Na ovom mestu pozabavićemo se pravnom regulativom koja se odnosi na bolovanje kao i pitanjem potvrde o privremenoj sprečenosti za rad od strane ovlašćenog odnosno izabranog lekara, odnosno o načinu njegovog dostavljanja poslodavcu.
Propisi poznaju samo potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koju lekar izadje prilikom otvaranja bolovanja, odnosno otpočinjanja korišćenja odsustva sa rada, ali u praksi lekar izdaje još jednu potvrdu prilikom zaključenja bolovanja, o kojoj je pravna regulativa izostala. O njihovoj razlici, nedostavljanju i sankcijama za to sam detaljno pisala u okviru teme Nedostavljanje doznaka i sankcije, objavljene na Pravnom Portalu.
Bilo da je privremena sprečenost za rad opravdana ili se radi o nekom vidu njene zloupotrebe, samo nedostavljanje potvrde odnosno doznake poslodavcu bi se moglo posmatrati kao jedan vid zloupotrebe koja za sobom povlači sankcije za povredu radne discipline. O zloupotrebi privremne sprečenosti za rad sam detaljno pisala u tekstu, Zloupotreba bolovanja, objavljenom u časopisu „Advokatska Kancelarija“, br. 91., mart 2022. god.
Relevantni propisi
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR), kao krovni zakon u oblasti radnih odnosa u Republici Srbiji u čl. 103. propisuje:
„Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.“
U skladu sa čl. 179. stav 3 tač. 2) i 3) ZOR poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona, kao i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
U smislu čl. 183. stav 1 tač 1) ZOR, opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.
U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) (u daljem tekstu: Zakon) obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se osiguranim licima i drugim licima obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade u skladu sa ovim zakonom.
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada;
2) osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Osiguranici, među kojima su i zaposleni tj. lica u radnom odnosu su definisani čl. 11. Zakona.
U smislu čl. 50. Zakona prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:
1) pravo na zdravstvenu zaštitu;
2) pravo na novčane naknade.
Članom 76. Zakona je određeno kada nastupa privremena sprečenost za rad:
„Sprečenost za rad osiguranika nastupa danom kada izabrani lekar utvrdi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar utvrdi potrebu za negu člana uže porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani razlog za privremenu sprečenost za rad osiguranika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad osiguranika i za period pre prvog javljanja osiguranika na pregled, odnosno javljanja osiguranika izabranom lekaru, ali najviše za tri dana unazad od dana kada se osiguranik javio izabranom lekaru.
Ako je osiguranik bio na stacionarnom lečenju ili ako je privremena sprečenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim slučajevima u kojima osiguranik nije mogao da se javi izabranom lekaru, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, prvostepena lekarska komisija može dati ocenu o sprečenosti za rad osiguranika za period duži od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.“
Članom 77. Zakona je propisano:
„Izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda određuje privremenu sprečenost za rad osiguranika datumom početka privremene sprečenosti za rad i datumom završetka privremene sprečenosti za rad.
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika može trajati do otklanjanja uzroka sprečenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti, odnosno povrede, u skladu sa ovim zakonom.
Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, odnosno platu u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.
Izuzetno od stava 3. ovog člana u slučaju preduzetnika iz člana 11. stav 1. tačka 18) koji nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, a nema zaposlene, pravo na naknadu zarade osiguraniku pripada od dana odjave delatnosti.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni stručno-medicinskog organa.“
Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, broj 1/2002) uređuje se način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju.
Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad i uput na lekarsku komisiju izdaju se na obrascima čija je sadržina propisana Pravilnikom o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 31/2021)
Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (“Sl. glasnik RS”, broj 10/2010, 18/2010-isp, 46/2010, 52/2010-isp, 80/2010, 60/2011-OUS, 1/2013, 108/2017, 82/2019-dr.propis i 31/2021-dr.propis) bliže se uređuju način i postupak ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uslovi i način korišćenja zdravstvene zaštite i drugih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kod izabranog lekara, način i postupak slobodnog izbora izabranog lekara, odnosno promene izabranog lekara kao i način dodeljivanja, korišćenja i kontrole jedinstvenog identifikacionog broja lekara.
Ostvarivanje zdravstvene zaštite i izdavanje potvrde
Zaposleni, odnosno osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu kod izabranog lekara.
Izabrani lekar između ostalog:
– daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa Zakonom;
– utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako Zakonom nije drukčije određeno;
– daje mišljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio.
Izabrani lekar odnosno lekar koji je, po propisima o zdravstvenom osiguranju, ovlašćen da ceni privremenu sprečenost za rad izdaje zaposlenom potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. U slučaju teže bolesti zaposlenog, potvrda se izdaje članu uže porodice ili drugom licu sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu.
ZOR izričito navodi u pomenutom čl. 103. da je lekar dužan da izda pomenutu potvrdu.
Potvrda se izdaje na posebnom obrascu na obrascu ZOR-X i sadrži:
1) identifikacione podatke, i to:
(1) naziv zdravstvene ustanove, sedište i adresu,
(2) ime i prezime zaposlenog, datum rođenja i lični – matični broj,
(3) naziv poslodavca, sedište i adresu;
2) podatke o privremenoj sprečenosti za rad, i to:
(1) datum početka privremene sprečenosti za rad,
(2) osnov za privremenu sprečenost za rad,
(3) dijagnozu bolesti,
(4) očekivano vreme trajanja sprečenosti za rad;
3) potpis i faksimil lekara, overen pečatom zdravstvene ustanove.
Dostavljanje potvrde poslodavcu
Kada je u pitanju potvrda o privremenoj sprečenosti za rad koju lekar izdaje prilikom otvaranja bolovanja odnosno nastupanjem privremene sprečenosti za rad, rok za njenu dostavu poslodavcu je tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad.
Po redovnom toku stvari, zaposleni koji ima zdravstvene probleme umesto na posao, odlazi izabranom lekaru, te mu se ova potvrda izdaje od dana javljanja lekaru. Međutim u izuzetnim situacijama, a najčešće kada je priroda bolesti takva da ne postoji mogućnost da se zaposleni odmah javi lekaru, izuzetno lekar može ovu potvrdu izdati i retroaktivno, ali najviše za tri dana unazad od dana kada se zaposleni javio izabranom lekaru.
U svakom slučaju, zaposleni ima obavezu da u roku od tri dana od dana otpočinjanja odsustva poslodavcu dostavi ovu potvrdu, što znači u slučaju izdavanja retroaktivne potvrde od strane lekara za tri dana unazad, dan izdavanja potvrde ujedno predstavlja i poslednji dan za dostavu ove potvrde poslodavcu.
Lekar je dužan da zaposlenom izda ovu potvrdu, što je pored propisa kojim je regulisano zdravstveno osiguranje izričito navedeno i u samom ZOR. Sam način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.
Potvrdu ne mora uvek poslodavcu da dostavi zaposleni, te u slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
ZOR je ostavio još jednu mogućnost za dostavu, naime propisuje ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ovo je problematično sa aspekta poštovanja roka za dostavu propisanog u stavu 1 istog člana, a otvara i pitanje načina dokazivanja činjenice da zaposleni živi sam. Ovo posebno imajući u vidu da zaposleni nije dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa daje takve informacije poslodavcu, a sve i da ih poslodavac ima neposredno od zaposlenog ili posredno od drugih lica ili na drugi način, broj članova porodičnog domaćinstva je promenljiva kategorija iz različitih razloga (smrt, selidba zbog posla ili škole, razvod i sl.).
Poslodavcu je ostavljena mogućnost da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom međutim samo ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada.
Zakon ne ostavlja mogućnost poslodavcu da sam pribavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad direktno od izabranog lekara zaposlenog odnosno nadležne zdravstvene ustanove. Imajući u vidu proces digitalizacije koji je sveprisutan, verovatno je pitanje trenutka kada će ovako nešto biti omogućeno, a čime bi se izbeglo ne samo korišćenje potvrde u papirnom obliku, već i problemi dostavljanja poslodavcu od strane zaposlenog koji ima zdravstvene smetnje ili članova njegove porodice ako ih ima.
Neuredno dotavljanje potvrde
Postavlja se pitanje da li potvrda mora biti predata na određeni način odnosno određenom licu?
Odgovor na navedeno pitanje zavisi od činjenice da li je opštim aktima na nivou poslodavca propisan način dostavljanja potvrde ili odgovarajuća služba ili lice kome se ista ima predati.
Prilikom dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, mora se ispoštovati internim aktima propisana procedura.
U presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1185/2013 od 4. marta 2014. god., sud zauzima stav da ukoliko zaposleni prilikom dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad nije ispoštovao internim pravilima propisanu proceduru (propisan način na koji se bilo koja vrsta dokumentacije, pa i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad, dostavlja poslodavcu), već istu dostavi portiru koji nema ovlašćenja da samostalno prima potvrde i drugu dokumentaciju za zaposlene, takvo dostavljanje se ima smatrati neurednim.
Dakle, zaposleni potvrdu mora dostaviti onom licu ili službi, koja je internim aktima propisana kao nadležna za prijem i obradu dokumentacije potrebne za ostvarivanje prava zaposlenih i radno angažovanih lica.
Šta ako internim aktima ništa nije propisano?
Nije redak slučaj da internim aktima poslodavca nije propisana procedura pa čak ni lice ili služba kome se ima predati. U tom slučaju zaposleni bi trebalo potvrdu da preda licu ili službi koja je po redovnom toku stvari zadužena za prijem pismena, uz vrlo važnu naznaku da bi najbolje bilo da zaposleni o predaji ima kakav dokaz (npr.u vidu prijemnog pečata i sl.). Način dostavljanja uz obezbeđivanje dokaza se može ispoštovati i slanjem poštom preporučeno.
Između nedostavljanja i neurednog dostavljanja može se povući znak jednakosti, imajući u vidu da istekom propisanog roka u oba slučaja poslodavac nije obavešten o razlozima odsustva zaposlenog, odnosno do njega nije stigla potvrda lekara o privremenoj sprečenosti za rad, te bi zaposlenom mogao da otkaže ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline na osnovu čl. 179. stav 3 tač 2) ZOR.
Umesto zaključka
Kako je već pomenuto pored potvrde o privremenoj sprečenosti za rad koju lekar izdaje prilikom otvaranja bolovanja i za koju je ZOR izričito propisao obavezu dostavljanja, rok za dostavljanje i sankcije za nedostavljanje, u praksi se izdaje i potvrda kod zatvaranja odn „zaključenja“ bolovanja koja je poznatija kao doznaka, a o kojoj nema propisanih obaveza dostave, rokova za dostavu, te sankcija za nedostavljanje.
Problemi dostavljanja potvrde kako zbog bolesti, (ne)postojanja članova porodice sa kojim zaposleni živi, neurednog dostavljanja i dr. bi čini se svi bili rešeni omogućavanjem elektronskog slanja potvrde o privremenoj sprečenosti od strane izabranog lekara poslodavcu direktno, odn. omogućavanjem poslodavcu tj. propisivanjem pravnog osnova za potraživanje iste od nadležnog lekara ili nadležne zdravstvene ustanove.
Ako ovome dodamo i potpuno odsustvo regulative kada su u pitanju doznake po zatvaranju bolovanja, jasno je da bi digitalizacija u ovom domenu odnosno zamena papirne potvrde, elektronskom i njeno direktno slanje poslodavcu otklonila sve negativne posledice do kojih može doći pre svega po zaposlene.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
