Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Čovek koji nije bio tamo“. Ne, ovde nije reč o filmu braće Koen (Joel i Ethan Coen) iz 2001. god. istoimenog naziva (The Man Who Wasn’t There), već nečemu što se dešava u zemlji Srbiji u 2022. god. Оvde govorim o tome na šta su se nažalost napravile institucije kod nas.
Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto, da za sve imam pismeni dokaz itd.), važe i ovde.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Činjenje „čoveka koji nije bio tamo“, opisano je u tekstu „Čovek koji nije bio tamo“. Ukratko stavlja mu se na teret da je nešto uradio iako postoje dokazi da nije ni bio na kritičnom mestu u kritično vreme. Štaviše, to tvrde i dokazuju upravo oni koji mu prekršaj stavljaju na teret. Potpuni paradoks.
Sećate li se ekoloških protesta krajem 2021. god? Da, neka lica zaista jesu blokirala saobraćaj na nekim saobraćajnicama, i neka lica su dobila prekršajne naloge zbog saobraćajnih prekršaja učinjenih tim povodom, ali ovde pričam o čoveku koji nije bio na protestu, a ipak je dobio da plati novčanu kaznu izrečenu prekršajnim nalogom, zbog čega ga u ovom i povezanim komentarima označavam sa „čovek koji nije bio tamo“ ili kraće „čovek“.
Kao činjenični opis u prekršajnom nalogu navedeno je (citat): “Dana 11.12.2021. godine u 14 časova i 57 minuta, u mestu […], u ul. […] utvrđeno je da je napred navedeni pešak postupio protivno čl. 93. st. 1. ZOBS-a na putevima na taj način što se zadržavao na kolovozu u navedenoj ulici kojom prilikom je onemogućavao normalno odvijanje saobraćaja”.
Time je po izdavaocu prekršajnog naloga učinjen prekršaj iz člana 333. stav 1. tač. 51) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – u daljem tekstu: ZOBS, za koji se izriče novčana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara.
Zašto izdavanje prekršajnog naloga u konkretnom slučaju nije bilo po pravilimarazmatrao sam u tekstu„Da li je izdavanje prekršajnog naloga “čoveku koji nije bio tamo” zakonito?“. O onome šta je i kako dokazano pisao sam u tekstu „Šta je dokazano u slučaju “čoveka koji nije bio tamo”?“. A da postoje i druge okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost biće jasno nakon čitanja komentara „Da li je “čovek koji nije bio tamo” kriv za bilo šta?“.
Ovde ću se pozabaviti time da ono za šta se „čovek“ tereti (izvršena radnja, tj. navodno delo) uopšte nije prekršaj ni po propisima o bezbednosti saobraćaja ni po drugim propisima (recimo o javnom redu i miru), niti krivično delo.
1. Šta je to učinio čovek koji nije bio tamo a da je zabranjeno?
Prvo i osnovno pitanje u svakom prekršajnom postupku je, koji prekršaj je učinjen i po kom propisu je kažnjiv?
Šta od navedenog uopšte predstavlja prekršaj?Kojim propisom je uređeno postupanje koje navodno nije ispoštovano kao zabranjeno ili kao obavezno?
Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. ZOP još kaže u članu 6. da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.
Ono o čemu takođe treba povesti računa je da, pri propisivanju pravne norme imamo dispoziciju (obaveza ili zabrana), i sankciju (kazna za postupanje suprotno utvrđenoj obavezi ili zabrani). I dispozicija i sankcija imaju svoje pretpostavke koje moraju biti ispunjene. Recimo pojednostavljeno, kada se kaže (primer): „prilikom izvođenja obuke“ to je pretpostavka dispozicije (kada postoji neka obaveza ili zabrana), a odrednice tipa: „instruktor je dužan da…“ su dispozicija u užem smislu (sama obaveza ili zabrana). Dalje, kada se kaže: „instruktor koji postupa suprotno obavezi iz…“ to je pretpostavka sankcije (kada će se izreći ista), a „kažnjava se kaznom od…“ je sankcija u užem smislu.
Dakle, da bi govorili o kažnjavanju za neko delo, mora biti ostvarena pretpostavka sankcije. Kod nekih prekršaja, koji su lakši oblik kaznenih dela, pretpostavka može biti ispunjena, bez obzira da li je radnja prouzrokovala neku posledicu. Recimo, čim neko vozi brže od dozvoljene brzine prekršaj postoji, bez obzira da li je postojala namera učinioca da to čini, zbog čega je to učinio, da li je time nekog ugrozio, itd. Da li će učinilac biti kažnjen, potpuno je drugo pitanje, gde se ceni sve sve navedeno.
Ali, za postojanje krivičnih dela i nekih prekršaja potrebno je da u okviru pretpostavke sankcije, dođe do ostvarenja zabranjene posledice, daje nekom radnjom izazvana posledica koja je propisana kao zabranjena. Jer, u nalogu je navedeno da je „čovek“(citat): „onemogućavao normalno odvijanje saobraćaja“.
Značaj upotrebljenih izraza je ogroman jer određuje sve, i biće prekršaja, i da li isti postoji, kao i nadležnost za postupanje.
Ono što iz naloga nije jasno je, da li se „čovek“ kao pešak tereti za kretanje i zadržavanje na kolovozu ili za onemogućavanje normalnog odvijanja saobraćaja (što je potupno drugo delo, jer se kao zabranjena posledica pojavljuje u više prekršaja)?
2. Da li je ovo saobraćajni prekršaj?
Propis koji na koji se poziva izdavalac prekršajnog naloga je ZOBS. Inače, izdavalac naloga se poziva se na verziju ZOBS zaključno sa “Sl. glasnikom ”, br. 32/2013, što je nepravilno, jer na delo se primenjuje propis (verzija) koji je važio u vreme izvršenja. Ali to nije bitno u ovom postupku, jer su odredbe koje su od značaja istovetne. Ali negde govori o maniru i načinu rada. Naime, reč je o štampanom obrascu koji se popunjava, znači da ni obrazac naloga nije ažuriran. Zar je to toliko teško? Pogotovo što može da utiče u procesnom smislu na postojanje dela. Jer šta ako delo bude dekriminalizovano?
Ali, ono što jeste bitno, je šta kaže ZOBS, jer tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, uređuju se pravila saobraćaja, ponašanje učesnika, ograničenja, posebne mere i ovlašćenja koja se primenjuju, kao i druga pitanja koja se odnose na saobraćaj. ZOBS (a ne neki drugi propis) propisuje pravila u vezi kretanja i zaustavljanja učsenika u saobraćaju, kao i ovlašćenja nadležnih organa u vezi s tim. Što je inače bitno da bi znali koja je radnja učinjena i da bi videli postoji li prekršaj.
Da vidimo na šta se poziva izdavalac naloga. Tač. 51) stava 1. člana 333. ZOBS kaže da će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 dinara kazniti za prekršaj lice koji postupi suprotno odredbama člana 93. st. 1. i 5. A stav 1. člana 93. glasi:
„Pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, izuzev u slučajevima predviđenim ovim zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz.“.
Stav 5. navednog člana govori o pravilnom načinu kretanja u slučajevima kada pešaci mogu da se kreću kolovozom, tako da nije od značaja za ovo razmaatranje.
ZOBS u stavu 1. člana 7. daje definicije saobraćajnih pojmova, od kojih ću navesti samo bitne za ovo izlaganje.
Tako, tačka 1) stava 1. navedenog člana ZOBS kaže, saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja. Tačka 2) kaže, put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima, dok tačka 7) kaže, ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja. Prema tački 10) istog stava kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila. Prema tački 24) pešački prelaz je označeni deo kolovoza namenjen za prelazak pešaka preko kolovoza. Tačka 67) kaže da je učesnik u saobraćaju svako lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju, a tačka 69) da je pešak lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vuče ili gura vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica za nemoćna lica ili lice u dečjem prevoznom sredstvu ili lice u kolicima za nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl.
Da ne širimo previše, poenta iznetog je, put, ulica i kolovoz su saobraćajne površine, te da se na kretanje pešaka na ovim površinama primenje ZOBS.
Da najpre da razjasnim nešto. Konkretni saobraćajni prekršaj može da izvrši samo pešak, na saobraćajnoj površini. A „čovek“ inače nije imao nikakve veze sa organizacijom protesta, niti je ikoga pozivao na iste, tako da ne može biti govora o kažnjavanju za neko „podstrekavanje“ na činjenje prekršaja, za koje ga, uzgred, izdavalac naloga i ne optužuje. Ponoviću, izdavalac naloga kaže da se „čovek“ lično zadržavao na kolovozu i time onemogućavao saobraćaj.
ZOBS ne propisuje da je prelazak pešaka preko kolovoza i zadržavanje pešaka na kolovozu uvek i svuda zabranjeno, već da postoje slučajevi, način i uslovi pod kojima je to dozvoljeno, što inače zavisi od okolnosti u konkretnoj situaciji. „Čovek“ jeste bio u blizini navedenog mesta gde je prekršaj navodno učinjen u vreme koje je približno tačno, ali to ne objašnjava zašto to što je činio predstavlja saobraćajni prekršaj. Svakao nije jasno (formalno, jer nikakav dokaz nije dostavljen) šta je to učinio a što je nekim propisom zabranjeno. Zato je (zbog mesta gde je zatečen i legitimisan) potpuno nerazumljivo šta je učinjeno, o kakvom je prekršaju reč, saobraćajnom ili povredi nekog drugog propisa (recimo o okupljanjima na javnom mestu).
U nalogu se navodi da je „čovek koji nije bio tamo“ „onemogućavao normalno odvijanje saobraćaja“, što značilo da je gore objašnjavana zabranjena posledica u ovom slučaju nemogućnost normalnog odvijanja saobraćaja iliti blokada saobraćaja. Tu se postavlja logično pitanje. Naime, ako je protest koji je počeo u 14.00 časova još uvek trajao u vreme njegovog dolaska 57 minuta kasnije (kako izdavalac naloga odnosno policijski službenici koji su prekršaj navodno uočili tvrde, jer to je poneta priče, kazniti učesnike protesta za nešto), saobraćaj je znači već bio onemogućen ranije, delovanjem nekih drugih lica. Kako je onda mogao da izvrši radnju koja mu se stavnja na teret? Kako je moguće onemogućavati nešto (odvijanje saobraćaja) ako je to već prethodno onemogućeno? Pri tom, upotrebnjena je formulacija koja sugeriše aktivno delovanje u nekom neodređenom vremenskom trajanju. Nije rečeno „onemogućio“ ili „onemogućavao od … do…“ (svršeno stanje) već „onemogućavao“ bez naznake vremenskog intervala. Znači, kada je isti legitimisan morao je i dalje vršiti tu radnju. Pri tome, on je legitimisan u parku, gde je nemoguće onemogućavati odvijanje saobraćaja, jer vozila tuda ne idu. Zato što biće prekršaja određuje i mesto gde može biti izvršen, jer npr. ne može prekršaj u vezi letenja biti izvršen na zemlji. E tako ne može prekršaj u kome se navodi da se onemogućava saobraćaj vozila javnim putem biti izvršen u parku na zelenoj površini već mora biti na kolovozu na ulici, tj. putu.
I još jedna stvar, ako se kaže „onemogućava“, to onda podrazumeva da postoji i „oštećeno lice“ i smislu prekršaja, znači bar jedno lice koje svojim vozilom nije nije moglo da prođe na kritičnom mestu u kritično vreme. Gde je to lice? Gde je njegova izjava?
A ako je bio na kolovozu kad je odvijanje saobraćaja već zaustavljeno (dok traje protest), onda to nije kolovoz (površina za kretanje vozila) već nešto kao „pešačka staza“, tako da prekršaj opet ne postoji.
Ovo sve govori o tome šta je i kako utvrđeno kao činjenično stanje.
Kako god, u prekršajnom nalogu nedostaje tačna pravna kvalifikacija prekršaja. Jer, šta je tačno nepropisno učinjeno i po kom propisu je to zabranjeno a da se može upodobiti utvrđenom činjeničnom stanju?
Toliko o propisanosti (odnosno nepropisanosti) i postojanju navodnog prekršaja. U skladu sa navedenim izdavalac naloga bi trebalo da odustane od daljeg postupka, ili da sud odbaci nalog kao zahtev za pokretanje postupka, u skladu sa članom 184. ZOP, jer ne postoje uslovi za pokretanje postupka zato što radnje opisane u nalogu nisu prekršaji.
3. Umesto zaključka
Dakle, na pitanje postavljeno u naslovu ovog komenatara, može se odgovoriti jedino ne, jer čovek i nije bio „tamo“.
Sve što sam imao da iznesem kao lični stav, rekao sam na kraju teksta „Čovek koji nije bio tamo“.
Ponoviću lični utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
A svima nama zajedno poželeću mnogo sreće, jer izgleda da nam samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
