Zakonodavac je ostavio dodatnu mogućnost poslodavcu da kroz institut probnog rada izvrši proveru kompetencija angažovanog lica za konkretno radno mesto.
Ovaj institut omogućava poslodavcu proveru radnih sposobnosti i kompetencija za određeno radno mesto, a na ovom mestu bavićemo se otkazom ugovora o radu sa probnim radom odnosno tačnije sadržajem samog rešenja o otkazu ugovora o radu u tom slučaju.
Relevantne odredbe
Probni rad je regulisan čl. 36. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) (u daljem tekstu: ZOR) na sledeći način:
„(1)Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.
(2)Probni rad može da traje najduže šest meseci.
(3)Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.
(4)Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.“
Otkaz ugovora o radu sa probnim radom
Ugovor o radu u skladu sa članom 36. može da sadrži odredbu o probnom radu ali ta odredba ne dovodi u pitanje da se tu zapravo radi o ugovoru o radu kojim se zasniva radni odnos.
Ovde treba napraviti razliku između otkaza ugovora o radu za vreme probnog rada (čl. 36. stav 3 ZOR) i otkaza nakon isteka probnog rada (čl. 36. stav 4 ZOR), radi boljeg razumevanja.
Stav 3 pomenutog člana ZOR je rezervisan za otkazivanje ugovora o radu u toku probnog rada. Naime, u smislu ZOR i poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu, s tim da otkazni rok ne može biti kraći od pet radnih dana. Ukoliko poslodavac otkazuje ugovor o radu, u smislu ZOR dužan je da otkaz obrazloži.
Stavom 4 pomenutog člana ZOR regulisan je prestanak radnog odnosa po isteku probnog rada odnosno nakon utvrđivanja da za vreme probnog rada zaposleni nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. U smislu navedene odredbe radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
Sadržaj rešenja o otkazu ugovora o probnom radu
Prema odredbi člana 185. stav 1. ZOR ugovor o radu se otkazuje rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Pošto je ugovor o radu sa ugovorenim probnim radom samo jedna vrsta ugovora kojim se zasniva radni odnos pomenuta odredba se primenjuje i na otkaz ugovora o radu sa probnim radom tim pre što u odredbi člana 36. stav 3. izričito stoji da se ugovor o radu kojim je ugovoren probni rad otkazuje rešenjem koje mora da sadrži obrazloženje.
Ako rešenje o otkazu ugovora o radu mora da sadrži obrazloženje, po pravnoj prirodi – suštini obrazloženjem bilo kojeg pravnog akta, pa samim tim i rešenja o otkazu ugovora o radu, daju se razlozi za donošenje takvog rešenja odnosno za ono što je sadržano u izreci tog rešenja.
Pošto zaposleni protiv rešenja o otkazu ugovora o radu može da koristi pravna sredstva ukoliko to rešenje ne bi sadržalo obrazloženje sa razlozima otkaza onda bi zaposleni praktično bio lišen mogućnosti da pravno sredstvo koristi, pa je upravo i rešenje o otkazu ugovora o radu bez obrazloženja i samo zbog te činjenice nezakonito.
Rešenje o otkazu ugovora o radu za vreme probnog rada mora sadržati očekivane rezultate rada zaposlenog i razloge koji ukazuju da ih nije ostvario.
Sve navedeno je stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u presudi Rev2 2296/2017 od 29. avgusta 2018. god. i čini se nespornim.
Međutim, Vrhovni kasacionog sud, je par godina ranije u presudi br. Rev2 1220/2013 od 12. juna 2014. god. zauzima suprotan stav navodeći „Odredbom člana 36 stav 3 Zakona o radu je predviđeno da za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Tuženi je u konkretnom slučaju koristio svoje pravo koje mu daje zakon da u toku trajanja probnog rada tužiocu otkaže ugovor o radu. O tome je doneo formalno rešenje i isto uručio tužiocu. Time je tuženi ispoštovao svoju zakonsku obavezu, jer se ovde radi o posebnom slučaju otkaza za koji poslodavac nije dužan da ispoštuje proceduru iz člana 178 Zakona o radu, kako to tužilac u svojoj reviziji neosnovano tvrdi. Poslodavac bi bio dužan da navede razloge otkaza ugovora o radu, uključujući i ocenu rada zaposlenog u toku trajanja probnog rada tek u slučaju da se otkaz daje po isteku probnog rada, a što reguliše stav 4 člana 36 Zakona o radu. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o otkazu ugovora o radu po isteku probnog rada, nego u toku trajanja istog, to se tužilac u reviziji neosnovano poziva i na konvencije Međunarodne organizacije rada i odredbe Zakona o radu koje nalažu obrazloženje odluke o otkazu ugovora o radu.“
Dakle, VKS ovde pravi razliku između otkaza ugovora o radu za vreme probnog rada i otkaza ugovora o radu po isteku probnog rada, navodeći da poslodavac nije dužan da navede razloge otkaza ugovora o radu u toku trajanja probnog rada, uključujući i ocenu rada zaposlenog, a što bi bio dužan učiniti tek u slučaju otkaza po isteku probnog rada.
Umesto zaključka
Iako zakon izričito ne reguliše pravila provere odnosno ocene rada zaposlenog za vreme probnog rada praksa je dala odgovore na neka pitanja, o čemu možete više pročitati u tekstu Provera stručne i radne sposobnosti na probnom radu, objavljenog na Pravnom portalu.
Kada kompetencije zaposlenog za radno mesto nisu odgovarajuće, odnosno kada dobije lošu ocenu prilikom provere stručnih sposobnosti, poslodavac mu otkazuje ugovor o radu. Pomalo, čini se, nespretno diferenciranje otkaza za vreme i nakon isteka probnog rada u stavu 3 i 4 čl. 36. ZOR, pokušala je da pojasni sudska praksa.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Probni rad“, koji je u celosti objavljen u časopisu „Rad, prava i obaveze“, br. 3, avgust 2022, Profi Sistem Com
