Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li je moguće biti kažnjen za nepostojeću obavezu u vezi radnih knjižica?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze br. 2, jun 2022. god.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regultorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Konkretno, ovde je reč o propustu zakonodavca, koji, s obzirom na znanja onih koji sprovode kontrolu rada i radnih odnosa, može nekome napraviti problem.
Na pitanje da li je moguće biti kažnjen za nepostojeću obavezu u vezi radnih knjižica, odgovor je formalno, izgleda da jeste, bar po onome što i dalje piše u važećem Zakonu o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), u daljem tekstu: ZOR.
Pre analize, ograda. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko uradio (napisao), onog što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno odnosno polno neutralno i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
U ovom tekstu ću se pozabaviti osnovnim pitanjima, šta je bila radna knjižica i da li radne knjižice i obaveze po osnovu njih postoje još uvek. A pitanje da li postoji prekršaj u vezi obaveza sa radnim knjižicama razmatrao sam u komentaru „Da li i dalje postoji prekršaj u vezi radnih knjižica?“.
Inače, tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
1. Šta je radna knjižica?
U ZOR, u delu „XVIII. POSEBNE ODREDBE“, postojao je odeljak „3. Radna knjižica“, i član 204. koji je u celosti glasio:
„Zaposleni ima radnu knjižicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.
Radna knjižica je javna isprava.
Radnu knjižicu izdaje opštinska uprava.
Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan prestanka radnog odnosa.
U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.
Sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i način vođenja registra o izdatim radnim knjižicama propisuje ministar.“.
2. Da li radne knjižice postoje još uvek?
Ukratko, fizički da (kao nekakva uspomena), formalno-pravno više ne.
Navedeni član 204. ZOR prestao je da važi u celosti, 1. januara 2016. god., na osnovu člana 116. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 75/2014) – u daljem tekstu: Zakon o izmenama i dopunama. Radne knjižice izdate zaključno sa 31. decembrom 2015. godine nastavljaju da se koriste kao javne isprave, a podaci upisani u te knjižice mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom.
Uz navedeni član ZOR prestao je da važi i Pravilnik o radnoj knjižici („Sl. glasnik RS”, broj 17/1997) – u daljem tekstu: Pravilnik, kojim su bili uređeni izgled i sadržina radne knjižice, način izdavanja, unošenje podataka u radnu knjižicu, vođenja registra o izdatim radnim knjižicama, način predaje i vraćanja imaocu, poništavanje, zamenjivanje i izdavanje duplikata i sl.
Dakle, radne knjižice se više ne koriste, niti se izdaju, niti poslodavac i zaposleni imaju ikakve obaveze u vezi s tim. One postojeće, njihovi imaoci mogu koristiti kao dokaz u nekom postupku.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u svom mišljenju br. 011-00-1078/2015-02 od 6. januara 2016. god. decidno kaže da ne postoji pravni osnov da se od 1. januara 2016. god. izdaju duplikati radnih knjižica niti da se unose bilo kakvi podaci u radne knjižice izdate zaključno sa 31. decembrom 2015. god. A isto ministarstvo u mišljenjima br. 011-00-88/2016-02 od 5. februara 2016. god. i 011-00-51/2016-02, od 10. februara 2016. god., potvrđuje taj stav i dodaje da nema pravnog osnova ni da se u vrši promena podataka unetih u radne knjižice.
3. Postoje li obaveze u vezi radnih knjižica?
Ranije, dok je postojao član 204. ZOR, bilo je jasno da je poslodavac bio dužan da na dan prestanka radnog odnosa zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu. Kako se ista popunjavala bilo je propisano Pravilnikom. U skladu sa članom 15. istog, zaposleni je na dan početka rada predavao radnu knjižicu pravnom, odnosno fizičkom licu kod koga je zasnovao radni odnos (poslodavcu), o čemu mu se morala izdati potvrda. Poslodavac je u knjižici u rubriku „Staž“ upisivao brojevima trajanje zaposlenja u godinama, mesecima i danima, a u rubriku „Potpis i pečat“ stavljao se pečat i potpis lica koje unosi podatke.
Kako su radne knjižice prestale da važe (izbrisan je član 204. ZOR) zaposleni nisu više dužni da ih predaju poslodavcu pri zasnivanju radnog odnosa, niti su poslodavci više u obavezi da ih uzimaju, drže i popunjavaju.
Međutim, izgleda da je došlo do propusta zakonopisca. Pri redakciji člana 276. dodali su nove sankcije ali nisu redigovali tekst u odnosu na ono što od nekog trenutka postaje neprimenjivo po istim tim izmenama. I još gore, već osam godina niko nije našao za shodno da ispravi tu grešku, koja stoji kao pisani podsetnik na neznanje i nemar. I tako postoji formalni osnov da neko bude kažnjen za nepostojeće obaveze u vezi radnih knjižica, što sam detaljno objasnio u tekstu „Da li i dalje postoji prekršaj u vezi radnih knjižica?“.
Zakonopisce je izgleda zabunilo to što je ceo Zakon o izmenama i dopunama stupio na snagu 29. jula 2014. god. (osim odredaba člana 54. tog zakona koje su u primeni od 29. avgusta 2014. god.), od kog datuma su u primeni izmene i dopune predviđene istim, uključujući i one koje se odnose na član 276. Međutim, prestanak važenja člana 204. ZOR sa tačno određenim datumom (1. januar 2016. god.), propisan je članom 116. Zakona o izmenama i dopunama, koji se nalazi u delu „PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE“ tog zakona. Što će reći, u periodu od 29. jula 2014. god. do 31. decembra 2015. god. radne knjižice su i dalje postojale, i poslodavci su imali obaveze u skladu sa članom 204. ZOR, tako da je postojao i prekršaj po osnovu neispunjenja istih. Dakle, zakonopisci su naprosto zaboravili da u članu 116. Zakona o izmenama i dopunama, pored prestanka važenja člana 204.predvide i prestanak važenja tačke 7) stava 1. člana 276. ZOR, koja prestankom važenja člana 204. postaje višak (tačnije besmislena) zbog svega ovde navedenog.
4. Umesto zaključka
Zašto se ovakve stvari dešavaju razmatrao sam u komentarima: „Koliko je važno ono što piše u propisu?, Zašto su kod pisanja propisa važna opšta znanja?, Kako se pravilno vrše izmene propisa?, Kako se pravilno određuje naziv propisa?, Kako se pravilno odlaže početak primene propisa?”, itd.
Kako god, i ovde izneto potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema? Kako god, uvek je problem u nečijoj neukosti (nedostatku formalnog pravnog ali i opšteg obrazovanja, nepoznavanju i nerazumevanju pravnog sistema i pozitivnog zakonodavstva).
Jer, za svaki posao je potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, ali i iskustvo. A tu nije bitno samo usko stručno znanje (o pravu i nomotehnici) već i poznavanje jezika (rečnik, gramatika, sintaksa i interpunkcija) i pravilne upotrebe istog.
Naravno, kod pisanja propisa, ne sme se zaboraviti i na logiku, koliko god bilo nezahvalno govoriti o logičkim sposobnostima.
Ne znam, možda su moja očekivanja preterana. Stvarno, kako uopšte mogu da očekujem da je normalno da neki pravnik sa „malo“ nomotehničkih znanja pregleda tekst propisa pre usvajanja? Uz izvinjenje zbog sarkazma, ostaviću svakom ko pročita ovaj i tekst „Da li i dalje postoji prekršaj u vezi radnih knjižica?“ da donese sopstvene zaključke. Ponoviću samo lični utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
