Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (Sl. glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 113/2017-dr.zakon i 95/2018) u glavi desetoj koja obuhvata članove od 132a do 134. propisano je OCENJIVANJE SLUŽBENIKA I KRETANJE U SLUŽBI.
Članom 133b propisana je nadležnost Vlade da uredbom bliže uredi merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja u svim organima, službama i organizacijama autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
U „Sl. glasniku RS“, br. 2/2019 objavljena je Uredba o ocenjivanju službenika kojom se uređuju merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja službenika u organima, službama i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i gradske opštine koja se primenjuje od od 24. januara 2019. god.
Ocenjivanje službenika se zasniva na načelima nezavisnosti i nepristrasnosti, a posebno je precizirano da niko ko učestvuje u postupku ocenjivanja ne može primati nikakva uputstva kojima bi se uticalo na ishod ocenjivanja.
Službenik se ocenjuje jednom u kalendarskoj godini za period od 1. januara do 31. decembra, s tim što se njegov rad prati tokom čitavog perioda ocenjivanja.
Rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju se kvartalno popunjavanjem izveštaja o ocenjivanju u delu vrednovanja radnih ciljeva.
Najkasnije do kraja februara tekuće godine donosi se rešenje kojim određuje ocenu službeniku za period za ocenjivanje. Ovo rešenje donosi:
– lice koje odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika, odnosno organ koji u ime poslodavca vrši prava i dužnosti za službenika;
– za službenike na položaju u pokrajinskom organu, organizaciji ili službi donosi funkcioner koji rukovodi organom, organizacijom ili službom, odnosno organ nadležan za postavljenje ako službenik rukovodi organom, organizacijom ili službom;
– za načelnika uprave i zamenika načelnika uprave donosi gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili predsednik gradske opštine.
Rešenje o ocenjivanju zasniva se na izveštaju o ocenjivanju koji priprema lice koje je neposredno pretpostavljeno službeniku, odnosno funkcioner ili organ nadležan za postavljenje (u daljem tekstu: ocenjivač), ako ovom uredbom nije drukčije određeno.
Na izveštaj o ocenjivanju koji priprema lice koje je neposredno pretpostavljeno službeniku stavlja kontrolni potpis lice koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču (u daljem tekstu: kontrolor), ako ocenjivač ima neposredno pretpostavljenog.
Kada su u pitanju izuzeci od ocenjivanja, Uredbom je precizirano da se neće ocenjivati službenik koji je u periodu za ocenjivanje radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Ocenjivanje može biti izvršeno i pre isteka period za ocenjivanje ako službenik koji se ocenjuje podnese zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
Propisana je i mogućnost tzv „prevremenog ocenjivanja“, a odnosi se na službenika čiji su rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva u jednom kvartalu vrednovani najnižom ocenom i za koga se donosi rešenje kojim se određuje ocena „ne zadovoljava”. Takav službenik se upućuje na vanredno ocenjivanje.
Precizirano je da se službeniku koji je radio manje od polovine kvartala rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva u tom kvartalu ne vrednuju.
Službeniku koji podleže ocenjivanju utvrđuje se za svaki period za ocenjivanje najviše pet radnih ciljeva. Radni ciljevi moraju da proizlaze iz planskih i drugih dokumenata koji se odnose na rad organa, organizacije ili službe, kao i opisa i svrhe radnog mesta, da budu ostvarljivi i merljivi i da imaju realne rokove.
Radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.
Postavljeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i službenik, čime službenik potvrđuje da je upoznat sa godišnjim ciljevima.
Primerak akta sa postavljenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u organu, službi i organizaciji koja je zadužena za upravljanje ljudskim resursima (u daljem tekstu: jedinica za upravljanje ljudskim resursima) da bi ga priložila u personalni dosije službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i službenik.
Postavljeni radni ciljevi mogu da se izmene ako se izmene prioriteti organa, službe ili organizacije, odnosno organizacione jedinice ili ako nastupe okolnosti zbog kojih se radni ciljevi ne mogu ostvariti. Oni mogu da se izmene i ako se pri ocenjivanju službenika utvrdi da za time postoji potreba. Izmene radnih ciljeva postavljaju se na isti način kao radni ciljevi, a akt u koji su unesene prilaže se aktu u koji su uneseni radni ciljevi.
Kada su u pitanju dužnosti ocenjivača u periodu za ocenjivanje, Uredbom je određeno da:
1) stalno nadgleda rad službenika i sakuplja podatke o tome koliko je on uspešan u radu, uzimajući u obzir prirodu poslova, radne uslove i stepen njegovog iskustva;
2) dokumentuje rad službenika u periodu za ocenjivanje tako što zapisuje i komentariše bitne primere i dokaze o tome kako je on radio;
3) kvartalno vrednuje postignute rezultate u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva.
Merila za ocenjivanje službenika
Merila za ocenjivanje službenika su:
1. postignuti rezultati u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva– pokazuju koliko je službenik uspešan u ispunjavanju postavljenih radnih ciljeva, što uključuje i kvalitet rada.
2. samostalnost– pokazuje koliko službenik, u okviru uputstava i nadzora ocenjivača koji odgovaraju zvanju radnog mesta službenika, ispunjava postavljene radne ciljeve.
3. stvaralačka sposobnost– pokazuje koliko službenik analitički i stvaralački rasuđuje i ocenjuje činjenice i okolnosti pri donošenju odluka ili davanju predloga za rešavanje problema.
4. preduzimljivost– pokazuje koliko službenik, bez posebnih uputstava ocenjivača, planira i sprovodi svoje radne ciljeve u okviru ovlašćenja i odgovornosti koje su u opisu njegovog radnog mesta.
5. preciznost i savesnost– pokazuje koliko službenik blagovremeno i pravilno obavlja svoje poslove.
6. saradnja sa drugim službenicima odn. kvalitet saradnje – pokazuje koliko službenik delotvorno i skladno radi i kontaktira s pretpostavljenima, sebi ravnima i podređenima u svojoj unutrašnjoj jedinici i koliko povezuje i usklađuje svoje delovanje sa službenicima iz ostalih unutrašnjih jedinica organa u kome radi i iz drugih organa, službi i organizacija.
7. ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto – dodatna merila za ocenjivanje a koja se prvenstveno tiču razumevanja i primene posebnih veština koje zahteva radno mesto, određuju se unapred za period za ocenjivanje.
Ocene
Službenik se ocenjuje ocenama:
-„ne zadovoljavaˮ (1)– određuje se službeniku koji nije ni sa minimalnim rezultatom ostvario postavljene radne ciljeve i ispunio ustaljene zahteve radnog mesta
-„zadovoljavaˮ (2)– određuje se službeniku koji je s minimalnim rezultatom ostvario utvrđene radne ciljeve i ispunio ustaljene zahteve radnog mesta.
– „dobarˮ (3)– određuje se službeniku koji je s prosečnim rezultatom ostvario radne ciljeve i ispunio ustaljene zahteve radnog mesta.
– „ističe seˮ (4)– određuje se službeniku koji je s izuzetnim rezultatom, iznad proseka koji su mu utvrđeni ostvario postavljene radne ciljeve i ispunio ustaljene zahteve radnog mesta.
Postupak za ocenjivanje
Kada istekne period za ocenjivanje, ocenjivač priprema izveštaj o ocenjivanju službenika. Izuzetno se izveštaj može pripremiti prevremeno u roku od 10 dana po isteku kvartala, ako ocenjivač u jednom kvartalu vrednuje službenika za rezultate postignute u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva najnižom ocenom.
Izveštaj sadrži predlog ocene službeniku i podatke značajne za predlaganje ocene, koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata.
Sastavni deo Uredbe su Obrazac 1 – Izveštaj o ocenjivanju i Obrazac 3 – Izveštaj o prevremenom ocenjivanju.
Ako se u periodu za ocenjivanje, iz bilo kojeg razloga, promeni ocenjivač, prethodni ocenjivač dužan je da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač, prema odredbama ove uredbe koje uređuju izveštaj o ocenjivanju. Kontrolor prethodnog ocenjivača stavlja kontrolni potpis na privremeni izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za upravljanje ljudskim resursima, a ona novom ocenjivaču. Izveštaj o ocenjivanju, po isteku perioda za ocenjivanje, priprema novi ocenjivač, pri čemu obavezno razmatra i privremeni izveštaj o ocenjivanju.
Predlog ocene određuje se tako što se najpre, prema merilu za ocenjivanje „postignuti rezultatiˮ, službenik oceni ocenama od 1 do 4 („ne zadovoljava”, „zadovoljava”, „dobar” i „ističe se”) za svaki kvartal perioda za ocenjivanje, pri čemu se vodi računa o pojedinačnom značaju svakog utvrđenog radnog cilja, a potom se izračunava prosečna ocena za ceo period za ocenjivanje.
Potom se, prema svakom preostalom merilu pojedinačno, službenik oceni ocenama od 1 do 4 („ne zadovoljavaˮ, „zadovoljavaˮ, „dobarˮ i „ističe seˮ) za ceo period za ocenjivanje, pa se izračunava njegova prosečna ocena prema svim tim merilima zajedno.
Prosečna ocena dobijena primenom merila za ocenjivanje „postignuti rezultati” sabira se s prosečnom ocenom dobijenom primenom svih preostalih merila za ocenjivanje, dobijeni broj se deli s brojem dva, pa se na osnovu dobijenog rezultata predlog ocene određuje na sledeći način:
1) rezultat od 3,77 do 4,00 – predlog ocene je „ističe se”;
2) rezultat od 2,77 do 3,76 – predlog ocene je „dobar”;
3) rezultat od 1,65 do 2,76 – predlog ocene je „zadovoljava”;
4) rezultat ispod 1,65 – predlog ocene je „ne zadovoljava”.
Ocenjivač u izveštaj o ocenjivanju pored ostalog unosi i komentare i primere stvarnog radnog ponašanja koji su potpora za predloženu ocenu, posebno za ocenu „ističe seˮ ili za ocenu „ne zadovoljavaˮ, objektivne okolnosti koje su otežavale rad službeniku u periodu za ocenjivanje, predloge za njegovo stručno osposobljavanje i usavršavanje, napomenu da će službenik biti vanredno ocenjen ako mu bude određena ocena „ne zadovoljavaˮ i ostale komentare koji su značajni za određivanje ocene.
Kada završi izveštaj o ocenjivanju ocenjivač ga dostavlja službeniku s pozivom za razgovor, koji obavljaju najkasnije sedam dana od dana kada je službenik primio poziv za razgovor. Svrha razgovora sa službenikom jeste da se objasni izveštaj o ocenjivanju, razmotre komentari ocenjivača sadržani u izveštaju i komentari službenika na izveštaj, izmeni izveštaj i, po potrebi, izmene postavljeni radni ciljevi za tekući period za ocenjivanje.
U izveštaj o ocenjivanju službenik unosi svoje komentare, eventualna neslaganja i razloge za neslaganje, navodeći datum kada je dao komentar i uz stavljanje potpisa. Nakon toga izveštaj potpisuje ocenjivač.
Tako potpisan izveštaj ocenjivač dostavlja kontroloru, koji u roku od 10 dana od prijema proverava izveštaj, rešava moguće nesuglasice ukoliko su se iste javile između službenika i ocenjivača i upisuje u izveštaj svoje komentare, zatim stavlja kontrolni potpis na izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za upravljanje ljudskim resursima.
Ako ne postoji kontrolor, odnosno ako je ocenjivač neposredno podređen licu koje donosi rešenje o ocenjivanju, izveštaj o ocenjivanju dostavlja se bez kontrolnog potpisa jedinici za upravljanje ljudskim resursima.
Jedinica za upravljanje ljudskim resursima proverava da li je izveštaj o ocenjivanju pravilno pripremljen i ako uoči nedostatke, vraća ga ocenjivaču i kontroloru da ih otklone. Pošto budu otklonjeni, izveštaj o ocenjivanju se ponovo dostavlja jedinici za upravljanje ljudskim resursima.
Pošto od jedinice za upravljanje ljudskim resursima primi pravilno pripremljen izveštaj o ocenjivanju, lice odnosno organ koji odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima lica koje se ocenjuje, donosi rešenje kojim službeniku određuje ocenu. Predlog rešenja kojim se službeniku određuje ocena priprema jedinica za upravljanje ljudskim resursima.
Ako je službenik koji se ocenjuje rukovodilac organa, službe ili organizacije, odnosno ako rešenje o ocenjivanju donosi organ nadležan za postavljenje službenika kao i za službenike na položaju koji ne rukovode organom, službom ili organizacijom, izveštaj o ocenjivanju se ne priprema.
Lice odnosno organ koji odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima lica koje se ocenjuje u tom slučaju donosi rešenje kojim određuje ocenu službeniku pošto s njim obavi razgovor o rezultatima njegovog rada, saopšti mu svoje komentare i razmotri njegove komentare, što se unosi u obrazloženje rešenja.
Rešenje kojim je službeniku određena ocena i izveštaj o ocenjivanju dostavljaju se bez odlaganja službeniku. Službenik može da izjavi žalbu nadležnoj žalbenoj komisiji na rešenje kojim mu je određena ocena u roku od osam dana od dana kada je primio rešenje.
Vanredno ocenjivanje
Ako je službeniku konačnim rešenjem određena ocena „ne zadovoljava”, ocenjivač će predložiti jedinici za upravljanje ljudskim resursima da se on pre vanrednog ocenjivanja uputi na dodatno stručno osposobljavanje, ako je odgovarajuća obuka predviđena programima stručnog usavršavanja. U svakom slučaju, službenik kome je određena ocena „ne zadovoljava” vanredno se ocenjuje za period od najmanje 30 radnih dana (period za vanredno ocenjivanje) koji počinje od dana kada je rešenje kojim mu je određena ocena „ne zadovoljava” postalo konačno.
Izveštaj o vanrednom ocenjivanju pripremaju ocenjivač i kontrolor.
U izveštaju o vanrednom ocenjivanju predlaže se ocena „zadovoljava” ako su ostvareni rezultati u obavljanju poslova radnog mesta, a ako nisu ostvareni, predlaže se ocena „ne zadovoljavaˮ.
U slučaju vanrednog ocenjivanja nakon prevremenog ocenjivanja vrednuju se samo postignuti rezultati u izvršavanju poslova radnog mesta.
Sastavni deo Uredbe je i Obrazac 2- Izveštaj o vanrednom ocenjivanju.
Izveštaj o vanrednom ocenjivanju dostavlja se jedinici za upravljanje ljudskim resursima u roku od sedam dana od dana kada ističe period za vanredno ocenjivanje. Jedinica za upravljanje ljudskim resursima proverava da li je izveštaj o vanrednom ocenjivanju pravilno pripremljen i ako jeste, dostavlja ga rukovodiocu organa, a ako nije, vraća ga ocenjivaču i kontroloru da otklone nedostatke.
Službeniku se, uz rešenje o vanrednom ocenjivanju dostavlja i izveštaj o vanrednom ocenjivanju.
Ako je službenik koji se vanredno ocenjuje rukovodilac organa, službe ili organizacije, odnosno ako rešenje o ocenjivanju donosi organ nadležan za postavljenje službenika, izveštaj o vanrednom ocenjivanju se ne priprema. Lice, odnosno organ koji odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima lica koje se ocenjuje u tom slučaju donosi rešenje kojim određuje ocenu službeniku pošto s njim obavi razgovor o rezultatima njegovog rada u periodu za vanredno ocenjivanje.
Obaveze organa, službi i organizacija u postupku ocenjivanja
Postupak ocenjivanja je poverljiv.
Ocenjivač i službenik dužni su da čuvaju u tajnosti sve o čemu su razgovarali prilikom pripreme izveštaja o ocenjivanju.
Izveštaj o ocenjivanju može biti dostupan samo službeniku koji se ocenjuje, ocenjivaču, kontroloru, službenicima koji rade u jedinici za upravljanje ljudskim resursima, rukovodiocu organa, odnosno organu nadležnom za postavljenje službenika i nadležnoj žalbenoj komisiji kad rešava o žalbi službenika na rešenje kojim mu je određena ocena, a svi oni su dužni da njegovu sadržinu čuvaju u tajnosti.
Uz pristanak službenika koji je ocenjen, izveštaj o ocenjivanju može postati dostupan i drugim službenicima.
Jedinica za upravljanje ljudskim resursima obavezna je da:
1) priprema za svaki period za ocenjivanje listu kojom se utvrđuju ocenjivač i kontrolor za svakog službenika i o tome obaveštava ocenjivače, kontrolore i službenike;
2) stara se o ujednačenosti sprovođenja postupka ocenjivanja;
3) savetuje ocenjivače o svim pitanjima vezanim za ocenjivanje;
4) prilaže izveštaj o ocenjivanju u personalni dosije svakog službenika.
Rukovodilac organa, službe ili organizacije u kojem ne može da se obrazuje jedinica za upravljanje ljudskim resursima određuje rukovodioca koji vrši njene poslove, prava i dužnosti koje, prema odredbama ove uredbe, ona ima.
Prvi period za ocenjivanje, prema odredbama ove uredbe, započinje 1. januara 2019. godine.
Radni ciljevi za 2019. godinu utvrdićese najkasnije do 30. januara 2019. godine.
Izvor: Izvod iz zakona i uredbe preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
