Kao jedan od oblika rada van radnog odnosa, dopunski rad je regulisan čl. 202. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR):
„Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.“
U Biltenu Ministarstva finansija br. 11, novembar 2021. god. objavljeno je mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-965/2021-04 od 01.11.2021. god. koje reguliše poreski tretman po osnovu ugovora o dopunskom radu.
Porez na dohodak građana
Odredbom člana 13. stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 ˗ dr. Zakon 135/04, 62/06, 65/06 ˗ ispravka, 31/09, 44/09, 8/10, 50/11, 91/11 ˗ US, 93/12, 114/12 ˗ US, 47/13, 48/13 ˗ ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 ˗ dr. zakon, 112/15, 13/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 44/21, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju i primanja koja zaposleni u vezi sa radom kod domaćeg poslodavca ostvari od lica, koje se u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, smatra povezanim licem s poslodavcem (u daljem tekstu: povezano lice).
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 3) Zakona propisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito prihodi po osnovu dopunskog rada.
Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana (član 85. stav 2. Zakona), Poresku osnovicu čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20% (član 85. stav 3. Zakona).
Stopa poreza na ostale prihode iznosi 20% (član 86. stav 1. Zakona).
Odredbom člana 99. stav 1. tačka 9) Zakona propisano je da se po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju i plaćaju porezi na ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.
Porez po odbitku iz člana 99. Zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun u
momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano (član 101. Zakona).
Imajući u vidu navedeno, prihod koji fizičko lice ostvari kao ugovorenu naknadu za izvršeni rad saglasno ugovoru o dopunskom radu, oporezuje se kao drugi prihod iz člana 85. Zakona.
Dakle, prihod koji fizičko lice ostvari kao novčanu naknadu za svoj rad po osnovu ugovora o dopunskom radu zaključenim sa poslodavcem saglasno ZOR podleže plaćanju poreza na dohodak građana na druge prihode saglasno članu 85. Zakona.
Porez na drugi prihod plaća se po stopi od 20%, koja se primenjuje na poresku osnovicu, koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
Odredbom člana 6. tačka 7) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 ˗ dr. zakon, 112/15, 13/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 44/21, u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da je lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u daljem tekstu: ugovorena naknada).
Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom (član 12. stav 1. Zakona o doprinosima).
Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, saglasno članu 28. Zakona o doprinosima.
Odredbom člana 44. stav 1. tačka 1) Zakona o doprinosima propisano je da se doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po stopi od 25,5%.
Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje se ne plaća jer je lice osigurano po drugom osnovu (u konkretnom slučaju, kao zaposleni). Isti je slučaj i sa osiguranjem za slučaj nezaposlenosti, budući da je već obveznik ovog plaćanja po osnovu zaposlenja.
Dopunski rad kod povezanog lica
U konkretnom slučaju kojim se bavi Ministarstvo finansija okolnost da je fizičko lice, koje je radno angažovano po osnovu ugovora o dopunskom radu, u radnom odnosu kod drugog poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem sa kojim je zaključilo ugovor o dopunskom radu, nije od značaja za poreski tretman prihoda ostvarenih kao novčana naknada za izvršeni rad saglasno ugovoru o dopunskom radu.
