Na ovom mestu pozabavićemo se pravom zaposlenih učesnika u štrajku, odnosno obavezom poslodavca da istima isplati naknadu troškova prevoza za odlazak i dolazak sa posla u dane učestvovanja u štrajku.
Pitanje štrajka kao i prava i obaveza zaposlenih po osnovu učešća u štrajku regulisano je Zakonom o štrajku (“Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasniku RS”, br. 101/2005 i 103/2012-OUS).
Pitanje naknade troškova prevoza regulisano je čl. 118. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje).
Skrećemo pažnju da je iskristalisano u sudskoj praksi da je isplata naknade troškova prevoza zaposlenom uslovljena postojanjem pojedinačnog akta poslodavca koji reguliše takvu naknadu.
Svaki zaposleni slobodno učestvuje u štrajku kao prekidu rada organizovanom radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada (čl. 1. Zakona o štrajku).
Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih; vreme početka štrajka; mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk. (čl. 4. Zakona o štrajku).
Ukoliko se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, mesto okupljanja učesnika u štrajku ne može biti van poslovnih – radnih prostorija, odnosno van kruga poslovnog prostora zaposlenih koji stupaju u štrajk. (čl. 5. stav 3).
Odredbom člana 14. stav 2. Zakona o štrajku je propisano da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje sva prava iz radnog odnosa osim prava na zaradu a pravo iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.
Odredbom člana 118. tačka 1. i 5. Zakona o radu je utvrđeno pravo zaposlenog na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada kao ishranu u toku rada.
Dakle, imajući u vidu pre svega navedene odredbe Zakona o štrajku, štrajk se organizuje u poslovnim odn. radnim prostorijama poslodavca odn. u krugu poslovnog prostora zaposlenih koji stupaju u štrajk.
Po logici stvari, svaki zaposleni koji donese odluku da učestvuje u štrajku dolazi u dane štrajka na svoje radno mesto te se opravdano može postaviti pitanje njegovog prava da zahteva naknadu troškova prevoza u periodu štrajka.
Sa druge strane, svakom poslodavcu ne ide u prilog isplata ovakvih naknada troškova kada zaposleni dolazi i fizički boravi na poslu a pri tom ne obavlja faktički rad odnosno radne zadatke svog radnog mesta.
Imajući u vidu da je propisano da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje sva prava iz radnog odnosa osim prava na zaradu, kako nema faktičkog rada, logično je odsustvo prava na zaradu, ali kako je u vreme štrajka zaposleni boravio na radnom mestu, odnosno imao stvarne troškove za dolazak i odlazak sa posla, nameće se zaključak da ima pravo na naknadu navedenih troškova.
Potvrdu ovog stava daje Privredni apelacioni sud u presudi 8 Pž 993/2021 od 28. jula 2021. god. navodeći da je poslodavac dužan nadoknaditi zaposlenom troškove prevoza dolaska i odlaska na rad, i da zaposlenom navedena naknada pripada u dane kada je dolazio na posao, čak i u dane kada je zaposleni bio u štrajku, posebno imajući u vidu da se i štrajk organizuje u okviru poslovnih prostorija.
Izvor: Izvod iz propisa preuzeti iz pravne baze„Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com
