Nezakonitost prestanka radnog odnosa za sobom povlači reintegraciju zaposlenog i/ili isplatu naknade štete, kao i uplatu pripadajućih poreza i doprinosa za sporni period.
Naknada štete se sastoji u isplati izgubljenih zarada kao i u isplati propisanih iznosa u zamenu za vraćanje na rad.
Na ovom mestu bavićemo se naknadom štete na koju zaposleni ima pravo kod utvrđivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa umesto vraćanja na rad, uz napomenu da svi naslovi obrađenih tema koji se pominju u ovom tekstu su bili ili će biti objavljeni na Pravnom portalu.
Relevantne odredbe
Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa regulisane su članom 191. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR) na sledeći način:
„(1) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
(2) Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
(3) Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.
(4) Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.
(5) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
(6) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.
(7) Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
(8) Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
(9) Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.“
Kao što se da primetiti, ovim članom regulisane su pravne posledice nezakonitog otkaza tako što se pravi razlika između otkaza za koji se u sudskom postupku utvrdi da nije postojao zakonski osnov niti razlozi, i slučaja kada se u sudskom postupku utvrdi da su postojali osnovani razlozi za otkaz zaposlenom, ali je poslodavac prekršio proceduru.
Reintegracija zaposlenog nije uvek moguća ni opravdana, o čemu je bilo više reči u tekstu Reintegracija zaposlenog kod nezakonitog prestana radnog odnosa, međutim naknada štete je predviđena u svim slučajevima nezakonitog prestanka radnog odnosa, ali njen iznos varira u zavisnosti od različitih okolnosti.
Koji sve vidovi naknade štete postoje?
Kako je i naznačeno u uvodnom delu naknada štete se sastoji u isplati izgubljenih zarada kao i u isplati propisanih iznosa u zamenu za vraćanje na rad.
Na ovom mestu bavićemo se isključivo naknadom štete umesto reintegracije odnosno vraćanja na rad zaposlenog, a naknada štete u vidu izgubljenih zarada je detaljnije obrađena u tekstu Naknada štete u vidu izgubljenih zarada kod nezakonitog prestanka radnog odnosa.
O naknadi izgubljene zarade kao naknadi štete i uopšte opredeljenju zakonodavca da upotrebi izraz šteta možete pročitati u okviru teksta Naknada izgubljene zarade kao naknada štete, autora dipl. prav. Nenada Jevtić-a.
Naknada štete umesto reintegracije zaposlenog odnosno vraćanja na rad zavisi od činjenice da li je otkaz nezakonit zbog nepostojanja osnova za davanje istog ili zbog nepoštovanja procedure, zatim od činjenice da li postoji zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i u vezi sa tim osnova za odbijanje takvog zahteva zaposlenog.
Naknada štete umesto vraćanja na rad
Prvi slučaj naknade štete umesto vraćanja na rad propisan je stavom 5 pomenutog člana, kada je u sudskom postupku utvrđeno da je otkaz nezakonit zato što nije bilo pravnog osnova, a nema zahteva zaposlenog da se vrati na rad sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Dakle, u ovom slučaju propisan je iznos od maksimalno 18 zarada zaposlenog, a zatim i kriterijumi kojima se sud rukovodi prilikom utvrđivanja visine. Pod zaradom smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
Ono što je važno istaći je činjenica da ova naknada štete predstavlja svojevrsnu zamenu za vraćanje na rad i ista ne isključuje nakadu štete u vidu izgubljenih zarada u smislu stava 1 ovog člana.
Kada je u pitanju isplata naknade štete umesto vraćanja na rad iz stava 5 pomenutog člana, dakle kada nije postojao osnov, a zaposleni nije istakao zahtev da se vrati na rad, stav je sudske prakse da je potpuno irelevantan razlog iz kog zaposleni ne želi da se vrati na rad. (Na primer presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 4326/2018 od 23. januara 2020. god.)
Drugi slučaj naknade štete umesto vraćanja na rad propisan je stavom 6 pomenutog člana, kada je u sudskom postupku utvrđeno da je otkaz nezakonit zato što nije bilo pravnog osnova, a postoji zahtev zaposlenog da se pored vraćanja na rad, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete koja je ovim stavom propisana u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u situaciji kada nije bilo zahteva zaposlenog za vraćanje na rad, odnosno utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.
Treći slučaj naknade štete umesto vraćanja na rad propisan je stavom 7 pomenutog člana, kada je u sudskom postupku utvrđeno da je otkaz nezakonit jer poslodavac nije poštovao propisanu proceduru davanja otkaza, ali pravni osnov za otkaz postoji, a postoji zahtev zaposlenog da vrati na rad, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Pod zaradom smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
Umanjenje naknade štete za ostvarene prihode u spornom periodu
U poslednjem stavu 9 pomenutog člana, precizirano je da se svi vidovi naknade štete umanjuju za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, a nakon prestanka radnog odnosa.
Dakle, ukoliko zaposleni po prestanku radnog odnosa, ostvari bilo kakva primanja po osnovu rada, što bi prema formulaciji obuhvatalo kako radni odnos tako i rad van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu) za tako ostvareni iznos prihoda zaposlenom se umanjuje naknada štete.
Postavlja se pitanje šta je sa drugim vrstama primanja, koja nisu ostvarena radom?
U praksi se postavilo pitanje primljenih penzija u periodu po nezakonitom prestanku radnog odnosa, odnosno da li se iznos na ime primljenih penzija uzima u obzir prilikom umanjenja naknade štete, o čemu je stav zauzeo Vrhovni kasacioni sud u presudi Rev2 290/2019 od 29. januara 2020. god. navodeći da je penzija primanje po osnovu osnovu staža osiguranja, odnosno pravo ostvareno na osnovu rada u prethodnom periodu te da se uzima u obzir prilikom umanjenja.
Takođe, postavilo se pitanje da li se iznos naknade štete umanjuje za primanja od Nacionalne službe za zapošljavanje za slučaj privremene nezaposlenosti? O tome je stav zauzeo Apelacioni sud u Beogradu u presudi br. Gž1 413/2017 od 23. maja 2019. god. smatrajući da to nije prihod ostvaren radom te da se naknada štete ne umanjuje za isti.
O penziji i primanju od Nacionalne službe za zapošljavanje i njihovom uticaju na umanjenje naknade štete više u tekstu Naknada štete u vidu izgubljenih zarada kod nezakonitog prestanka radnog odnosa.
Zastarelost
Prema pravilima iz člana 195 ZOR protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava. Ovaj subjektivni rok je imperativnog karaktera i njegovim protekom zaposleni je prekludiran u ostvarivanju svojih prava.
Imajući u vidu navedeno zaposleni ima pravo u navedenom roku da podnese tužbu za poništaj nezakonitog otkaza ugovora o radu, a rok se računa od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Zahtev za reintegraciju zaposlenog zavisi od utvrđene nezakonitosti prestanka radnog odnosa, pa ukoliko je zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu neblagovremen, to je neosnovan i zahtev za reintegraciju zaposlenog. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu br. Gž1 2291/2018 od 13. marta 2019. god.)
Namera zakonodavca prilikom propisivanja prava zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza bila je da samo postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos automatski daje pravo na naknadu štete i drugih primanja koja tom zaposlenom pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu. Imajući u vidu navedeno trogodišnji rok zastarelosti na ime potraživanja naknade štete u smislu odredbe člana 196 ZOR teče od pravnosnažnosti presude kojom je poništen nezakonit otkaz.
Umesto zaključka
Na ovom mestu potrudili smo se da definisanjem najčešćih problema u praksi u vezi naknade štete umesto reintegracije zaposlenog, uz priloženu sudsku praksu i stavove sudova, nađemo odgovore na sve nejasnoće a na korist svim stranama koje bi u ovakvim okolnostima mogle imati svoj interes, dakle poslodavaca, zaposlenih kao i advokata.
Skrećemo pažnju ova tema je u celosti obrađena pored ovog teksta i tekstovima Reintegracija zaposlenog kod nezakonitog prestana radnog odnosa i Naknada štete u vidu izgubljenih zarada kod nezakonitog prestanka radnog odnosa, koje možete pročitati na našem Pravnom Portalu.
NAPOMENA: Ovaj tekst predstavlja deo komentara Sporna pitanja i stavovi sudske prakse kod nezakonitog prestanka radnog odnosa objavljenog u čaospisu „Advokatska kancelarija“, br. 93, maj 2022
Izvod: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
