Sva prava preminulog fizičkog lica – poreskog obveznika koja su podobna za nasleđivanje prelaze na njegove naslednike, a dugove tog lica do visine vrednosti nasleđene imovine, uključujući i neizmirenu obavezu po osnovu poreza, ispunjavaju njegovi naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine.
U skladu sa čl. 22. stav 1 i 2 Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002-isp., 23/2003-isp., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005-dr.zakonik, 62/2006-dr.zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009-dr.zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012-isp., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016 i 30/2018):
„Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.“
Članom 122. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (“Sl. glasniku SRS”, br. 25/82, 48/88 i “Sl. glasniku RS”, br. 46/95-dr.zakon, 18/2005-dr.zakon, 85/2012, 45/2013-dr.zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr.zakon) propisano je da kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe, oglasiće ta lica za naslednike Rešenjem o nasleđivanju.
U skladu sa čl. 123. stav 2 Zakona o vanparničnom postupku pravosnažno rešenje o nasleđivanju će se dostaviti nadležnom organu uprave.
U skladu sa čl. 222. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003-USRS i 6/2015) naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
U skladu sa čl. 223. Zakona o nasleđivanju naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve.
Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva saglasno članu 224. stav 1. Zakona o nasleđivanju.
Članom 224. stav 2 Zakona o nasleđivanju je propisano da se dugovi među sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.
U nastavku su priloženi relevantni delovi mišljenja Ministarstva finansija po pitanju nasleđivanja poreskog duga:
- Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00080/2018- 04 od 20. aprila 2018. god. objavljeno u Biltenu Ministarstva finansija, br. 4, april 2018. god.:
„…poreski dug su obavezni da ispune naslednici koji su navedeni u Rešenju o nasleđivanju, ali u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.“
- Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-308/2016-04 od 18. jula 2016. god. objavljeno u Biltenu Ministarstva finansija, br. 7-8, jul-avgust 2016. god.:
„…u momentu smrti fizičkog lica − obveznika poreza na imovinu, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, dakle i obveznik poreza na imovinu. Stoga se utvrđeni nenaplaćeni porez ne može naplatiti od tog lica. Sva prava preminulog fizičkog lica − obveznika poreza na imovinu koja su podobna za nasleđivanje prelaze na njegove naslednike, a dugove tog lica do visine vrednosti nasleđene imovine, uključujući i neizmirenu obavezu po osnovu poreza na imovinu, ispunjavaju njegovi naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine.“
- Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00213/2016-04 od 25. februara 2016. god. objavljeno u Biltenu Ministarstva finansija, br. 2, februar 2016. god.:
„U momentu smrti fizičkog lica – obveznika poreza na imovinu, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, pa i obveznik poreza na imovinu. Stoga se porez na imovinu ne može utvrditi preminulom licu, a utvrđeni nenaplaćeni porez se, prirodno, ne može naplatiti od tog lica.
Sva prava preminulog fizičkog lica – obveznika poreza na imovinu koja su podobna za nasleđivanje prelaze na njegove naslednike, a dugove tog lica do visine vrednosti nasleđene imovine, uključujući i neizmirenu obavezu po osnovu poreza na imovinu (i sporedna poreska davanja po tom osnovu) ispunjavaju njegovi naslednici (bilo da je reč o zakonskim ili o testamentalnim naslednicima), u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasleđa. Naslednik koji se odrekao nasleđa u korist nekog od sanaslednika takođe odgovara za dugove ostavioca u visini svog naslednog dela, s obzirom na to da nije dao negativnu nasledničku izjavu, već pozitivnu nasledničku izjavu praćenu ustupanjem naslednog dela. Obim odgovornosti svakog pojedinog naslednika za obaveze po osnovu poreza na imovinu ostavioca ceni se prema vrednosti koju je zaostavština imala u momentu prihvatanja nasleđa. Sva kasnija uvećanja ili umanjenja vrednosti zaostavštine ne utiču na obim naslednikove odgovornosti za poreski dug. Odgovornost naslednika vrednosno je ograničena (do visine vrednosti nasleđene imovine), ali ne i predmetno – za ispunjenje poreske obaveze naslednik odgovara i nasleđenim stvarima i pravima, kao i stvarima i pravima koja sumu pripadala pre prihvatanja nasleđa.
Stoga nema zakonskog osnova da se dug po osnovu poreza na imovinu poreskog obveznika – preminulog fizičkog lica, koji je iza sebe ostavio zaostavštinu čijeg nasleđa su se prihvatili njegovi naslednici, otpiše u delu do visine vrednosti nasleđene imovine, osim ako je nastupila zastarelost prava na naplatu utvrđenog poreza. Naime, saglasno odredbi člana 23. stav 1. tačka 2) ZPPPA, poreska obaveza prestaje zastarelošću. U svakom konkretnom slučaju, nadležni poreski organ utvrđuje da li je bilo prekida ili zastoja zastarelosti i da li je, saglasno tome, poreska obaveza zastarela.
Imajući u vidu da poresku obavezu, saglasno članu 19. stav 2. ZPPPA, ispunjavaju poreski obveznik i drugo lice kada je ZPPPA ili drugim poreskim zakonom propisano da je odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika, a može je ispuniti drugo lice koje prema poreskom zakonu nije odgovorno za ispunjenje poreske obaveze, Ministarstvo finansija napominje da naslednik može ispuniti poresku obavezu preminulog poreskog obveznika – ostavioca i u iznosu većem od vrednosti njegovog naslednog dela. Takođe, tu obavezu može ispuniti i lice koje nije oglašeno naslednikom (nezavisno od toga da li je reč o licu koje se nasleđa nije prihvatilo ili o licu koje nije pozvano na nasleđe u skladu sa ZON). Ako je poreska obaveza plaćena, ona je plaćanjem prestala, pa se ne može dodatno otpisivati.
Kada obveznik poreza na imovinu – fizičko lice nije blagovremeno podneo poresku prijavu za imovinu za koju je tom licu nastala poreska obaveza, zbog čega mu nadležni organ za period do podnošenja poreske prijave nije utvrđivao porez (jer nije imao saznanja o nastanku poreske obaveze tom licu za tu imovinu), ovlašćen je i dužan da tom licu za tu imovinu poresku obavezu utvrdi za period od nastanka poreske obaveze za koji pravo na utvrđivanje poreza nije zastarelo.
Ministarstvo finansija napominje da je nepodnošenje, odnosno neblagovremeno podnošenje poreske prijave sankcionisano novčanom kaznom za prekršaj, pri čemu nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u skladu sa članom 2a stav 2. ZPPPA) kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, ima prava i obaveze koja po ZPPPA ima Poreska uprava.
Takođe, naplata poreza, bilo da se vrši od lica koje je nasleđem ili postalo obveznik poreza na imovinu, bilo od poreskog dužnika (naslednika koji odgovara za dug ostavioca po osnovu poreza na imovinu) vrši se kao redovna i kao prinudna naplata, u skladu sa ZPPPA…“
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
Izvor: Izvodi iz mišljenja Ministarstva finansija preuzeti sa sajta Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs)
