Viši sud u Vranju je dostavio Vrhovnom sudu zahtev predsednika Građanskog odeljenja tog suda za pokretanje postupka rešavanja spornog pravnog pitanja. Uz zahtev su dostavljeni spisi predmeta P 34/23 u kojem je sudija zastao sa postupanjem u tom parničnom postupku, kao i združeni spis Osnovnog suda u Vranju P 3066/22. Dodatno nas je obavestio podneskom od 15.04.2024. godine da je pred tim sudom u toku 25 konkretno naznačenih istovrsnih parničnih predmeta.
Sudija koja je predsednik Građanskog odeljenja tog suda i ujedno rukovodilac Odeljenja sudske prakse je objasnila da je postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja na osnovu članova 180-185 Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/2023-dr.zakon), iniciran predlogom tuženog JKP „Parking servisa“ Vranje. U zahtevu je izložen kratak prikaz utvrđenog činjeničnog stanja i razlozi zbog kojih se obraća sa zahtevom, a to je da Građansko odeljenje Višeg suda u Vranju nema jedinstven stav u pogledu spornog pravnog pitanja zbog različitog tumačenja odredbe člana 24. stav 4. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, broj 87/2018), odnosno da je većinski stav sudija da su lični podaci tužioca preneti u istu svrhu u koju su prikupljeni, a to je podnošenje tužbe radi naplate potraživanja. Dok manji broj sudija smatra da je tuženi kao ustupilac potraživanja bio u obavezi da pre započinjanja dalje obrade, licu na koje se podaci odnose pruži informacije o drugoj svrsi, kao i sve ostale informacije iz stava 2. istog člana.
U zahtevu je navedeno da je pred tim sudom pokrenut veći broj postupaka po tužbama fizičkih lica protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, zbog povrede prava ličnosti. Ovaj tuženi je u obrazloženom podnesku nakon dostave odgovora na tužbu, podneo tom sudu predlog za pokretanje postupka radi rešavanja spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom.
U odgovoru na tužbu tuženi je istakao da je u opomeni radi izmerenja obaveze, tužilac u tom konkretnom predmetu obavešten da će potraživanje biti ustupljeno agenciji za naplatu potraživanja, ukoliko ne postupi po opomeni. Uz odgovor na tužbu je dostavio rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 072-16-2736/2023 – 06 od 21.12.2023. godine, kojim je ocenjeno da pritužba tog fizičkog lica zbog povrede prava na brisanje podataka o ličnosti od strane rukovaoca JKP „Parking servisa“ Vranje nije osnovana, a reč je o identičnoj činjenično pravnoj situaciji.
Sporno pravno pitanje glasi: da li je tuženi povredio pravo ličnosti tužioca time što je svoja potraživanja ustupio faktoring društvu MD & AD Consulting doo Vranje, koje je preuzelo potraživanja sa ciljem naplate neplaćenih usluga parkiranja, bez obaveštenja i saglasnosti lica na koja se podaci odnose, imajući u vidu da tuženi koji se bavi upravljanjem javnim parkiralištima, ustupanjem potraživanja nije promenio svrhu podataka, već se isti koriste radi naplate potraživanja. Te koji član Zakona o zaštiti podataka o ličnosti se primenjuje, član 24. ili član 12. stav 1. tačka 5?
Vrhovni sud zauzeo je pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda održanoj 2. jula 2024. godine, prema kojem javno preduzeće koje je zakonito vršilo obradu podataka o ličnosti fizičkog lica na koje se podaci odnose, nije povredilo njegovo pravo ličnosti u situaciji kada ga je obavestilo (opomenom) da će ti podaci biti ustupljeni agenciji za naplatu potraživanja u istu svrhu kao ona za koju su prikupljeni – radi naplate potraživanja.
Celokupan stav Vrhovnog suda možete pogledati u okviru programa “Propis Soft”.
Izvor: Izvod iz sudske prakse preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
