasti obaveštava Agenciju o merama koje je preduzeo na osnovu konačne odluke, u roku od 60 dana od dana prijema odluke.
Javno objavljivanje odluka i prijavljivanje povreda zakona nadležnim organima
Izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je javnom funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje s javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona objavljuje se na internet prezentaciji Agencije i u „Službenom glasniku Republike Srbije” .
Kada u toku postupka nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka. Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo. Odluke Agencije ne utiču na krivičnu i materijalnu odgovornost javnog funkcionera.
IX POSTUPANJE PO PREDSTAVKAMA (čl. 87.-92.)
Predstavka je pismeno obraćanje fizičkog ili pravnog lica Agenciji u kome se iznose činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju. Ako Agencija nije nadležna da postupa po predstavci, prosleđuje predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke. Agencija štiti identitet podnosioca predstavke, na njegov zahtev, u skladu sa zakonom.
Predstavka sadrži činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju, naziv organa javne vlasti, ime i prezime lica protiv koga se podnosi, odnosno podatke iz kojih se može utvrditi identitet tog lica, vreme, mesto i opis koruptivne radnje ili koruptivnog ponašanja, kao i potpis i podatke o podnosiocu predstavke.
Predstavka je neuredna ako ima nedostatke koji Agenciju sprečavaju da postupa po njoj, ako nije razumljiva ili potpuna, u kom slučaju Agencija obaveštava podnosioca kako da uredi predstavku u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja, a ako isti u ostavljenom roku ne uredi predstavku, smatra se da je od nje odustao.
Ako su tokom postupanja po predstavci utvrđene činjenice i izvedeni dokazi koji izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, Agencija podnosi obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta. Ako odbije predlog Agencije, organ koji nadzire rad organa javne vlasti je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, Agenciji pismeno obrazloži razloge za odbijanje.
Ako Agencija u postupanju po predstavci oceni da u radu organa javne vlasti, postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije, Agencija daje preporuke organu javne vlasti sa merama radi otklanjanja stanja, sa rokom za njihovo preduzimanje. Kada u postupku po predstavci posumnja da je učinjeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, Agencija dostavlja predstavku i prikupljenu dokumentaciju nadležnom javnom tužilaštvu.
Agencija je dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak u kome se ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju. Agencija postupa i po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju.
X JAČANJE INTEGRITETA (čl. 93.-99.)
Desetom glavom uređuje se „Jačanje integriteta“: definiše se pojam integriteta (integritet je skup vrednosti i postupanja organa javne vlasti, drugih organizacija i pravnih lica koji omogućavaju da javni funkcioneri, zaposleni i radno angažovani u organima javne vlasti poštuju zakone, kodekse ponašanja i etički deluju s ciljem izbegavanja korupcije i poboljšanja rada) i plan integriteta (donosi se posle procene sopstvenog integriteta i sprovodi radi poboljšanja procenjenog integriteta); propisuje sadržina plana integriteta i obaveza njegovog donošenja i sprovođenja; sadržina izveštaja o sprovođenju plana integriteta; odgovornost za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta; donošenje plana integriteta od drugih organizacija i pravnih lica i obuka u oblasti sprečavanja korupcije i jačanja integriteta.
XI EVIDENCIJE (član 100.)
Agencija vodi sledeće evidencije:
1) Registar javnih funkcionera;
2) Registar imovine i prihoda javnih funkcionera;
3) evidenciju pravnih lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% koji učestvuju u postupcima javnih nabavki, privatizacije ili drugog postupka u kome učestvuje pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20%, a čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;
4) Katalog poklona.
Podaci iz evidencija, izuzev iz Kataloga poklona, prestaju da se objavljuju na internet prezentaciji Agencije kada isteknu tri godine od prestanka javne funkcije. Način vođenja i čuvanja evidencija propisuje Agencija, koja može da vodi i druge evidencije u skladu sa zakonom.
XII KAZNENE ODREDBE (čl. 101.-107.)
Članom 101. propisuje se kazna za krivično delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini – zatvor od šest meseci do pet godina.
Osudom na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 101., danom pravnosnažnosti presude, nastupaju sledeće pravne posledice:
1) prestanak javne funkcije, odnosno prestanak radnog odnosa;
2) zabrana sticanja javne funkcije u trajanju od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.
Narednim članovima propisani su prekršaji:
1) Prekršaji javnih funkcionera (visina iznosa novčanih kazni kreće se u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara za javnog funkcionera; 50.000 do 150.000 dinara za zaposlenog i drugog radno angažovanog u organu javne vlasti; 50.000 do 150.000 dinara za člana porodice javnog funkcionera; 50.000 do 150.000 dinara za lice kome je prestala javna funkcija).
2) Prekršaji odgovornog lica u organu javne vlasti (novčana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u organu javne vlasti; novčana kazna 50.000 do 150.000 dinara za lice koje vrši javna ovlašćenja).
3) Prekršaj pravnog lica (novčana kazna u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice ako ne dostavi obaveštenje u skladu sa članom 53. ovog zakona; novčana kazna 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu).
4) Prekršaji fizičkog lica (novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice kome je prestala javna funkcija ako zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju suprotno članu 55. ovog zakona; novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje ne podnese Agenciji podatke o svojoj imovini i prihodima u propisanom roku – član 76. stav 3.).
Zastarevanje
Prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim zakonom ne može se pokrenuti ako protekne dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 108.-112.)
Prelaznim i završnim odredbama propisano je da će se postupci započeti po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11 –US, 67/13 –US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15 –US), koji nisu okončani do dana početka primene ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona.
Propisuju se i rokovi za donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom (u roku od 90 dana od dana početke primene ovog zakona), kao i da će se do njihovog donošenja primenjivati propisi doneti na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11 –US, 67/13 –US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15 –US), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Određuje se nastavak rada Agencije tj. da danom početka primene ovog zakona Agencija za borbu protiv korupcije osnovana u skladu sa Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11–US, 67/13–US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15–US) nastavlja sa radom kao Agencija za sprečavanje korupcije. Članovi Odbora Agencije, direktor i zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije koji su izabrani prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11–US, 67/13–US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15–US) nastavljaju da obavljaju te funkcije do isteka mandata na koji su izabrani ili do prestanka funkcije pre isteka mandata.
Propisuje se da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11–US, 67/13–US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15–US), kao i stupanje na snagu i početak primene zakona (stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS”, a primenjuje se od 1. februara 2019. god.).
Izvor: Ministarstvo pravde (www.mpravde.gov.rs)
