Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljen je Nacrt zakona o štrajku (u daljem tekstu: Nacrt zakona), čiji ćemo pregled odredaba i delove iz obrazloženja dati u nastavku teksta.
UVOD – razlozi za donošenje
U obrazloženju Nacrta zakona se navodi da je važeći Zakon o štrajku donet 1996. godine i još uvek je na snazi. Zbog promena u definisanju prava na štrajk do kojih je došlo donošenjem Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, reformom radnog zakonodavstva i promenama drugih propisa koji pored ostalog regulišu i materiju štrajka, potrebno je doneti nov Zakon o štrajku, radi njegovog usklađivanja sa navedenim propisima.
Problem u primeni važećeg Zakona proizilazi iz činjenice da je Ustavom Republike Srbije propisano da zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti. Stoga je novim Zakonom o štrajku potrebno drugačije definisati akt kojim se ograničava pravo na štrajk i utvrđuje minimum procesa rada, s obzirom da se u važećem Zakonu to pravo daje poslodavcu, odnosno osnivaču. Naime, prema važećem Zakonu, štrajk u delatnostima od javnog interesa je ograničen obavezom da se obezbedi minimum procesa rada, a odluku o tome šta se smatra minimumom procesa rada donosi poslodavac, odnosno osnivač, a akti koje oni donose nisu zakon, niti kolektivni ugovor, kako to propisuje Ustav Republike Srbije.
Pitanje štrajka je regulisano različitim posebnim propisima kojima su regulisana različita pitanja u vezi štrajka, pa se pojedinim štrajk zabranjuje (npr. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima predviđa zabranu štrajka u jamskim prostorijama) ili ograničava obavezom uvođenja minimuma procesa rada (npr. Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju) i sl. Prema tome, postoji potreba usklađivanja Zakona o štrajku sa Ustavom Republike Srbije, kao i međusobno usklađivanje Zakona o štrajku i posebnih zakona koji regulišu pitanje štrajka.
Takođe, donošenje novog Zakona o štrajku predstavlja jednu od obaveza Republike Srbije u procesu evropskih integracija, obezbediti da pravo na štrajk bude usklađeno sa stavovima i principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, na način da bude ograničeno samo u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život, zdravlje i bezbednost stanovništva ili dela stanovništva, da socijalni partneri imaju mogućnost da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada u ovim delatnostima, kao i da prioritet u rešavanju sporova koji su prouzrokovali štrajk imaju postupci mirnog rešavanja sporova.
I OSNOVNE ODREDBE (čl. 1-5.)
U osnovnim odredbama zakona su regulisani predmet zakona, osnovni pojmovi i osnovna načela.
Ovim zakonom uređuju se pravo zaposlenih na štrajk, uslovi i način organizovanja štrajka, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.
Štrajk, u smislu ovog zakona, jeste prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca, ili u organizacionom delu poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa.
Štrajk se zasniva na načelima dobrovoljnosti, mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada i zaštite bezbednosti, zdravlja i imovine stanovništva.
II VRSTE ŠTRAJKA (član 6.)
Vrste štrajka, u smislu ovog zakona, su:
1) štrajk kod poslodavca ili organizacionog dela poslodavca;
2) štrajk koji se organizuje u određenoj grani, grupi ili delatnosti (u daljem tekstu: granski štrajk);
3) štrajk za teritoriju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave;
4) generalni štrajk koji se organizuje za teritoriju Republike Srbije.
5) Štrajk upozorenja može se organizovati na svim nivoima predviđenim stavom 1. ovog člana u trajanju od najduže jedan sat, u toku jednog radnog dana.
6) Štrajk solidarnosti je štrajk koji se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani, grupi ili delatnosti na nivou teritorije Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, u trajanju od najduže jedan dan.
III ORGANIZOVANJE ŠTRAJKA (čl. 7-11.)
Odluka o stupanju u štrajk
Odluku o stupanju u štrajk donosi nadležni organ sindikata, u skladu sa opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih kod poslodavca, odnosno u organizacionom delu poslodavca, i ista sadrži: naziv nadležnog organa sindikata koji organizuju štrajk, odnosno ime ovlašćenog predstavnika zaposlenih koji zastupa većinu zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela poslodavca; vrstu štrajka odnosno navođenje podrške drugom štrajku; štrajkačke zahteve; vreme početka štrajka; mesto i način sprovođenja štrajka i sastav štrajkačkog odbora; a u slučaju kada štrajk organizuje većina zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela kod poslodavca, i spisak sa potpisima zaposlenih.
Najava štrajka
Štrajk se najavljuje dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk:
– odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, najkasnije tri radna dana pre dana određenog za početak štrajka;
– odluka o stupanju u granski štrajk, štrajk za autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave dostavlja se nadležnom reprezentativnom udruženju poslodavaca za nivo na kom se štrajk organizuje (u daljem tekstu: udruženju poslodavaca), osnivaču, odnosno organu nadležnom za obavljanje poslova državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak štrajka;
– odluka o stupanju u generalni štrajk dostavlja se udruženju poslodavaca, odnosno Vladi najkasnije deset radnih dana pre dana određenog za početak štrajka;
– odluku o stupanju u štrajk upozorenja štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču odnosno organu državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave najkasnije 24 časa pre dana određenog za početak štrajka. Za svaki štrajk upozorenja potrebno je doneti odluku o stupanju u štrajk;
– odluku o stupanju u štrajk solidarnosti štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, udruženju poslodavaca ili osnivaču odnosno organu državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave najkasnije dva radna dana pre dana određenog za početak štrajka solidarnosti. U štrajk solidarnosti može da se stupi najranije po isteku roka od dva radna dana od stupanja u štrajk za koji se daje podrška;
– odluku o stupanju u štrajk u delatnostima u kojima je pravo na štrajk ograničeno obavezom obezbeđivanja minimuma procesa rada, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču, najkasnije 10 radnih dana pre dana određenog za početak štrajka.
Odluku o stupanju u štajk, štrajkači odbor dostavlja istovremeno i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Agencija) u propisanim rokovima.
Mesto i način sprovođenja štrajka
Štrajk se organizuje, okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca, kao i na drugom mestu na način propisan zakonom kojim se uređuje okupljanje građana.
Mirno rešavanje spora
Štrajkački odbor i poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju u cilju sporazumnog rešavanja nastalog spora ili da pokrenu postupak za mirno rešavanje spora u skladu sa zakonom, osim u slučaju najave štrajka solidarnosti.
Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca ili osnivač, dužni su da u roku od dva radna dana od najave štrajka pozovu štrajkački odbor pisanim putem radi pokušaja sporazumnog rešavanja spora u dobroj veri i pokretanja postupka mirnog rešavanja spora, osim u slučaju najave štrajka solidarnosti.
IV OGRANIČENJE PRAVA NA ŠTRAJK (čl. 12-18)
Zabrana štrajka – štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.
Štrajk u delatnostima od opšteg interesa može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. Delatnost od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, je delatnost u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovištva ili dela stanovništva (delatnosti u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite).
Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova u ovim delatnostima utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno poslodavac i sindikat, odnosno većina zaposlenih, sporazumno utvrđuju minimum procesa rada u roku od 15 dana od podnošenja predloga jedne strane, ako nije utvrđen kolektivnim ugovorom. Ukoliko sindikat, odnosno većina zaposlenih i poslodavac ne postignu sporazum dužni su da odmah pokrenu postupak mirnog rešavanja spora pred Agencijom, radi postizanja sporazuma o utvrđivanju minimuma procesa rada. Ako se minimum procesa rada ni tako ne utvrdi, utvrđuje se odlukom arbitražnog veća koje se sastoji od pet arbitara od kojih su dva iz reda stručnjaka, a tri iz Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenika). Arbitražno veće je dužno da donese odluku o minimumu procesa rada u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka i ista je obavezujuća. Način rada arbitražnog veća bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove rada.
Minimum procesa rada se obezbeđuje tako što poslodavac određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, a po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka, stim da poslodavac ne može da odredi članove štrajkačkog odbora da rade, bez saglasnosti štrajkačkog odbora. Izuzetno, poslodavac može da odredi člana štrajkačkog odbora da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, ukoliko nema drugih zaposlenih koji u skladu sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova ili ugovoru o radu obavljaju iste poslove.
V PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH (čl. 19-21.)
Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, niti može da bude osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog i ne može imati za posledicu izricanje mera za nepoštovanje radne discipline, povredu radnih obaveza i prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Prestanak radnog odnosa zaposlenom koji učestvuje u štrajku moguć je ako:
– zaposleni koji je određen da radi zbog obezbeđivanja minimuma procesa rada, odbije da radi;
– organizuje ili učestvuje u štrajku suprotno ovom zakonu – na način kojim se ugrožava bezbednost i zdravlje lica, nanosi šteta na sredstvima rada i opremi, pri čemu poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu pre donošenja pravnosnažne odluke suda;
– učestvuje u štrajku čija je nezakonitost utvrđena odlukom suda, pri čemu poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu pre donošenja pravnosnažne odluke suda;
– organizuje i učestvuje u štrajku u delatnostima u kojima je štrajk zabranjen.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu/platu i naknadu troškova po osnovu rada, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom.
Ako je rešenjem poslodavca zaposlenom prestao radni odnos zbog organizovanja ili učešća u štrajku, zaposleni ima pravo na zaštitu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.
Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost i zdravlje lica, onemogućava nanošenje štete na sredstvima rada i opremi, a radi nastavka rada po okončanju štrajka. Oni ne mogu da sprečavaju poslodavca da obavlja delatnost, niti da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.
VI PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA (čl. 22. i 23.)
U slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku poslodavac ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom.
U toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom poslodavac ne može da zaposli, radno angažuje ili na drugi način zameni učesnike u štrajku, osim ako zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa ovim zakonom odbije da radi ili ako je odlukom suda utvrđena nezakonitost štrajka, zatim poslodavac ne sme da spreči zaposlene da organizuju i učestvuju u štrajku niti da upotrebljava mere prinude ili pretnje radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku.
VII PRESTANAK ŠTRAJKA (član 24.)
Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom štrajkačkog odbora. Za svaki novi zahtev ili u slučaju neispunjenja sporazuma organizator štrajka donosi novu odluku o stupanju u štrajk.
VIII NADZOR (čl. 25-32.)
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, koja o izvršenom inspekcijskom nadzoru i preduzetim radnjama, sačinjava zapisnik koji sadrži utvrđeno činjenično stanje, naložene radnje i mere tokom nadzora i dostavlja ga poslodavcu i štrajkačkom odboru, na dan vršenja inspekcijskog nadzora ili u roku od tri dana od dana izvršenog nadzora, a isti imaju pravo da u pisanom obliku dostave primedbe na zapisnik u roku od tri dana od dana prijema.
Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca, članovi štrajkačkog odbora, predstavnik sindikata i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke i dokumentaciju potrebnu za vršenje inspekcijskog nadzora.
Ovlašćenja inspektora propisana su članom 29. i 32. Zakona.
IX SUDSKA ODLUKA O NEZAKONITOSTI ŠTRAJKA (član 33.)
O zakonitosti organizovanja i učešća u štrajku odlučuje nadležni sud u skladu sa zakonom.
X EVIDENCIJA O ŠTRAJKU (član 34.)
Evidenciju o štrajku vodi Agencija na osnovu podataka pribavljenih u postupku mirnog rešavanja radnog spora.
XI KAZNENE ODREDBE (član 35. i 36.)
U delu kaznenih odredbi propisane su novčane kazne za prekršaj za poslodavca, odgovorno lice kod poslodavca, preduzetnika, člana štrajkačkog odbora ili zaposlenog učesnika u štrajku ili zaposlenog za nepoštovanje odredaba ovog zakona, pri čemu su minimum i maksimum novčanih kazni usklađeni sa iznosima utvrđenim Zakonom o prekršajima.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 37-39.)
Prelaznim i završim odredbama propisano je da se minimum procesa rada utvrđuje u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona, a da se do utvrđivanja minimuma procesa rada primenjuju propisi koji su bili na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora u delatnostima iz člana 13. ovog zakona dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona započnu pregovore u dobroj veri za utvrđivanje minimuma procesa rada, osim u slučajevima kada je minimum procesa rada propisan zakonom.
Propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o štrajku (“Sl. list SRJ”, broj 29/96) i da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”.
Izvor: Nacrt zakona o štrajku preuzet je sa sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (www.minrzs.gov.rs)
