Zaštitnik građana izjavio je da je polno uznemiravanje u akademskoj zajednici prisutno, ali da je za suzbijanje ove pojave potreban mnogo temeljniji pristup i samog Univerziteta, kako bi se rad svih nadležnih institucija učinio efikasnijim, a počinioci sankcionisali.
Prema njegovim navodima, potrebno je raditi u više pravaca da bi se ova pojava osvetlila na pravi način i uvidelo koliko je ona učestala. Međutim, za procesuiranje počinilaca nisu dovoljne predpostavke, već činjenice do kojih je moguće doći ako se na fakultetima u punoj meri koriste uspostavljeni mehanizmi za borbu protiv polnog uznemiravanja, što se odnosi na primenu postojećih protokola, kao i profesionalan pristup izabranih poverenika na fakultetima, jer su prva instanca za pomoć žrtvi.
Zaštitnik građana je na otvaranju okruglog stola „Borba protiv seksualnog uznemiravanja u akademskoj zajednici” istakao da je potrebno da i nadležni državni organi reaguju još primerenije, kada je reč o postupanju prema krivičnom delu kakvo je polno uznemiravanje.
Ističe, da polno uznemiravanje jeste krivično delo, ali da su kazne male i kreću se od određivanja novčanog iznosa do kazne zatvorom u trajanju od šest meseci, a u slučaju maloletnika od tri meseca do tri godine. Prostor za unapređenje se odnosi i na činjenicu da tužilaštvo po službenoj dužnosti ne pokreće postupak, već predlog za krivično gonjenje podnosi oštećena strana, odnosno žrtva.
Takođe, navodi da se ne sme dozvoliti da polno uznemiravanje postane predmet pažnje tek kada se pojavi u medijima, naglasio je zaštitnik građana i kao primer naveo dva slučaja zabeležena na fakultetima koja su do sada dobila epilog i da je potrebno da se preduzmu svi neophodni koraci kako bi se žrtve polnog uznemiravanja, a to su mahom žene, ohrabrile da prijave nasilje, jer ako sve ostane pod velom tajne, problem o kom se govori, ali se ne rasvetljava i izostaju sankcije, male su šanse za suzbijanje ove pojave u punom obimu.
Predstavnica Misije OEBS u Srbiji ukazala je da je neophodno da se zajedničkim naporima podstaknu pozitivni trendovi, koji moraju da budu primenjeni u akademskoj zajednici, da mamo zabrinjavajuće statističke podatke koji govore o prisutnosti seksualnog uznemiravanja u akademskoj zajednici. Nedovoljno se prijavljuje, što dovodi do izostanka reakcije društva na ovu pojavu.
Okrugli sto „Borba protiv seksualnog uznemiravanja u akademskoj zajednici” organizovan je sa ciljem da predstavnici državnih institucija, akademske zajednice, civilnog društva i međunarodnih organizacija pokrenu dijalog i formulišu preporuke koje će doprineti efikasnijim mehanizmima za pronalaženje održivih rešenja kako bi se predupredilo nasilje u bilo kom pojavnom obliku.
Kao krivično delo, Polno uznemiravanje je inkriminisano članom 182a Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), prema kome, ovo krivično delo čini:
(1) Ko polno uznemirava drugo lice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.