U ovom tekstu predstavićemo Vam neke od najznačajnijih odluka Ustavnog suda po ustavnim žalbama u 2019. godini, odnosno sentence iz ovih odluka čiji su autori članovi redakcije „Profi Sistem Com“. Kompletne tekstove odluka možete videti u programu „Propis Soft“.
To su odluke koje se odnose na sledeće oblasti prava, odnosno pravne institute:
1. KRIVIČNO I PREKRŠAJNO PRAVO
Rok za predaju nadležnom sudu lica lišenog slobode bez odluke suda (čl. 29. Ustava Republike Srbije i čl. 69. ZKP)
Rok od 48 časova za predaju lica lišenog slobode nadležnom sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode, donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem lica na slobodu, ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane sudije, odnosno rok u kome mora biti započeto njegovo saslušanje, niti rok u kome mora biti doneta odluka o lišenju slobode, te predaja sudu nakon ovog roka predstavlja povredu ustavnog prava.
Hitnost odluke po žalbi na rešenje o zadržavanju (čl. 294. ZKP)
U sudu moraju biti obrazovana veća i određene sudije i sudsko osoblje u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se po odredbama zakona ili sudskog poslovnika smatraju hitnim i naročito hitnim. Kako je u konkretnom slučaju reč o žalbi na rešenje o zadržavanju, u sudu je moralo biti obezbeđeno dežurstvo sudije za prethodni postupak, koji bi u zakonom propisanom roku od 4 dana odlučio o žalbi podnosioca na rešenje o zadržavanju.
Obustavljanje prekršajnog postupka kao smetnja za krivično gonjenje (čl. 4. ZKP)
Pravnosnažno obustavljanje prekršajnog postupka predstavlja smetnju za krivično gonjenje za isto ponašanje i iste radnje za koje je prethodno vođen i obustavljen prekršajni postupak, i koje je obuhvatalo u suštini iste činjenice.
Primena starog i novog zakona i pozivanje okrivljenog prilikom saslušanja svedoka (čl. 6, 43, 93, 187. i 340. Zakona o prekršajima)
Kako se uvek primenjuje zakon blaži po učinioca prekršaja, sud je pravilno u pogledu procedure primenio prethodni zakon o prekršajima po kome je predmetni prekršajni postupak i započet, a u pogledu izricanja novčane kazne umesto kazne zatvora, novi zakon o prekršajima jer je kazna blaža po okrivljenog.
Postupajući sudija ima pravo da oceni da li će pokloniti veru navodima iz prekršajne prijave i izjavama saslušanih policajaca, odnosno da ako smatra da je činjenično stanje potpuno i pravilno utvrđeno ne pozove okrivljenog niti branioca prilikom saslušanja svedoka, ili da odredi pretres po potrebi jer to nije predviđeno kao obavezna procesna radnja u prekršajnom postupku.
________________________________________________________________
2. PARNIČNI POSTUPAK
Dozvoljenost revizije u parnicama iz radnog odnosa (čl. 403, 436, 441, 469. i 479. ZPP)
U parnicama iz radnog odnosa se odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.
Revizija u postupku u sporovima male vrednosti nije dozvoljena, što je izuzetak od pravila i isključuje primenu opšte odredbe prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Kako se sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i da nijednom odredbom zakona mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, dozvoljena je revizija izjavljena protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda i odbijen tužbeni zahtev u sporu iz radnog odnosa.
Odbijanje revizije bez obrazloženja (čl. 407, 408. i 414. ZPP)
Kako je Vrhovni kasacioni sud reviziju odbio u celini kao neosnovanu, i u delu kojim se osporava pravnosnažna odluka, tako i u preostalom delu, propuštajući da iznese ma kakve razloge u vezi sa tom pravnosnažnom odlukom, čak i bez konstatacije o nepostojanju potrebe za detaljnim obrazloženjem presude, čini nepravičnim postupak donošenja revizijske odluke.
Revizija u parnici zbog objavljivanja neistinitih informacija i trenutno dejstvo novog procesnog zakona (čl. 403. ZPP i čl. 126. Zakona o javnom informisanju i medijima)
Revizija je uvek dozvoljena protiv odbijajuće drugostepene presude donete u parnici radi naknade štete nastale objavljivanjem neistinitih informacija u javnom glasilu.
Kada nije regulisano da li se odredbe procesnog karaktera novog ili prethodno važećeg zakona primenjuju na sudske postupke koji su u toku, važi opšti princip trenutnog dejstva novog procesnog zakona prema kome se pozitivni propis primenjuje na postupke koji su u toku.
Subjektivno preinačenje ili uređenje tužbe kod pravnog sledbeništa tuženog (ČL. 199, 222. i 225. ZPP)
Kada nastupe takve okolnosti kao što su smrt tuženog, prestanak tuženog pravnog lica ili promena nadležnosti tuženog, nezavisno od volje tužioca kao tuženi mora da bude označeno neko drugo lice, tužilac samo uređuje tužbu, osim ukoliko se parnica ne vodi povodom zahteva koji može da ispuni samo tuženo lice, a za ovako uređenje ne traži se saglasnost novooznačenog tuženog, jer je on pravni sledbenik i stupa u prava i obaveze prethodnog tuženog.
Drugačije činjenično stanje od utvrđenog prvostepenom presudom (čl. 360, 383, 412. i 416. ZPP)
Drugostepeni sud može da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi samo ako prethodno otvori glavnu raspravu, te ponovo izvede i oceni dokaze, ali revizijski sud nema takvu mogućnost.
________________________________________________________________
3. UPRAVNI SPOR
Zahtev za preispitivanje rešenja upravnog suda o odbacivanju tužbe (čl. 49. Zakona o upravnim sporovima)
Zahtev za preispitivanje sudske odluke dozvoljen je protiv pravnosnažnog rešenja upravnog suda o odbacivanju tužbe kao nedozvoljene.
Pretpostavka za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije (čl. 43. Zakona o upravnim sporovima)
Sud je u upravnom sporu ovlašćen da ukloni iz pravnog poretka akt kojim je o zahtevu stranke konačno odlučeno i/ili da odluči u sporu pune jurisdikcije, pri čemu u oba slučaja donosi presudu kojom se tužba uvažava, iz čega sledi da je pretpostavka za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, ocena suda da pobijani upravni akt treba poništiti.
________________________________________________________________
4. SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog odugovlačenja postupka od strane izvršitelja (čl. 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i čl. 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje, ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj, jer se postupak posmatra u celini od njegovog pokretanja do okončanja.
________________________________________________________________
5. RADNO PRAVO
Granice odlučivanja suda po zahtevu za vraćanje na rad (čl. 191. Zakona o radu i čl. 3. I 440. ZPP)
Sud tuženom poslodavcu može naložiti samo vraćanje zaposlenog na rad, dok raspoređivanje zaposlenog na odgovarajuće poslove spada u domen autonomne regulative poslodavca i može biti predmet ugovora o radu ili njegovog aneksa.
Uticaj pristanka na proglašenje tehnološkim viškom na određivanje kvote za donošenje programa rešavanja viška zaposlenih i postupanje u odsustvu obaveze donošenja programa (čl. 153.-155. i 179. Zakona o radu)
Stanovište Vrhovnog kasacionog suda da kvota zaposlenih koja je, u konkretnom slučaju, zahtevala donošenje programa rešavanja viška zaposlenih, predstavlja zbir zaposlenih koji su dobrovoljno pristali da budu proglašeni viškom i onih koji nakon izvršenih organizacionih promena nisu mogli biti premešteni na druge poslove, nije ustavnopravno prihvatljivo imajući u vidu da nije prethodno ocenjeno od kakvog je značaja to što su za dobrovoljni prestanak radnog odnosa mogli da optiraju i zaposleni koji organizacionim promenama nisu bili pogođeni, odnosno nisu bili u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa izmenom sistematizacije.
Kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promenama prestaje potreba za radom zaposlenih na neodređeno vreme, a čiji je broj manji od minimuma propisanog za donošenje programa rešavanja viška zaposlenih to ne znači da odluka o otkazu ugovora o radu može biti posledica voluntarizma, već da je poslodavac, kada prestane potreba za obavljanjem određenog posla, dužan da primeni odgovarajuće kriterijume koji će dati odgovor na pitanje ko od zaposlenih predstavlja tzv. tehnološki višak.
________________________________________________________________
6. OBLIGACIONI ODNOSI
Zatezna kamata kod naknade štete zbog izgubljene zarade (čl. 189. i 277. ZOO)
Visina naknade štete zbog izgubljene zarade određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, te od dana presuđenja teče i zakonska zatezna kamata.
Početak toka zastarelosti penzija kao povremenih potraživanja (čl. 361. ZOO)
Kod sukcesivnog nastajanja štete, kao kod penzija i drugih povremenih potraživanja, rok zastarelosti potraživanja njene naknade počinje da teče nastankom svakog pojedinog iznosa štete posebno, s obzirom na to da eventualna greška kod svakog od tih isplata predstavlja novu štetu za onog čije je potraživanje.
Faktura kao dokaz da su svi radovi izvršeni (čl. 262, 600, 620. i 621. ZOO)
Činjenica da su radovi navedeni u fakturi, nije dokaz da su svi fakturisani radovi i izvršeni, niti umanjenje iznosa u fakturi zbog prigovora naručioca radova znači da se umanjenje odnosi baš na radove koje naručilac smatra da nisu izvršeni, kada sud nije utvrdio da li je poslovna saradnja prekinuta, kako je teklo izvršenje obaveza, u kojoj meri su obaveze izvršene, kakve su pravne posledice eventualnog neispunjenja (neznatnog dela obaveze), niti daje razloge zašto ne prihvata dokaze koji iz istih jasno proizlazi da određeni radovi nisu izvršeni.
________________________________________________________________
7. SVOJINSKOPRAVNI ODNOSI
Saglasnost vlasnika posebnih delova zgrade i uticaj susvojine na odluku o korišćenju zajedničkih prostorija (čl. 18. i 21. Zakona o održavanju stambenih zgrada, čl. 91. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 19. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)
Ispunjenost uslova da svi etažni vlasnici imaju pravo jednakog odlučivanja o načinu korišćenja zajedničkih delova zgrade, ne podrazumeva da odluka o tom pitanju mora biti doneta saglasnošću svih vlasnika posebnih delova zgrade.
Bez obzira da li je stan u isključivoj svojini, susvojini ili zajedničkoj svojini, vlasnik posebnog dela zgrade ima samo jedan glas prilikom odlučivanja o načinu korišćenja zajedničkih prostorija, a kada je u susvojini, suvlasnicima pripada odgovarajući deo glasova za taj poseban deo srazmerno njihovom udelu u susvojini, iz čega sledi pravo susvojine na posebnom delu zgrade može biti od uticaja samo ako u zgradi ima više od dva stana, jer bi tada bilo od značaja koliki su suvlasnički delovi, odnosno da li je većinski suvlasnik za ili protiv izvođenja radova u zgradi.
________________________________________________________________
8. RESTITUCIJA
Restitucija kada je isplaćena naknada za eksproprisani objekat na nacionalizovanom zemljištu (čl. 2, 5, 6. i 15. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i čl. 8, 34, 36. do 38. i 46. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta)
Bivši vlasnik, odnosno njegov naslednik, ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za izgrađeno građevinsko zemljište oduzeto primenom zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, kada mu je isplaćena naknada za eksproprisani objekat na nacionalizovanom zemljištu, jer je nacionalizovana čitava parcela na kojoj se nalazila zgrada koja je kasnije eksproprisana, a ne samo deo zemljišta koje je pod zgradom i koje služi za redovnu upotrebu.
Prava bračnog druga zakonskog naslednika bivšeg vlasnika i karakteristike imovine koja se vraća (čl. 5. i 47. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju)
Bračni drug zakonskog naslednika bivšeg vlasnika je samo u tazbinskom srodstvu sa bivšim vlasnikom i nema pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje, bez obzira što je ona testamentalni naslednik zakonskog naslednika bivšeg vlasnika.
Naslednici u smislu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nisu naslednici u pravnom smislu, jer nema objekta nasleđivanja, s obzirom da imovina koja se naknađuje, odnosno vraća, nije u vlasništvu bivših vlasnika, nego države ili drugih pravnih subjekata, i ne stiče se u trenutku smrti bivšeg vlasnika, nego pravnosnažnošću odluke nadležnog organa, niti predmet vraćanja moraju biti stvari koje su njemu nekad pripadale, nego naknada za te stvari, niti se primenjuju pravila o naknadno pronađenoj imovini.
Posebna pravila „nasleđivanja“ u postupku vraćanja oduzete imovine (čl. 5. i 47. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju)
Lice koje nije u životu u vreme donošenja rešenja agencije, odnosno rešenja suda u vanparničnom postupku ne može se utvrditi kao zakonski naslednik bivšeg vlasnika oduzete imovine.
U postupku vraćanja oduzete imovine ne primenjuju se opšta pravila nasleđivanja, jer naslednici oduzetu imovinu ne stiču u trenutku smrti „ostavioca” kao bivšeg vlasnika, nego pravnosnažnošću odluke nadležnog organa, a predmet vraćanja ne moraju biti stvari koje su nekad pripadale bivšem vlasniku, nego naknada za te stvari, niti se primenjuju pravila o nasleđivanju u slučaju naknadno pronađene imovine, nakon što je postalo pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, jer se vlasnički udeli određuju nezavisno od toga kako su utvrđeni tim rešenjem.
Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje imaju zakonski naslednici bivšeg vlasnika, bez obzira na redosled smrti naslednika i „ostavioca“, odnosno pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje za celokupnu oduzetu imovinu imaju svi živi zakonski naslednici istog naslednog reda na jednake delove.
________________________________________________________________
9. LEGALIZACIJA
Primena izuzetaka kod ozakonjenja objekata (čl. 5, 10. i 37. Zakona o ozakonjenju objekata)
Dopuštajući izuzetke od pravila o objektima koji ne mogu biti legalizovani, zakonodavac je predvideo situacije u kojima će se ipak nastaviti postupak ozakonjenja i kada je zahtev za legalizaciju odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta.
Kako zakon predviđa obavezu pribavljanja pismene saglasnosti samo ako je objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, pri čemu postoji saglasnost suvlasnika ako je znao ili mogao znati za izgradnju, a u vreme izgradnje se tome nije protivio, nastavljanjem postupka ozakonjenja pred nadležnim organom nije povređeno pravo na imovinu podnosioca ustavne žalbe.
Izvor: Sentence iz odluka preuzete su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
