Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Značaj krivice zaposlenog kod otkaza“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 13, april 2024. god.
U komentaru „Šta rešenje o otkazu tehnički mora da sadrži?“ dao sam uvod, objasnio o čemu je konkretno reč i osvrnuo se na tehnički aspekt rešenja o otkazu. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde.
Zašto se zaposlenom moraju staviti na uvid opšta akta na koja se poslodavac u postupku otkaza poziva objasnio sam u “Da li zaposleni ima pravo uvida u opšta akta poslodavca?” U tekstu “Da li je krivica zaposlenog od značaja kod otkaza?”, razmatrao sam zašto je i kada važna krivica zaposlenog. U tekstu „Šta i kako mora biti dokazano kod otkaza?“ pozabavio sam se time šta mora biti dokazano, i na koji način. Ovde ću razmotriti prirodu rokova za otkaz.
1. Rokovi kod otkaza ugovora o radu
E sad, ima nešto što se zove rok zastarelosti. Zakon o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 13/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u daljem tekstu: ZOR, u članu 184. kaže da otkaz ugovora o radu iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza (subjektivni rok), a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastupanja tih činjenica (objektivni rok). Navedni rokovi su po svom karakteru prekluzivni, njihovim protekom poslodavac gubi pravo za davanje otkaza zaposlenom.
U Rešenju o otkazu u pokaznom primeruserecimonavodi da se nešto desilo pre više od šest meseci. A pošto je to prijavljeno poslodavcu tog dana to je ujedno i dan kad je poslodavac saznao za činjenice koje su osnov za davanje otkaza. I to je trenutak od kog rok teče. I računa se samo subjektivni rok, jer poslodavac je znao. Opet tehnička manjkavost.
2. Da li treba ponavljati već sprovedeno?
Posebnu tehničku manjkavost u postupku otkaza u pokaznom primeru, predstavlja ponavljanje postupka upozorenja. Već ranije je izdato Rešenje o opomeni, zašto se poslodavac nije pozvao na njega? Zašto je sprovođen ceo postupak ponovo, dostava upozorenja, čekanje na izjašnjenje…, ako je poslodavac tako siguran da je u pravu? Bilo je dovoljno samo da se konstuje nove istovrsna povreda radne obaveze i to je to.
Tačka 3) člana 179a ZOR predviđa poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Znači, u Rešenju o opomeni rečeno je da ako zaposleni ponovi isto sleduje mu automatski otkaz. Ponavljam pitanje, zašto je ponavljano sve?
Možda zato što ni prethodni postupak nije bio dobar. Jer, član 180a ZOR kaže da poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku. A zapolenom nije nikad izdato obaveštenje u vezi sa nedostacima u radu, i sa uputstvima u kome je određen primeren rok da poboljša rad. Umesto toga već sutradan po donošenju Rešenja o opomeni evidentiraju se nove „greške“. To pre dokazuje nameru onog ko želi da otkaz zaposlenom nego što dokazuje greške i krivicu zaposlenog.
Inače, kada je zapsoleni pitao da li će njegovo izjašnjenje nešto promeniti, da li potpisivanjem prijema pismena nešto priznaje, odgovorni služenik mu je rekao (parafraza): „potpisao ili ne, razlike nema“? Što će reći, nešto je odlučeno, šta god rekao, šta god uradio, to je to.
3. Umesto zaključka
Kad se pročitaju svi povezani komentari biće jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Jer, ako ovako kako sam opisao rade najveći i najugledniji, šta očekivati od ostalih?
Izvor: Izvod iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
