Čl. 72. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) (u daljem tekstu: ZOR) koji reguliše srazmerni godišnji odmor propisuje:
„Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.“
Članom 76. ZOR je propisano sledeće:
„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“
Članom 175. ZOR su propisani Razlozi za prestanak radnog odnosa:
„Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.“
Često se u praksi javlja dilema da li osnov prestanka radnog odnosa ima uticaj na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Kako je u članu 76. stav 1. Zakona o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, bez preciziranja o kom osnovu prestanka se radi odn. bez isključenja prava na naknadu štete prestankom radnog odnosa po određenim osnovima, nameće se zaključak da naknada štete zbog nekorišćenja godišnjeg odmora ne zavisi od osnova prestanka radnog odnosa, tj. poslodavac je dužan da zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor isplati novčanu naknadu, bez obzira na to koji je osnov prestanka radnog odnosa.
Bez ulaženja u pitanje zašto zakonodavac pojedine osnove prestanka radnog odnosa u ovom slučaju nije izuzeo, pozabavićemo se osnovom čijim nastupanjem zaposleni ne bi imao pravo, a poslodavac obavezu na isplatu naknade štete.
Ukoliko bi osnov prestanka radnog odnosa bila smrt zaposlenog, ne postoji obaveza poslodavca da isplati naslednicima zaposlenog naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
S obzirom na to da su prava iz radnog odnosa lična prava, a imajući u vidu osnov prestanka radnog odnosa, odnosno da je radni odnos prestao smrću zaposlenog, kao i da zaposleni za života nije stekao pravo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, poslodavac nije u obavezi da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor njegovim naslednicima.
Ovim tekstom potrudili smo se da damo objašnjenje za jednu od čestih nedoumica kada je u pitanju naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Detaljnije o naknadi štete za neiskorišćeni godišnji odmor možete pogledati u okviru tema Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor, kao i Šta zaista predstavlja novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora? u objavljenih na Pravnom portalu.
Odgovor na pitanje zašto se uopšte isplaćuje naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor, odnosno na osnovu čega se isplaćuje, kada i kome, možete pročitati u tekstu Zašto se isplaćuje naknada za neiskorišćeni godišnji odmor?, objavljene na Pravnom portalu.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
