U “Sl. glasniku RS”, br. 82/2015, objavljena je odluka Ustavnog suda Už-8736/2013 o jednom od najspornijih pitanja vezanih za ponavljanje parničnog postupka.
Ponavljanje parničnog postupka propisano je članom 422. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, broj 125/2004, 111/2009 i 53/2013-OUS), odnosno članom 426. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasniku RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS i 55/2014).
Konkretan razlog za ponavljanje postupka, koji je predmet Odluke US, propisan je tač. 11) stav 1. čl. 422. ZPP iz 2004, odnosno tač. 12) stav 1. čl. 426. važećeg ZPP.
Radi se ponavljanju postupka kada je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku (u važećem ZPP-u ova odredba je nešto preciznija u odnosu na ZPP iz 2004. godine).
Apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud zauzimali su različite stavove u pogledu mogućnosti ponavljanja postupka na osnovu ovog razloga.
Ustavni sud zauzeo je sledeći stav koji bi trebalo da dovede do konačnog ujednačavaja sudske prakse po ovom pitanju:
“DEJSTVO ODLUKE USTAVNOG SUDA NE MOŽE SE PROŠIRITI NA (PO IDENTITETU PRAVNE SITUACIJE) SLIČNE POJEDINAČNE AKTE KOJI NISU BILI PREDMET ODLUČIVANJA USTAVNOG SUDA, NITI NA LICA NA KOJA SE TI AKTI NEPOSREDNO NE ODNOSE.
…bitna karakteristika odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi jeste njihovo delovanje prema učesnicima (strankama) u konkretnom postupku (inter partes), a samo izuzetno prema trećim licima (ultra partes). Naime, prema Zakonu o Ustavnom sudu, postoji pravna mogućnost proširenog dejstva ovih odluka Ustavnog suda i na treća lica, ali je ona uslovljena postojanjem i ostvarivanjem određenih uslova (pretpostavki) utvrđenih Zakonom. Iz člana 87. Zakona o Ustavnom sudu sledi da se odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je pojedinačnom sudskom odlukom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo i sloboda više lica, može odnositi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se taj neustavni akt neposredno odnosi na njih i ako se ta lica nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe. Ustavni sud posebno naglašava da iz navedene odredbe Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi – u pogledu utvrđenja povrede zajemčenog prava i poništaja odluke suda – može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali pod uslovom da Ustavni sud oceni da je to nužno u konkretnom slučaju, te da isto izričito utvrdi svojim odlukom, odnosno da svojom odlukom Sud odredi krug lica na koja proširuje dejstvo te konkretne odluke.“
Izvod iz navedene Odluke Ustavnog suda preuzete iz paketa
