Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti otvorila je konferenciju „Zajedno protiv nasilja“ koju su organizovali resorno ministarstvo i Udruženje žrtava nasilja „HAJR“.
Ona je u svom obraćanju naglasila da nasilje u partnerskim odnosima nije problem pojedinca, institucija, države, nevladinih organizacija i udruženja građana već svih nas, čitavog društva.
Istakla je da Srbija ima dobar zakonodavni okvir ali da to nije dovoljno, jer smo i u 2023. godini imali 28 ubijenih žena u porodičnom nasilju.
Pomoćnica ministra je naglasila da je put dug i težak, a da Ministarstvo, kao i Vlada Republike Srbije imaju jasnu politiku, a to je nulta tolerancija prema nasilju.
Potrebno je raditi na prevenciji, ubrzati procedure, jer je vreme od suštinske važnosti za žrtvu, i pooštriti kaznenu politiku prema nasilnicima, dodala je pomoćnica ministra.
Takođe je istakla da je Udruženje žrtava nasilja „HAJR“ tokom sedam godina duge, istrajne i hrabre borbe protiv nasilja ostvarilo značajne rezultate.
Ona je zahvalila udruženju na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji i dodala da se nada daljem radu i saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ovog udruženja.
Predsednica Udruženja izjavila je da se država trudi da stane na put nasilju i da treba svi zajedno nešto da promenimo, i zahvalila svima na pomoći i podršci.
Povodom sedam godina rada, na konferenciji su predstavljeni rezultati rada 12 timova Udruženja žrtava nasilja „HAJR“ kao i dalji planovi aktivnosti, a na kraju konferencije, dodeljene su prigodne zahvalnice.
Nasilje u partnerskim odnosima (vanbračnim) posebno je inkriminisano krivičnim delom Nasilje u porodici, koje je propisano odredbama člana 194. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), prema kojima ovo krivično delo čini:
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt člana porodice,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Odredbom člana 112 stav 28 KZ propisano je da se:
Članom porodice smatraju: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Nasilje je šire definisano u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2016 i 10/2023 – dr. zakon) i to u pogledu ko može biti pasivini subjekt nasilja, gde je odredbom člana 3 stav 3 propisano da:
Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.