Podstrekavanje kao jedan od čestih oblika saučesništva definisan je odredbom čl.34. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)(u daljem tekstu: KZ).
Prema toj odredbi.
(1) Ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.
(2) Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.
Zakonik ne određuje pojam podstrekavanja, jer sadrži samo deklarativnu odredbu. Međutim, pravna teorija i sudska praksa su izgradile skoro jedinstven pojam da je podstrekavanje stvaranje kod drugog odluke da izvrši određeno krivično delo ili učvršćivanje takve odluke.
Dakle, potrebno je da budu ispunjena dva uslova za postojanje podstrekavanja.
Prvi, kod budućeg učinioca ne sme postojati formirana odluka da izvrši krivično delo, gde su opet moguće dve situacije: da to lice ili uopšte nije razmišljalo o izvršenju krivičnog dela, kod njega nije postojala namera da delo izvrši, ili da je to lice i samo, pre delovanja podstrekača, imalo ideju o izvršenju dela, razmišljalo o tome, ali je odluka učvršćena tek nakon delovanja podstrekača.
Drugi uslov je da je neko lice, podstrekač sa umišljajem preduzelo neku delatnost kojom je kod budućeg izvršioca stvorilo ili učvrstilo odluku da izvrši odelo. Ovde u obzir dolazi svaka delatnost kojom se kod drugog može stvoriti ili učvrstiti odluka o izvršenju krivičnog dela.
Opet, u praksi, podstrekavanje se najčešće vrši nagovaranjem, koje može biti: usmeno, pismeno, konkludentnim radnjama, zatim obećanjem ili davanjem poklona.
Možemo reći da podstrekavanje znači preduzimanje određene delatnosti od strane podstrekača, ali se ne bi apsolutno moglo isključiti mogućnost da se u nekim situacijama ćutanjem, odobravanjem nečije namere, kod tog lica učvrsti odluka da izvrši krivično delo. Naravno, ovaj vid podstrekavanja bi bilo najteže dokazati.
Podstrekač može podstreknuti jedno ili više lica, a pri tom možemo imati i više podstrekača, što možemo nazvati sapodstrekavanje, gde svaki od njih odgovara kao podstrekač, bez obzira koliki je bio njihov pojedinačni udeo u stvaranju ili učvršćivanju odluke da se delo izvrši, jer se takva odluka smatra rezultatom njihovog zajedničkog delovanja.
Podstrekavanje se može izvršiti direktno, neposredno ili posredno i sukcesivno.
U prvom slučaju imamo direktan odnos podstrekača i izvršioca koji neposredno utiče na volju izvršioca da izvrši krivično delo.
U drugom slučaju, stvaranje ili učvršćivanje volje podstrekavanje se vrši posredno, preko drugog lica, gde se drugo lice nagovara da kod izvršioca stvori ili učvrsti odluku o izvršenju krivičnog dela. Reč je o posrednom podstrekaču za koga preovlađuje mišljenje da i on ima svoju krivicu.
Podstrekavanje je navođenje drugog da izvrši određeno krivčno delo.
Taj odnos prema delu mora da sadrži određeni stepen konkretizacije u tom smislu da podstrekač ili podstreknuti znaju o kakvom je delu reč. Podstrekavanjem mora biti obuhvačeno biće krivičnog dela, ono što sadrži njegov stvarni značaj, pri čemu nije neophodno da se ima tačna predstava o svim okolnostima izvšrenja krivičnog dela.
Podstrekavanje je umišljajno navođenje drugog da na izvršenje određenog krivčnog dela.
Umišljaj se odnosi na samo podstrekavanje i na krivično delo na koje se podstrekava.
Podstrekač treba da je svestan da svojom delatnošću kod drugog stvara ili učvršćuje odluku da to lice izvrši krivično delo i da on to hoće odnosno da na to pristaje. Moguć je direktan i eventualni umišljaj.
Podstrekač ne mora biti svestan okolnosti koje ne ulaze u obeležja krivičnog dela.
Granice odgovornosti podstrekača propisane su u okviru „Granice odgovornosti i kažnjivosti saučesnika“, odredbom čl. 36. KZ.
Navednom odredbom propisano je da:
(1) Saizvršilac je odgovoran za izvršeno krivično delo u granicama svog umišljaja ili nehata, a podstrekač i pomagač u granicama svog umišljaja.
(2) Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca (čl. 23, 28. i 29. ovog zakonika) ne isključuju krivično delo saizvršioca, podstrekača, ili pomagača kod kojeg krivica postoji.
(3) Lični odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava oslobođenje od kazne, ili koje utiču na odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvršiocu, saizvršiocu, podstrekaču ili pomagaču kod kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.
(4) Lični odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeležje krivičnog dela ne moraju postojati kod podstrekača ili pomagača. Podstrekaču ili pomagaču koji nema takvo lično svojstvo, kazna se može ublažiti.
Kažnjavanje za pokušaj podstrekača propisano je u okviru “Kažnjavanje podstrekača i pomagača za pokušaj” odredbom čl.37. KZ.
Prema toj odredbi:
(1) Ako je krivično delo ostalo u pokušaju podstrekač i pomagač će se kazniti za pokušaj.
(2) Ako je izvršilac izvršio lakše krivično delo od onog na koje se podstrekavanje ili pomaganje odnosi, a koje bi bilo njime obuhvaćeno, podstrekač i pomagač će se kazniti za krivično delo koje je učinjeno.
(3) Odredba stava 2. ovog člana neće se primeniti ako bi se podstrekač strože kaznio primenom člana 34. stav 2. ovog zakonika.
Odredbom čl.34.st.2. KZ je propisano:
Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.