Pojavilo kao sporno pitanje da li je sud ovlašćen da okrivljenom kome se optužnim aktom stavlja na teret krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ dakle, neovlašćeno držanje u velikoj količini supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, u situaciji ako smatra da nije u pitanju velika količina droge, istog okrivljenog osudi za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, dakle za neovlašćeno držanje opojne droge u manjoj količini za sopstvenu upotrebu.
U sudskoj praksi zauzet je stav da je sud na to ovlašćen, a to iz sledećih razloga:
Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US), presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.
Odredbom člana 246.a stav 1. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisano je da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.
Odredbom člana 246.a stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.
Imajući u vidu citirana zakonska obeležja označenih krivičnih dela, nesporno proizilazi da je radnja izvršenja i jednog i drugog krivičnog dela neovlašćeno držanje, kao i da je objekt radnje isti – supstance ili preparati koji su proglašeni za opojne droge. U konkretnom slučaju, predmet optuženja je bilo neovlašćeno držanje opojne droge u velikoj količini, dok je na primer prvostepeni sud presudom pored izmena u pogledu količine „u manjoj količini“, dodao i – „za sopstvenu upotrebu“, odnosno „motiv“ neovlašćenog držanja opojne droge. namena – „motiv“, zbog kojeg neko neovlašćeno drži opojnu drogu, pa samim tim ista nije ni morala biti obuhvaćena dispozitivom optužnog akta.
Navedeno je i stav Vrhovnog kasacionog suda Kzz 153/22, dodavanjem te namene – „za sopstvenu upotrebu“, u konkretnom slučaju, sud nije prekoračio optužbu, jer je ostao u granicama optužbe.
Pri tome, krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246.a stav 1. KZ, za koje okrivljeni može presudom biti oglašen krivim je povoljnije po okrivljenog, pa stoga nije pogoršan njegov položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije, a imajući uvidu zaprećenu kaznu za to delo.
Postupajući na napred navedeni način, donošenjem ovakvih presuda, nije prekoračena optužba i na taj način se ne čini bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
