Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Do kada su se mogli registrovati bicikli sa motorom? – iliti Tumačenje propisa bez ikakvog smisla i osnova“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 100, decembar 2022. god.
Konkretan povod za pisanje navedenog komentara je pravno shvatanje zauzeto većinom glasova svih sudija na odvojenim sednicama sedišta i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda održanim od 21. januara do 31. januara 2020. god., koje je (moram upotrebiti takav izraz) bruka za pravničku struku.
Konkretno pravno shvatanje u celini glasi (citat):
„Potvrde o registraciji vozila na motorni pogon izdate za bicikl sa motorom prestaju da važe dana 30.03.2020. godine, imajući u vidu da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je objavljen u “Službenom glasniku RS” br. 23/2019 od 29.03.2019. godine, i koji je stupio na snagu 30.03.2019. godine, izmenjen član 351. stav 9. istog Zakona, koji sada glasi: “Potvrde o registraciji vozila na motorni pogon izdate za bicikl sa motorom prestaju da važe nakon isteka jedne godine od stupanja na snagu ovog Zakona“.
I koliko god uvažavao sudije i sudove, moram reći, izneti zaključak u potpunosti je netačan. I nije bilo potrebno da se sastane „trust mozgova“ da donosi zaključak, dovoljno je samo pročitati zakone.
Ovde pre svega postoji pitanje zašto je uopšte zauziman stav po iznetom pitanju? Zakonske odredbe su sasvim jasne. Doduše, treba ih znati i razumeti šta u njima piše.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
U komentaru „Od kada nije moguće registrovati bicikl sa motorom?“ bavio sam se tehničkim pitanjem, da li je tačna sama računica izneta u citiranom zaključku, odnosno time kada nešto stupa na snagu i od kada se primenjuje.
Ovde ću se pozabaviti time, kada je bicikl sa motorom prestao da postoji kao kategorija motornih vozila, te sledstveno tome, zašto se nije ni mogao registrovati.
1. Kada su prestali da postoje bicikli sa motorom?
Ono što je razmatrano u komentaru „Od kada nije moguće registrovati bicikl sa motorom?“ je jedan, da kažemo, računski aspekt priče. Drugi je u definiciji pojmova.
Naime, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima(“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, postoji drugačija kategorizacija vozila u odnosu na onu korišćenu u ranijim propisima, prilagođena međunardonim standardima, po kojoj kategorija vozila „bicikl sa motorom“ više ne postoji, već sada postoji nešto kao pandan tome, i definiše se kao moped. Prema tački 34) stava 1. člana 7. ZOBS, moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm³, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.
Do donošenja ZOBS, dakle u vreme važenja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik SRS“, br. 53/1982-prečišćen tekst, 15/1984, 5/1986, 21/1990 i „Sl. glasnik RS“, br. 28/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 25/1997 i 101/2005), važile su definicije iz Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. list SFRJ“, br. 50/1988, 63/1988, 80/1989, 29/1990, 11/91, „Sl. list SRJ“, br. 34/1992, 13/1993, 16/1993, 31/1993, 41/1993, 50/1993, 24/1994, 41/1994, 2819/96, 3/2002 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005). A prema tački 29) stava 1. član 10. tog zakona, bicikl sa motorom je bio vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka, čija radna zapremina motora nije veća od 50 cm3 i koje na ravnom putu ne može da razvije brzinu veću od 50 km na čas.
Nova kategorizacija je razrađena i podzakonskim aktima donetim na osnovu ZOBS, najpre Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS ”, br. 64/2010, 69/2010 i 81/2011) kao i aktuelnim Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013, 102/2014, 41/2015, 78/2015, 111/2015, 14/2016, 108/2016, 7/2017-isp, 63/2017, 45/2018, 70/2018, 95/2018, 104/2018, 93/2019, 2/2020-isp., 64/2021 i 110/2022-dr.propis), prema kojima je moped vrsta vozila L1.
Tako, jedna grupa bicikala sa motorom, koji su razvijali konstruktivnu brzinu preko 45 km/h (recimo većina TOMOS modela koji su bili najzastupljeniji kod nas), sada su u kategoriji motocikala, što nameće dodatne obaveze u pogledu uređaja i sklopova da bi se mogli registrovati (što nije tema ovde). Jer, po tački 36) stava 1. člana 7. ZOBS, motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motocikl sa bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm³, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. Po napred pomenutim pravilnicima motocikli su vrsta vozila L3.
A neki bicikli sa motorom postali su laki tricikli, koji su po tački 35) stava 1. člana 7. ZOBS, motorna vozila sa tri točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm³, ili čija najveća efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon (po pravilnicima vrsta vozila L2). Oni koji izlaze iz tih okvira u skladu sa tačkom 37) stava 1. člana 7. ZOBS postali su teški tricikli (po pravilnicima vrsta vozila L5).
Znači, „bicikl sa motorom“ kao vrsta motornog vozila ne postoji od donošenja ZOBS te se u tom smislu nakon 2009. god. više nije ni mogla registrovati kao takva. Dakle, potvrde o registraciji izdate za bicikl sa motorom, prestale su da važe još 2. juna 2010. god. Jer, rok od godinu dana odnosio se upravo na obavezu vlasnika tih vozila da svoja vozila registruju u skladu sa kategorizacijom predviđenom novim propisima, što sam objašnjavao u „Od kada nije moguće registrovati bicikl sa motorom?“
2. Umesto zaklučka
Ponoviću, zaista je potpuno neshvatljivo kako i na osnovu čega je zauzet gore izneti stav. Da ne znam šta reći, osim da i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema?
Znam, tumačenje propisa je ponekad složen proces, ali čitanje nije. A ovde je bilo potrebno samo pročitati tekst propisa. O pravilima tumačenja, nomotehnici i drugih važnim pitanjima, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Ostaje i pitanje, šta je rađeno 10 godina? Da li je neko nešto kontrolisao? Bicikle sa motorom koji nisu preregistrovani trebalo je isključivati iz saobraćaja kao neregistrovana vozila. A da li je to činjeno? I kad je činjeno, šta su prekršajni sudovi zaključivali?
Ponoviću, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji izlaze pred prekršajne sudove želim mnogo sreće, jer uz ovakvo rezonovanje sudija, samo im sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
