Završna konferencija projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji”, koji finansira Evropska unija a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji, održana je 11. oktobra 2024. godine u Beogradu. Predsednica Vrhovnog suda obratila se uvodnim izlaganjem na konferenciji.
Predsednica Vrhovnog suda je ukazala na značaj projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji”, u kontekstu reformskih procesa u Srbiji i unapređenja položaja i prava oštećenih i svedoka u krivičnom postupku.
Predsednica je podsetila na ograničenu ulogu suda kada je u pitanju pružanje zaštite svedoka i oštećenih u krivičnom postupku. „Sud je organ koji je po zakonu dužan da stranke i učesnike tretira jednako, omogućavajući im ostvarivanje svojih zagarantovanih prava na zakonom propisan način“, istakla je predsednica Vrhovnog suda.
Oštećeni se na više načina može zaštiti u toku krivičnog postupka i to: u sudinici, van sudnice i nakon donošenja presude.
Tako, prema odredbama člana 102-110 Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US):
-Zaštita oštećenog u sudnici
Član 102
Organ postupka je dužan da oštećenog ili svedoka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.
Učesnika u postupku ili drugo lice koje pred organom postupka vređa oštećenog ili svedoka, preti mu ili ugrožava njegovu bezbednost, javni tužilac ili sud će opomenuti, a sud ga može i novčano kazniti do 150.000 dinara.
O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna, odlučuje veće. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Po prijemu obaveštenja od policije ili suda ili po sopstvenom saznanju o postojanju nasilja ili ozbiljne pretnje upućene oštećenom ili svedoku javni tužilac će preduzeti krivično gonjenje ili će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca.
Javni tužilac ili sud može zahtevati da policija preduzme mere zaštite oštećenog ili svedoka u skladu sa zakonom.
Posebno osetljivi svedok
Svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.
Rešenje o određivanju statusa posebno osetljivog svedoka donosi javni tužilac, predsednik veća ili sudija pojedinac.
Ako smatra da je to potrebno radi zaštite interesa posebno osetljivog svedoka, organ postupka iz stava 2. ovog člana će doneti rešenje o postavljanju punomoćnika svedoku, a javni tužilac ili predsednik suda će postaviti punomoćnika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po službenoj dužnosti (član 76.).
Protiv rešenja kojim je usvojen ili odbijen zahtev nije dozvoljena posebna žalba.
Pravila o ispitivanju posebno osetljivog svedoka
Posebno osetljivom svedoku pitanja se mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, o čemu odlučuje organ postupka.
Ako organ postupka odluči da se posebno osetljivi svedok ispita upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi.
Posebno osetljivi svedok može se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno u ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica. U tom slučaju organ postupka može odrediti da se primene mere iz stava 2. ovog člana.
Posebno osetljivi svedok ne može biti suočen sa okrivljenim, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli vodeći računa o stepenu osetljivosti svedoka i o pravima odbrane.
Protiv rešenja iz st. 1. do 3. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Zaštićeni svedok
Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedok davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe ili sebi bliska lica izložio opasnosti po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, sud može rešenjem o određivanju statusa zaštićenog svedoka odobriti jednu ili više mera posebne zaštite.
Mere posebne zaštite obuhvataju ispitivanje zaštićenog svedoka pod uslovima i na način koji obezbeđuju da se njegova istovetnost ne otkrije javnosti, a izuzetno ni okrivljenom i njegovom braniocu, u skladu sa ovim zakonikom.
Mere posebne zaštite
Mere posebne zaštite kojima se obezbeđuje da se istovetnost zaštićenog svedoka ne otkrije javnosti su isključenje javnosti sa glavnog pretresa i zabrana objavljivanja podataka o istovetnosti svedoka.
Meru posebne zaštite kojom se okrivljenom i njegovom braniocu uskraćuju podaci o istovetnosti zaštićenog svedoka sud može izuzetno odrediti ako nakon uzimanja izjava od svedoka i javnog tužioca utvrdi da je život, zdravlje ili sloboda svedoka ili njemu bliskog lica u toj meri ugrožena da to opravdava ograničenje prava na odbranu i da je svedok verodostojan.
Istovetnost zaštićenog svedoka koja je uskraćena u skladu sa stavom 2. ovog člana, sud će otkriti okrivljenom i njegovom braniocu najkasnije 15 dana pre početka glavnog pretresa.
Prilikom odlučivanja o merama posebne zaštite iz st. 1. i 2. ovog člana sud će voditi računa da se određuje teža mera samo ako se svrha ne može postići primenom blaže mere.
Pokretanje postupka za određivanje statusa zaštićenog svedoka
Sud može odrediti status zaštićenog svedoka po službenoj dužnosti, na zahtev javnog tužioca ili samog svedoka.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: lične podatke o svedoku, podatke o krivičnom delu o kome se svedok ispituje, činjenice i dokaze koji ukazuju da u slučaju svedočenja postoji opasnost po život, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na koje se svedočenje odnosi.
Zahtev se podnosi u zapečaćenom omotu na kome je naznačeno “zaštita svedoka – strogo poverljivo” i predaje se u toku istrage sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrđivanja optužnice predsedniku veća.
Ako svedok prilikom ispitivanja uskrati davanje podataka iz člana 95. stav 3. ovog zakonika, odgovor na pojedina pitanja ili svedočenje u celini, uz obrazloženje da postoje okolnosti iz člana 105. stav 1. ovog zakonika, sud će pozvati svedoka da u roku od tri dana postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog člana.
Ako uskraćivanje podataka, odgovora ili svedočenja smatra očigledno neosnovanim ili svedok u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog člana, sud će primeniti odredbe člana 101. stav 2. ovog zakonika.
Odlučivanje o određivanju statusa zaštićenog svedoka
O određivanju statusa zaštićenog svedoka rešenjem odlučuje u toku istrage sudija za prethodni postupak, a nakon potvrđivanja optužnice veće. Prilikom odlučivanja na glavnom pretresu isključuje se javnost (član 363.), bez izuzetaka propisanih u članu 364. stav 2. ovog zakonika.
U rešenju kojim se određuje status zaštićenog svedoka navodi se pseudonim zaštićenog svedoka, trajanje mere i način na koji će biti sprovedena: izmena ili brisanje iz spisa podataka o istovetnosti svedoka, prikrivanje izgleda svedoka, ispitivanje iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka, ispitivanje putem tehničkih sredstava za prenos i promenu zvuka i slike.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana stranke i svedok mogu izjaviti žalbu.
O žalbi na rešenje sudije za prethodni postupak odlučuje veće (član 21. stav 4.), a u ostalim slučajevima veće (član 21. stav 4.) neposredno višeg suda. Odluka o žalbi se donosi u roku od tri dana od prijema spisa.
Ispitivanje zaštićenog svedoka
Kada rešenje o određivanju statusa zaštićenog svedoka postane pravnosnažno, sud će posebnom naredbom, koja predstavlja tajnu, na poverljiv način obavestiti stranke, branioca i svedoka o danu, času i mestu ispitivanja svedoka.
Pre početka ispitivanja zaštićeni svedok se obaveštava da se njegova istovetnost neće nikome otkriti osim sudu, strankama i braniocu, ili samo sudu i javnom tužiocu, pod uslovima iz člana 106. st. 2. i 3. ovog zakonika i upoznaje se sa načinom na koji će biti ispitan.
Sud će upozoriti sve prisutne da su dužni da čuvaju kao tajnu podatke o zaštićenom svedoku i njemu bliskim licima i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti i da odavanje tajne predstavlja krivično delo. Upozorenje i imena prisutnih lica uneće se u zapisnik.
Sud će zabraniti svako pitanje koje zahteva odgovor koji bi mogao da otkrije istovetnost zaštićenog svedoka.
Ako se ispitivanje zaštićenog svedoka obavlja putem tehničkih sredstava za promenu zvuka i slike, njima rukuje stručno lice.
Zaštićeni svedok potpisuje zapisnik pseudonimom.
Čuvanje podataka o zaštićenom svedoku
Podaci o istovetnosti zaštićenog svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, zatvoriće se u poseban omot sa naznakom “zaštićeni svedok – strogo poverljivo”, zapečatiti i predati na čuvanje sudiji za prethodni postupak.
Zapečaćeni omot može otvarati samo sud koji odlučuje o pravnom leku protiv presude. Na omotu će se naznačiti razlog, dan i čas otvaranja i imena članova veća koji su upoznati sa podacima iz stava 1. ovog člana. Nakon toga omot će se ponovo zapečatiti, sa naznačenjem na omotu datuma i časa pečaćenja, i vratiti sudiji za prethodni postupak.
Podaci iz stava 1. ovog člana predstavljaju tajne podatke. Osim službenih lica ova podatke su dužna da čuvaju i druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.
-Zaštita oštećenog van sudnice –
Prema odredbi člana 211 stav 1 točka 2 ZKP-a,pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako:
- postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.
Prema odredbi člana 197 ZKP-a;
Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, sud može zabraniti okrivljenom prilaženje, sastajanje ili komuniciranje sa određenim licem ili zabraniti posećivanje određenih mesta.
Uz meru iz stava 1. ovog člana sud može okrivljenom naložiti da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu određenom zakonom.
Prema Zakonu o programu zaštite učesnika u krivičnom postuku (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005):
Kada su u pitanju najteža krivična dela, kao što su krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i organizovanog kriminala, mogućnost zaštite oštećenih je daleko veća.
U toj situaciji, oštećeni, svedoci, veštaci, pa čak i okrivljeni (da bi se zaštitili od drugih okrivljenih), mogu biti uključeni u program zaštite. Ovaj program podrazumeva pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu. Program zaštite može se sprovesti pre, u toku i nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
U okviru programa zaštite primenjuju se mere:
1) fizička zaštita ličnosti i imovine;
2) promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu;
3) prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu;
4) promena identiteta.
Ovaj program sprovodi specijalizovana jedinica policije. Pod fizičkom zaštitom podrazumeva se povremena ili trajna zaštita od strane specijalizovane jedinice policije. Mera promene prebivališta sastoji se od privremenog ili trajnog preseljenja zaštićenog lica iz mesta prebivališta ili boravišta u drugo mesto. Mera prikrivanja identiteta i podataka o vlasništvu sastoji se od izrade i upotrebe lične isprave ili isprave o vlasništvu zaštićenog lica u kojoj su privremeno izmenjeni izvorni podaci. Dok se promena identiteta sastoji od potpune ili delimične izmene ličnih podataka zaštićenog lica, a uz ovu meru može biti određena i promena fizičkih karakteristika zaštićenog lica.
Zaštita oštećenog nakon okončanja krivičnog postupka
Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog. Ova mera se može odrediti u trajanju od 6 meseci do 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere. Kršenje ove mere povlači krivičnu odgovornost za krivično delo kršenja zabrane utvrđene merom bezbednosti, za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do šest meseci. Naravno, ukoliko okrivljeni nakon što je pravnosnažno osuđen prema istom oštećenom učini novo krivično delo, odgovaraće za to delo u okviru novog krivičnog postupka.
Izvor: Sajt Vrhovnog suda Srbije (www.vrh.sud.rs).
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
