Sudska odluka o izdržavanju je podložna promenama, zbog promene okolnosti značajnih za određivanje te obaveze i utvrđivanje njene visine. Promena tih okolnosti daje pravo davaocu i primaocu izdržavanja da traže smanjenje ili povećanje visine dosuđenog izdržavanja. Izmenjene okolnosti od kojih zavisi pravo na izdržavanje mogu dovesti i do prestanka izdržavanja.
Relevantne odredbe
U skladu sa Porodičnim zakonom (“Sl. glasnik RS”, broj 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015) ( u daljem tekstu: Zakon) pravo na izdržavanje od strane roditelja imaju i maloletno i punoletno dete, što je regulisano čl. 154. i 155. Zakona.
Kada je u pitanju punoletno dete, obaveza izdržavanja postoji ako je dete nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje (dok takvo stanje traje), kao i ukoliko se redovno školuje do 26. godine života, srazmerno mogućnostima roditelja. Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje.
U smislu čl. 161. Zakona izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu. Može se odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju.
Visinu izdržavanja reguliše čl. 162. Zakona u skladu sa kojim poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.
Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.
Kada je u pitanju izdržavanje deteta od strane roditelja izdržavanje može trajati ograničeno i neograničeno vreme u smislu čl. 163. Zakona.
Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka u smislu čl. 164. Zakona.
Okolnosti od značaja za promenu visine izdržavanja
Koje su to okolnosti koje mogu dovesti do promene visine izdržavanja zakon ne propisuje, već odgovor na to pitanje možemo pronaći u sudskoj praksi. U nastavku ćemo prikazati osnove izdržavanja koji, u skladu sa stavom sudova, utiču na promenu visine izdržavanja, bilo na njeno smanjenje ili povećanje.
Na prvom mestu kada je u pitanju promena materijalnih mogućnosti dužnika izdržavanja nije na odmet pomenuti stav u sudskoj praksi da za povećanje obaveze dužnika izdržavanja ne moraju se kumulativno ispuniti dva uslova – i povećanje materijalnih potreba poverioca i povećanje materijalnih mogućnosti dužnika izdržavanja, dovoljan je i samo jedan uslov, jer se visina doprinosa za izdržavanje, odmerava prema potrebama poverilaca i materijalnim mogućnostima dužnika izdržavanja i ta dva parametra se dovode u odgovarajući odnos.
Vrhovni kasacioni sud (u daljem tekstu: VKS) u presudi br. br. Rev 2234/2021 od 2. juna 2021. god. zauzeo je stav da promena ekonomskih mogućnosti davaoca izdržavanja predstavlja osnov za izumenu visine izdržavanja. U konkretnom slučaju imajući u vidu činjenično stanje u pomenutoj presudi odnosno da su mogućnosti dužnika izdržavanja da daje izdržavanje znatno umanjene, po stavu suda to vodi zaključku da davalac izdržavanja odnosno dužnik izdržavanja uživa znatno niži životni standard od standarda koji je uživao u vreme ranije odluke o izdržavanju.
Ukoliko je jednom roditelju tokom vremena smanjena zarada, to može da utiče na visinu izdržavanja, ali je on dužan da dokaže činjenice od kojih zavisi ocena njegovih mogućnosti da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece. (Iz presude VKS br. Rev 2909/2020 od 21. oktobra 2020. god.).
Takođe, ostanak bez posla dužnika izdržavanja svakako utiče na promenu visine izdržavanja (Iz presude VKS, Rev 204/2016 od 7. aprila 2016. god.)
Pored zarade i druga vrsta primanja dužnika izdržavanja može uticati na promenu visine izdržavanja, pa tako ako dužnik izdržavanja (roditelj) može da ostvari i prihode od autorskih prava, kao i dodatnu zaradu, to takođe utiče na iznos visine izdržavanja. (Iz presude VKS br. Rev 3989/2020 od 1. oktobra 2020. god.)
Interesantno je da Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi Gž2 453/2014 od 5. septembra 2014. god. zauzima stav da zasnivanje radnog odnosa davaoca izdržavanja u inostranstvu svakako može uticati na promenu visine izdržavanja. U konkretnom slučaju radi se o radu u nekoj od država članica Evropske Unije, pa sud polazi od notorne činjenice da je standard u zemljama evropske unije, uslovljen socijalnim davanjima, viši nego u domaćim prilikama, te je povećao iznos doprinosa za izdržavanje.
Kakav je uticaj profesije dužnika izdržavanja na promenu visine izdržavanja kada za tim postoje potrebe nalazimo u presudi VKS, Rev 92/2020, Rev 239/2020 od 30. januara 2020. god. u kojoj sud navodi da je u konkretnom slučaju opravdavano povećanje visine izdržavanja radno sposobnog roditelja, s obzirom na visinu zarade i profesiju s kojom ima mogućnost za ostvarenje prihoda i dodatnim radom.
U istoj presudi sud zauzima stav i da je samo odrastanje deteta osnov za izmenu izdržavanja. Iz presude VKS, Rev 681/2021 od 10. marta 2021. god. se jasno vidi potvrda da je promena visine izdržavanja moguća zbog samog odrastanja deteta, jer kako sud navodi troškovi i potrebe deteta se sa njegovim razvojem i odrastanjem uvećavaju jer se potrebe koje se ogledaju u ishrani, odevanju, higijeni, obrazovanju, stanovanju i razonodi, povećavaju sa uzrastom deteta. Takođe, isto i u presudi VKS br. Rev 2362/2020 od 19. novembra 2020. god. u kojoj se navodi da ako su se na strani primaoca izdržavanja (deteta) od donošenja prethodne odluke promenile okolnosti, ako su mu npr. potrebe veće, ako je sada učenik srednje škole pa ima troškove, ako ima zdravstvenih problema, zbog čega koristi lekove i na posebnom je načinu ishrane, ako su se povećali i troškovi garderobe i obuće, što znači da su se njegove potrebe promenile u odnosu na vreme kada je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja, pa postoji osnov za izmenu iste.
Kako su se od donošenja prethodne presude o izdržavanju, sa kalendarskim uzrastom deteta i prelaskom iz osnovne u srednju školu, povećale i njegove mesečne potrebe (ishrana, održavanje higijene, odevanje, nabavka školskih udžbenika, pribora i izlasci sa vršnjacima), opravdano je povećanje izdržavanja. (Iz presude VKS, Rev 1446/2020 od 6. marta 2020. god.)
Ne utiče samo prelazak iz osnovne u srednju školu u smislu povećanja potreba deteta odnosno promenu visine izdržavanja, već i upis na studije predstavlja osnov za izmenu odluke o visini izdržavanja ovo naročito ako su istovremeno povećane i mogućnosti na strani dužnika izdržavanja (Iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/2016 od 3. avgusta 2016. god.)
Sa druge strane i neizvršavanje redovnih školskih obaveza svakako predstavlja osnov za izmenu odluke o visini izdržavanja, pa tako Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi br. Gž2 471/2016 od 17. avgusta 2016. god. navodi da ukoliko student (do svoje 26. godine) ne izvršava redovno svoje školske obaveze, dužnik izdržavanja (roditelj) uvek ima mogućnosti da zahteva izmenu odluke o visini izdržavanja.
Takođe, postoji i suprotni stav VKS gde navodi da starost deteta na utiče na promenu visine izdržavanja, pa tako iz presude Vrhovnog kasacionog suda br. Rev 2909/2020 od 21. oktobra 2020. god. proizlazi da ako su utvrđene potrebe i iznosi izdržavanja, za maloletnu decu, isto se ne može povećati po osnovu starosti deteta iako su deca u međuvremenu napunila 15 godina, jer deca u toj dobi nemaju uvećane potrebe.
Promena okolnosti u smislu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, ne oslobađa roditelja obaveze da doprinosi izdržavanju deteta (Iz presude VKS, Rev 2247/2016 od 21. decembra 2016. god.) ali svakako može uticati na promenu visine izdržavanja. Pa tako VKS u presudi br. Rev 2362/2020 od 19. novembra 2020. god., gde su se u konkretnom slučaju na strani davaoca izdržavanja (roditelja) promenile okolnosti npr. ima obavezu da izdržava i maloletno dete, koje je rođeno posle donošenja odluke o visini izdržavanja, zauzima stav da je to razlog za promenu odluke o visini izdržavanja.
I naknadno zaključeni brak može biti osnov za izmenu visine izdržavanja. U presudi VKS br. Rev 3989/2020 od 1. oktobra 2020. god. sud navodi da pri određivanju iznosa izdržavanja sud vodi računa o zavisnosti prihoda i ličnih potreba i obaveza koju roditelj (davalac izdržavanja) ima za slučaj izdržavanja drugih lica, npr. ako je ponovno zaključen brak pa su njegove obaveze uvećane prema supruzi koja je nezaposlena itd.
Interesantna je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž2 214/2018 od 13. aprila 2018. god. u kojoj sud zauzima stav da činjenica da davalac izdržavanja nije doprinosio izdržavanju svoje dece pa je sam sebe doveo u situaciju da se nagomiluju iznosi neplaćenih doprinosa za izdržavanje, ne može voditi smanjenju obaveze ni smanjenju visine doprinosa za izdržavanje maloletne dece.
Partnerski konflikti ne mogu imati uticaja na utvrđeni iznos alimentacije (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž2 250/2018 od 4. aprila 2018. god.)
Odlazak na izdržavanje kazne zatvora svakako predstavlja osnov za izmenu visine izdržavanja, pa tako iz presude VKS, Rev 2844/2017 od 7. decembra 2017. god. proizlazi da se obaveza izdržavanja deteta ne može zadržati na aktuelnoj visini ukoliko su na strani dužnika izdržavanja nastupile promenjene okolnosti – odlazak na izdržavanje kazne zatvora, usled kojih vanrednih prilika je isti sprečen da ostvaruje zaradu veću od naknade za rad na angažovanju u zatvoru, koja je manja od prosečnog prihoda koji se može ostvariti u redovnim uslovima.
Umesto zaključka
Na ovom mestu prikazali smo niz interesantnih presuda sa osnovima za izmenu izdržavanja vrlo čestim u praksi, koje treba posmatrati kao primer ali sa rezervom jer u svakom konkretnom slučaju sud uzima u obzir sve činjenice koje mogu biti od uticaja na određivanje visine izdržavanja odnosno na njenu promenu i to bez obzira na podnosioca zahteva, dakle kako okolnosti na strani davaoca izdržavanja tako i okolnosti od uticaja na strani primaoca izdržavanja. Sud se svakako rukovodi činjenicom da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Naime, iako je osnov isti, često sve druge okolnosti u konkretnom slučaju mogu biti različite, te uticati na to da sudska odluka bude drugačija, a iz navedenog razloga neretko i kontradiktorna u odnosu na neke ranije.
