Na ovom mestu pozabavićemo se pravnom regulativom koja se odnosi na bolovanje kao i pitanjem nedostavljanja doznaka kao svojevrsne potvrde privremene sprečenosti za rad od strane ovlašćenog odnosno izabranog lekara, na razlikovanje ove potvrde koja se izdaje kod otvaranja bolovanja odnosno započinjanja odsustva zbog privremene sprečenosti za rad i potvrde lekara kojim se bolovanje zaključuje, te pravnim posledicama nedostavljanja jedne i druge, izostankom pravne regulative i posledicom na sankcionisanje.
Nedostavljanje doznaka se može pomatrati i kroz prizmu zloupotrebe bolovanja, kao jedan njegov segment, naročito ako se nedostavljanjem istih odsustvo ne može opravdati.
Privremena sprečenosti za rad je jedno od značajnih pitanja kako sa aspekta poslodavca, pre svega zbog izdataka na ime naknade za privremenu sprečenost za rad takvog zaposlenog u periodu koji poslodavac pokriva, ali i zbog potrebne reorganizacije procesa rada u odsustvu zaposlenog, tako i sa opšteg društvenog aspekta imajući u vidu da zloupotreba ovakve humane civilizacijske tekovine kao što je plaćeno odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, dovodi u pitanje legitimne slučajeve odsustva te se sredstva iz budžeta neopravdano troše na štetu onih kojima su daleko potrebnija.
O ovoj temi detaljno sam pisala u okviru teksta Zloupotreba bolovanja, objavljenom u časopisu „Advokatska Kancelarija“, br.91., mart 2022. god.
II Relevantni propisi
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR), kao krovni zakon u oblasti radnih odnosa u Republici Srbiji u čl. 103. propisuje:
„Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.“
U skladu sa čl. 179. stav 3 tač. 2) i 3) ZOR poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona, kao i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
U smislu čl. 183. stav 1 tač 1) ZOR, opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.
U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) (u daljem tekstu: Zakon) obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se osiguranim licima i drugim licima obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade u skladu sa ovim zakonom.
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada;
2) osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Osiguranici, među kojima su i zaposleni tj. lica u radnom odnosu su definisani čl. 11. Zakona.
U smislu čl. 50. Zakona prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:
1) pravo na zdravstvenu zaštitu;
2) pravo na novčane naknade.
Članom 76. Zakona je određeno kada nastupa privremena sprečenost za rad:
„Sprečenost za rad osiguranika nastupa danom kada izabrani lekar utvrdi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar utvrdi potrebu za negu člana uže porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani razlog za privremenu sprečenost za rad osiguranika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad osiguranika i za period pre prvog javljanja osiguranika na pregled, odnosno javljanja osiguranika izabranom lekaru, ali najviše za tri dana unazad od dana kada se osiguranik javio izabranom lekaru.
Ako je osiguranik bio na stacionarnom lečenju ili ako je privremena sprečenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim slučajevima u kojima osiguranik nije mogao da se javi izabranom lekaru, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, prvostepena lekarska komisija može dati ocenu o sprečenosti za rad osiguranika za period duži od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.“
Članom 77. Zakona je propisano:
„Izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda određuje privremenu sprečenost za rad osiguranika datumom početka privremene sprečenosti za rad i datumom završetka privremene sprečenosti za rad.
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika može trajati do otklanjanja uzroka sprečenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti, odnosno povrede, u skladu sa ovim zakonom.
Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, odnosno platu u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.
Izuzetno od stava 3. ovog člana u slučaju preduzetnika iz člana 11. stav 1. tačka 18) koji nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, a nema zaposlene, pravo na naknadu zarade osiguraniku pripada od dana odjave delatnosti.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni stručno-medicinskog organa.“
Članom 95. Zakona propisana je visina naknade zarade u zavisnosti od slučaja.
Članom 101. propisano je da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. ovog zakona za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond. Ostalim odredbama ovog člana definisani su izuzeci.
Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, broj 1/2002) uređuje se način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju.
Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad i uput na lekarsku komisiju izdaju se na obrascima čija je sadržina propisana Pravilnikom o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 31/2021)
Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Sl. glasnik RS”, broj 10/2010, 18/2010-isp, 46/2010, 52/2010-isp, 80/2010, 60/2011-OUS, 1/2013, 108/2017, 82/2019-dr.propis i 31/2021-dr.propis) (u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuju način i postupak ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uslovi i način korišćenja zdravstvene zaštite i drugih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kod izabranog lekara, način i postupak slobodnog izbora izabranog lekara, odnosno promene izabranog lekara kao i način dodeljivanja, korišćenja i kontrole jedinstvenog identifikacionog broja lekara.
Ostvarivanje zdravstvene zaštite i izdavanje potvrde
Zaposleni, odnosno osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu kod izabranog lekara.
Izabrani lekar između ostalog:
– daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa Zakonom;
– utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako Zakonom nije drukčije određeno;
– daje mišljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio.
Izabrani lekar odnosno lekar koji je, po propisima o zdravstvenom osiguranju, ovlašćen da ceni privremenu sprečenost za rad izdaje zaposlenom potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. U slučaju teže bolesti zaposlenog, potvrda se izdaje članu uže porodice ili drugom licu sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu.
Potvrda se izdaje na posebnom obrascu na obrascu ZOR-X i sadrži:
1) identifikacione podatke, i to:
(1) naziv zdravstvene ustanove, sedište i adresu,
(2) ime i prezime zaposlenog, datum rođenja i lični – matični broj,
(3) naziv poslodavca, sedište i adresu;
2) podatke o privremenoj sprečenosti za rad, i to:
(1) datum početka privremene sprečenosti za rad,
(2) osnov za privremenu sprečenost za rad,
(3) dijagnozu bolesti,
(4) očekivano vreme trajanja sprečenosti za rad;
3) potpis i faksimil lekara, overen pečatom zdravstvene ustanove.
Dostavljanje potvrde poslodavcu
Jasno je iz citiranih odredaba pre svega ZOR da zaposleni u propisanom roku treba da dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, on ili član njegove porodice odnosno drugo lice sa kojim zaposleni živi u smislu propisa.
U navedenoj potvrdi pored ostalog propisano je i vreme očekivane privremene sprečenosti, datum početka i očekivani period trajanja.
ZOR omogućava poslodavcu da zaposlenom otkaže ugovor o radu zbog kršenja radne discipline ukoliko ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. ZOR predviđa povredu radne discipline i sankciju prestanka radnog odnosa u čl. 179. stav 3 tač 2) ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona.
U praksi se često postavlja pitanje šta je sa izveštajima o privremenoj sprečenosti za rad tzv. doznakama koje zaposleni dostavlja poslodavcu po zaključivanju bolovanja, odnosno kakve su sankcije za njihovo nedostavljanje.
Pre svega treba skrenuti pažnju da ZOR ne propisuje ni jednom svojom odredbom obavezu dostavljanja doznaka nakon zaključenja bolovanja.
Takođe, rok za dostavljanje doznake nije regulisan nijednim propisom, ni starim ni novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju, niti ZOR, ali se bez doznake ne može isplatiti naknada zarade zaposlenom.
Uzimajući u obzir da zaposleni dolazi na posao kada mu lekar zatvori bolovanje, prvog dana kada dođe na posao trebalo bi da preda doznake, osim ako je opštim aktom poslodavca regulisan duži rok. U praksi se često primenjuje da zbog obračuna naknade i pravdanja odsustva, zaposleni treba da preda doznake bar do kraja meseca u kojem je bio na bolovanju.
Dakle, preporuka je da se opštim aktima na nivou poslodavca propiše rok za dostavljanje doznaka nakon zaključenja bolovanja i povratka na rad.
Jedino ukoliko rok nije regulisan opštim aktima ili je regulisan, a zaposleni ne dostavi doznake u propisanom roku, poslodavac može dati rok od dana poziva da zaposleni dostavi doznake, jer ih mora imati nakon zatvaranja bolovanja.
Šta kaže sudska praksa o navedenom pitanju?
Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi Gž1 1005/2012 od 3. maja 2012. god. kada je u pitanju potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i nepoštovanje roka za dostavu od strane zaposlene, smatra da je zaposlena prekršila radnu disciplinu nedostavljanjem navedene potvrde ni na poziv poslodavca što predstavlja otkazni razlog.
Odsustvo regulative na nivou poslodavca o obavezi dostavljanja doznaka po zaključenju bolovanja, roku za dostavljanje istih i posledicama propuštanja, povlači za sobom nemogućnost da se zaposleni sankcioniše.
Naime, ZOR predviđa povredu radne discipline i sankciju prestanka radnog odnosa u čl. 179. stav 3 tač 3) ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona.
Potvrda iz člana 103. ZOR se odnosi na potvrdu koju smo već pomenuli, a koju izdaje izabrani lekar na propisanom obrascu kod otvaranja bolovanja.
Dakle, ZOR ne sadrži izričito sankcije za nedostavljanje doznaka po zaključenju bolovanja, odnosno potvrde lekara da je završen period privremene sprečenosti za rad sa određenim datumom i da se zaposleni shodno tome može vratiti na rad.
Osnov za sankcionisanje se mora naći u opštim aktima na nivou poslodavca, te je zato od izuzetne važnosti isto predvideti opštim aktima.
Imajući u vidu da se pomenut otkazni razlog iz čl. 179 a u vezi sa čl. 103, jasno odnosi na potvrdu lekara koja se izdaje kod nastupanja privremene sprečensti za rad odnosno odsustva po tom osnovu, ovakvo sankcionisanje zaposlenog zbog nedostavljanja potvrde kojom se zaključuje bolovanje na osnovu pomenute odredabe bi opravdano otvorilo pitanje zakonitosti takvog otkaza.
Eventualno bi se osnov za otkaz mogao pronaći u sledećoj tački pomenutog stava, tačnije čl. 179. stav 3 tač 3) odn. da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, pod uslovom da nedostavljanje doznaka nakon zaključenja bolovanja možemo posmatrati kao zloupotrebu bolovanja. Ovo posebno ako se ima u vidu da potvrda koja se izdaje kod nastupanja privremene sprečenosti za rad i otpočinjenja bolovanja u smislu čl. 103. sadrži i očekivano vreme odsutnosti. Druga je stvar što u praksi umesto krajnjeg datuma, izabrani lekar najčešće navodi rečima „i dalje“, „ do daljnjeg“ i sl.
Da li bi poslodavac mogao i još važnije da li bi imao obavezu da ove doznake po zaključenju bolovanja zahteva od nadležne zdravstvene ustanove ili ih nužno mora doneti zaposleni? O tome u propisima nema odgovora, osim posredno ako i ove doznake posmatramo u smislu potvrde o privremenoj sprečenosti za rad. Ali ako je zakonodavac imao na umu i ovo da podvede pod član 103 ZOR, zašto je u njemu precizirao da se radi o potvrdi koja se izdaje kod nastupanja privremene sprečenosti za rad?
Nije na odmet skrenuti pažnju na činjenicu da u smislu ZOR poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3) člana 179. ZOR ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline i osnovom za otkaz ugovora o radu.
I ovakvo ovlašćenje ima smisla dok bolovanje traje, dok postoji zdravstveni razlog za odsutnost, ali je ono praktično neupotrebljivo po povratku zaposlenog na rad.
Nažalost nema sudske prakse koja bi dala odgovor na ovo važno pitanje.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
