Predsednik Državne revizorske institucije (DRI), , rekao je danas da od ukupnog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje je 31. oktobra 2021. godine iznosilo 805.795 hektara, raspoloživo zemljište za davanje u zakup i na korišćenje iznosi 408.684 ha, odnosno 51 odsto, a izuzete parcele od davanja u zakup i na korišćenje čine 397.111 ha ili 49 odsto.
„Glavni razlozi izuzeća ovih parcela su razlika između pravnog i faktičkog stanja, odnosno na terenu, nije poljoprivredno zemljište – 71 odsto, pašnjaci i utrine koji su vraćeni selu na korišćenje – 19 odsto, parcele ni pravno ni faktički nisu poljoprivredno zemljište – četiri odsto i ostali razlozi“, naglasio je Predsednik Državne revizorske institucije na konferenciji za medije.
Predsednik Državne revizorske institucije je dodao da je od raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, ugovorima o zakupu i na korišćenje data površina od 264.929 hektara, odnosno 65 odsto, a zemljište koje nije dato u zakup i na korišćenje, koje ostaje neobrađeno, površine je 143.488 hektara ili 35 odsto.
Cilj revizije svrsishodnosti poslovanja – „Efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“ bio je da se ispita da li se efikasno koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i to – donošenjem planskih dokumenata, sveobuhvatnom i ažurnom evidencijom, davanjem u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kao i odgovarajućom kontrolom.
Revizijom su obuhvaćeni Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za poljoprivredno zemljište, gradovi Zrenjanin i Vršac.
Revizija je pokazala da nadležni organi nisu obezbedili efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što je dovelo do toga da zakupci ulaze u posed i nakon otpočinjanja agroekonomske godine, a za poljoprivrednike to znači nemogućnost izbora kulture koju će sejati, dok se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini za to vreme ne obrađuje.
„Osnovni preduslovi za efikasno izdavanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nisu ispunjeni zato što poljoprivredne osnove, kao obavezni planski dokumenti, nisu donete“, rekao je ovlašćeni državni revizor i dodao da evidencija Uprave za poljoprivredno zemljište ne prikazuje realno stanje površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije, ni nakon više od 16 godina od donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu (“Sl. glasnik RS”, broj 62/2006, 65/2008-dr.zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018-dr.zakon) preduzimalo aktivnosti u cilju donošenja Poljoprivredne osnove Republike Srbije, kao obaveznog planskog dokumenta, a nadležnost je propisana u čl. 6. pomenutog Zakona:
“Poljoprivrednu osnovu Republike donosi Vlada.
Poljoprivredna osnova Republike objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Poljoprivrednu osnovu autonomne pokrajine donosi izvršni organ autonomne pokrajine, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva i objavljuje u službenom glasilu autonomne pokrajine.”
Prema rečima ovlašćenog državnog revizorora, nadležni organi nisu obezbedili efikasno planiranje i sprovođenje postupaka davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što je dovelo do toga da zakupci poljoprivrednog zemljišta na godinu dana ne mogu da seju jesenje kulture, a zemljište ne može adekvatno da se pripremi ni za prolećne kulture.
„Gradovi Vršac i Zrenjanin nisu bliže uredili postupak davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kako bi sprovođenje tih postupaka bilo efikasno“, objasnio je Stefanović.
Kako je objasnio, gradovi Vršac i Zrenjanin nisu blagovremeno donosili godišnje programe, što je dovelo do kašnjenja u pokretanju i sprovođenju postupaka davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i u ostvarivanju prihoda od zakupa.
Revizija je pokazala i da su opredeljene površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za korišćenje bez plaćanja naknade bez jasno propisanih kriterijuma.
„Usled nedovoljno efikasnog nadzora nadležnih organa nad sprovođenjem Zakona o poljoprivrednom zemljištu (“Sl. glasnik RS”, broj 62/2006, 65/2008-dr.zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018-dr.zakon) i nad korišćenjem poljoprivrednog zemljišta, izostaje unapređenje efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“, zaključio je revizor.
DRI je subjektima revizije uputila preporuke u cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti. Ministarstvu poljoprivrede, DRI je, između ostalog, preporučila da preduzme aktivnosti u cilju donošenja Poljoprivredne osnove Republike Srbije, preduzme mere i aktivnosti po pitanju blagovremenog donošenja godišnjih programa jedinica lokalne samouprave i propiše kriterijume prema kojima jedinice lokalne samouprave opredeljuju površinu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koju daju na korišćenje bez plaćanja naknade.
Izvor: sajt Državne revizorske institucije (www.dri.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.