Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u daljem tekstu Zakon, propisuje otkaz od strane zaposlenog kao vid prestanka radnog odnosa u čl. 178:
„Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).
Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrditi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.“
Naime, sama izjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu je jednostrana izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja poslodavcu, a u tom slučaju radni odnos prestaje po sili zakona.
Ako se zaposleni nakon dostavljanja izjave o otkazu ugovora o radu predomisli, naknadno povlačenje date izjave ne može proizvesti pravno dejstvo bez pristanka poslodavca, naročito ako je izjava rezultat slobodne i samostalno izražene volje, te eventualna ishitrenost odluke ne može predstavljati izvinjavajući razlog za datu izjavu o otkazu koja predstavlja osnov prestanka radnog odnosa (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 782/2017 od 12. jula 2017. god.).
Rešenje koje se donosi nakon otkaza od strane zaposlenog (ako ga poslodavac uopšte donese, jer nije u obavezi) je samo deklarativnog karaktera, a ne konstitutivnog. U presudi Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 735/2015 od 7. jula 2016. godine se navodi: “Kada je osnov za prestanak radnog odnosa pisana i izričita izjava volje zaposlenog, pravno dejstvo prestanka radnog odnosa ne zavisi od toga da li je odluka o prestanku radnog odnosa koja je deklarativnog karaktera doneta ili ne.”
Kada zaposleni hoće da se zaposli kod drugog poslodavca, otkazni rok kod prvog poslodavca ne predstavlja smetnju, ukoliko se u novom ugovoru o radu kao dan stupanja na snagu navodi datum koji sledi posle otkaznog roka. Međutim, iako je zakonski rok 15 dana, ugovorom o radu se može predvideti duži otkazni rok do 30 dana. S obzirom da izjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja poslodavcu, ukoliko zaposleni neće da ispoštuje poslodavca on može prestati sa radom odmah nakon dostavljanja izjave.
Kako god, zbog manjkavog zakonskog rešenja, poslodavac u svakom slučaju nema efektivan način da zaposlenog natera da ispoštuje otkazni rok, osim da mu ne isplati naknadu zarade za te dane.
Poslodavac mora ispoštovati odredbe o godišnjem odmoru, čl. 68. Zakona je propisano:
„Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.“
Dalje, čl. 78. Zakona je propisano da:
„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.“
Dakle, ukoliko zaposleni nije iskoristio godišnji odmor u potpunosti, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Kada zaposleni preda izjavu o otkazu ugovora o radu, zbog odlaska kod drugog poslodavca, problem se javlja ako zaposleni nije zaključio ugovor o radu sa novim poslodavcem, odnosno nije dogovoren datum stupanja na rad. Tada se postavlja pitanje da li postoji neka pravna zaštita?
U tom periodu dok ne počne da radi kod drugog poslodavca on ne ostvaruje prava za slučaj nezaposlenosti, odnosno nije pravno zaštićen.
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009, 88/2010, 38/2015 i 113/2017-dr.zakon) u čl. 67. stav 2. propisuje:
„Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. ovog zakona.“
Čl. 66. istog zakona je propisano:
„Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.“
Navedeni problem nije regulisan ni Zakonom, ugovor o radu obavezuje obe strane, dakle, primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89(USJ), 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu ZOO.
Ugovor o radu, odnosno ponuda za posao, obavezuje strane ako je sačinjena u pismenom obliku, kao što je i propisano čl. 38. ZOO:
„(1) Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.
(2) Isto važi i za prihvatanje ponude.“„
Problem je dokazati da je ponude stvarno bilo i stvarne volje poslodavca da se zaključi ugovor.
Lice koje je otkazalo ugovor o radu kod starog poslodavca i očekuje da se zaposli kod novog poslodavca još uvek nije zaposleni kod novog poslodavca ukoliko ne postoji ponuda u pismenom obliku, odnosno ugovor o radu, te u tom slučaju ne uživa zaštitu koju uživaju lica koja imaju zaključen ugovor o radu.
Što se tiče starog poslodavca, odnosno ako je ispoštovana forma izjave i slobodna volja, zaštite zaposlenog nema, jer je sam dao otkaz, ne ostvaruje pravo za slučaj nezaposlenosti.
Na kraju možemo zaključiti da zaposleni, koji planira da se zaposli kod novog poslodavca, radi sopstvene zaštite najpre treba da pribavi ponudu za posao u pismenom obliku, odnosno ugovor o radu za rad kod tog poslodavca, a da nakon toga, poštujući otkazni rok, otkaže ugovor o radu jednostranom izjavom volje.
Izvor: Izvod iz zakona i sudske prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
