Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je zaista drugačije po pitanjima rizika i zaštite na radu?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 11, decembar 2023. god., te u časopisu Advokatska kancelarija br. 112, decembar 2023. god.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. A pogotovo mi „upada u oči“ kad se od strane nekih privrednih subjekata izmene propisa predstavljaju na pogrešan način, pri čemu se „plaše“ korisnici, a sve u cilju uzimanja novca za nepotrebne poslove. Kao što je svojevremeno bila aktuelna priča o arhiviranju (i još uvek je, jer ništa nije i ne može biti rešeno tehnički, što sam razmatrao u „Arhiv, čemu to služi ako uz to i ne radi?“, sada je u fokusu bezbednost i zdravlje na radu, iliti ono što se nekada zvalo zaštitom na radu.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
I uvek govorim da je nešto tačno ili netačno (namerno ne govorim o istini), upravo zbog odsustva namere optuživanja. Jer, laž se definiše kao izneta neistina, i podrazumeva neke subjektivne i objektivne elemente. Objektivan element je činjenica da li je nešto tačno ili ne (da li odgovara stvarnosti tj. činjenicama), a subjektivni element je svest onog ko nešto iznosi o tome (da li zna) da li je nešto istina ili ne. Neko može iznositi netačne stvari a da suštinski ne laže (nema svest da je to neistina, jer je ubeđen da je nešto tačno), te tako samo pronosi neistinu.
U smislu navedenog odsustva namere treba posmatrati i određene izraze koji su napisani sa navodnicima a čije značenje nije ispravno, upravo da bi se apostrofiralo da je nešto netačno i sl.
1. Šta je povod za ovaj i povezane komentare?
Naime, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu(„Sl. glasnik RS”, br. 35/2023) – u daljem tekstu: novi Zakon o BZR, primenjuje se od 7. maja 2023. god., kada je prestao da važi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017-dr.zakon) – u daljem tekstu: stari Zakon o BZR.
I sad, sve firme koje se bave pružanjem usluga u vezi zaštite na radu, pokušavaju da iskoriste tu činjenicu i da zarade dodatno. Što naravno nije sporno, privredna delatnost se i obavlja radi sticanja dobiti. Samo, ovde je stvar u suštini, da se nepotrebno predlažu neke stvari, dok je ono što je zaista potrebno uraditi, ne radi, ili se to čini zarad forme. A posebno mi smeta što se pozivaju na inspekciju rada i nekave seminare koje drže razni „eksperti“, tj. na njihova mišljenja, kao da je to propis. Zato ću sada analizirati ono što je sporno. Pri čemu, naglašavam, nisam ekspert za poslove bezbednosti i zdravlja niti zaštitu na radu, dakle, u tehnički aspekt priče ne ulazim (u samu procenu rizika u odnosu na uslove rada koju struka radi). Bavim se samo pravnim aspektom, odnosno tumačenjem napisanih odredbi.
Imao sam priliku da pročitam dopis nazvan „OBAVEŠTENJE O NOVONASTALIM PROMENAMA NA OSNOVU ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU“ (u daljem tekstu: obaveštenje). Inače, konkretno obaveštenje stigalo je u firmu u kojoj sam zaposlen, a slične proteklih meseci dobijaju svi poslodavci. Nije dakle reč o konkretnom pružaocu usluga u vezi zaštite na radu, već opštem trendu. Citiraću delove tog dopisa koji su značajni za ovu analizu.
Dopis počinje sa [sic]: „[…] Ovim putem Vas obaveštavam da je u maju mesecu stupio nov Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koi se primenjuje od 8.maja 2023. […]”.
Propis ne stupa negde kao osoba (ne ulazi, izlazi, ne penje se…), već stupa na snagu, a zanemariću i očitu slovnu grešku, jer ovo nije lektorska analiza teksta, već pravnička. To navodim samo kao indikator nečega. Jer i manir pokazuje profesionalnost, i suštinu. Naime, ako je tipski dopis posredi, koji se šalje na mnogo adresa, valjda je normalno da se tekst pregleda i isprave bar slovne greške. Sad da vidimo one materijalne.
2. Od kada se novi zakon primenjuje?
Neverovatno, ali u navedenoj, prvoj rečenici dopisa, postoji velika materijalna greška. Naime, član 113. novog Zakona o BZR, glasi: “Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. A „Sl. glasnik RS”, br. 35/2023 objavljen je 29. aprila 2023. god., što znači da se navedeni zakon primenjuje od dana stupanja na snagu (jer nije navedeno da je drugačije), što će reći od 7. maja 2023. god. Jer, osmi dan od objave je 7. a ne 8. maj. Ne bih dužio ovde (a to nije ni tema ovog komentara) o tome od kad propis važi, te o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa i sl., pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Kako god, u samom zakonu je rečeno je stupa na snagu (i primenjuje se) osmog dana od dana objave, a ne nakon osmog dana. Što će reći da se zakon primenjuje počev od 00.01h tog osmog dana (a što je 7. maj), i celog tog dana, a ne od sutradan, nakon isteka istog.
Zašto je navedeno bitno? Pa, kad već toliko plaše poslodavce “novinama” i kaznama za nepoštovanje zakona, onda datum od kad se isti primenjuje postaje biti bitan. Jer, ako nešto na šta ukazuju nije bilo sporno po starom a jeste po novom zakonu, od važnosti može biti i taj jedan dan, jer ono što je juče nije bilo obaveza i prekršaj poslodavca, danas jeste. I zato je važno utvrditi tačno kad je to “danas” (mislim na dan početka primene novog propisa), a kad je bilo to “juče” (poslednji dan primene starog propisa).
3. Šta je potrebno menjati?
U obaveštenju se dalje kaže: „[…] Kako se za većinu odredbi zakona očekuju podzakonski akti, još uvek su u primeni postojeći pravilnici i drugi propisi. […]“. Zanimljivo, sami kažu da većina odredbi tek treba da bude razrađena i precizirana, te da se primenjuje ono što je važilo i ranije. Šta onda treba menjati sada?
Ima i to u obaveštenju [sic]: „[…] međutim neke odredbe zakona već sada zasigurno možemo prilagoditi novom zakonu, za koje smo nedavno obevešteni na održanim seminarima i putem razgovora sa inspektorima rada. Shodno tome, pojavile se su određene nezakonitosti koje je potrebno otkloniti. […]”.
Zato sam analizirao te „nezakonitosti“, na koje se ukazuje. Što sam inače uradio u dopisu koji sam poslao kao odgovor na obaveštenje (čisto da sve bude jasno i zapisano, za svaki slučaj), u kome sam tražio da nam pojasne šta su tačno te nezakonitosti koje su pronađene i šta je predlog da se uradi po tom pitanju. Nakon toga, dobili smo neki plan mera i aktivnosti, koji ne daje odgovor na postavljena pitanja,već predstavlja plan rada, koji i nije sporan. Sporno je to, da li uopšte, i zašto nešto treba raditi sada?
4. Umesto zaključka
Ovde sam objasnio šta je povod za pisanje ovog i povezanih komentara. U tekstu “Da li je nešto drugačije u vezi osiguranja zaposlenih na radu?”, razmatrao sam obavezu osiguranja zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Radnim mestima sa povećanim rizikom, konkretno time, da li je svako radno mesto koje podrazumeva uprvljanje vozilom takvo, bavio sam se u “Da li svako radno mesto koje podrazumeva upravljanje vozilom nosi povećani rizik?”.
Kad se pročitaju ovaj i povezani komentari biće jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, a što sam sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Kako god, preporuka za poslodavce, nemojte ništa raditi zarad forme. Kad vam predlože mere, pitajte, šta konkretno mora da se uradi i kako, i to razmotrite. Gledajte da ono što preduzimate ima suštinu, da će zaposleni stvarno biti bezbedniji i time biti zaštićeno njegovo zdravlje, a ne da vas neko ne bi kaznio.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
