Ministar unutrašnjih poslova , ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja , ministar za brigu o porodici i demografiju, republički javni tužilac i zamenik gradonačelnika Grada Beograda potpisali su Plan o zaštiti dece u uličnoj situaciji u Republici Srbiji od nasilja, zanemarivanja i iskorišćavanja.
Na inicijativu ministra unutrašnjih poslova, 2014. godine, u vreme kada je bio ministar rada, započet je rad na rešavanju ovog problema i svim centrima za socijalni rad naloženo je tada da formiraju lokalne intersektorske timove za zaštitu dece koja žive i rade na ulici kako bi se efikasnije rešavao njihov problem. Rezultat zajedničkog rada je i Plan, koji je potpisan.
Republički javni tužilac rekla je da se Republičko javno tužilaštvo, kao jedan od partnera, u cilju obezbeđivanja brze i efikasne interresorske saradnje uključilo u organizaciju aktivnosti predviđenih potpisanim Planom. Imajući u vidu da su deca u uličnim situacijama izložena pojačanom riziku da postanu žrtve različitih krivičnih dela, naročito krivičnih dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnih lica, nasilje u porodici i trgovina ljudima, javno tužilaštvo, u skladu sa svojim ovlašćenjima, preduzima niz aktivnosti prvenstveno na planu efikasnog krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela, ali i unapređenja položaja žrtava, sa posebnim akcentom na zaštiti dece, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.
Ministar unutrašnjih poslova je rekao da je MUP možda najmanje važan u ovom sporazumu, jer je on organ represije, da je, kada problem dođe do MUP-a, obično već kasno i poručio roditeljima da nikada ne dopuste da im policija vaspitava decu.
Prema njegovim navodima, deca koja se nalaze na ulici nisu deca čiji ćemo problem rešiti tako što ćemo okrečiti svratište i obezbediti više hrane i odeće. Time smo nekada, osim što smo učinili ljudski lepu stvar, zapravo pomogli onima koji ih eksploatišu i iskorišćavaju.Na problem “dece ulice” moramo odgovoriti sistemom – od pooštrene zakonske regulative, radom policije koja kada vidi dete prosjaka alarmira socijalnog radnika, ali i potraži onog ko je to dete izveo na ulicu, do države koja će obezbediti uslove da se ojača porodica ili, ukoliko je to nemoguće, smesti dete u instituciju, jer bolje da bude u instituciji, ma kako to nepopularno zvučalo, nego da dete bude sa porodicom koja ga suštinski neće”, rekao je ministar .
Istakao je da veruje da država može jedinstveno da odgovori i da se problem „dece ulice” može rešiti.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručila je da su svi kapaciteti Republike Srbije usmereni ka stvaranju uslova da sva deca budu bezbedna, srećna i da stasaju u uspešne i zadovoljne ljude, kao i da su briga o deci, njihovo bezbrižno detinjstvo i bolja budućnost osnovni pokretač svih aktivnosti Vlade Republike Srbije.
Ministar za brigu o porodici i demografiju ć istakao je da se država obavezala da učini sve da decu zaštiti od ulice, od svega negativnog što se tim prostorom valja i preti.
Ističe da će država učiniti što je u njenoj moći, svakako i ministarstvo koje ovde predstavlja, ali to za spas deteta od ulice nije dovoljno. Ovo je bitka pojedinca, roditelja, porodice, nastavnika i učitelja, socijalnih radnika… ovde ne sme da bude publike, posmatrača. Svako dete koje ulica privuče u svoje okrilje, poraz je svih nas. Verujem da ćemo u vremenu pred nama, u ovoj borbi beležiti sve više pobeda, odnosno sve više dece otete od zagrljaja ulice”, rekao je ministar.
Zamenik gradonačelnika Beograda je naglasio da je Beograd prva lokalna samouprava koja je ušla u ovaj program, da u prestonici oko 500 dece radi na ulici i da se nada da će to biti podstrek i za druge lokalne samouprave.Plan je značajan jer omogućava interresornu saradnju i pomaže da deca dobiju potpunu zaštitu. Jedno je trenutna reakcija, sklanjanje sa ulice, a drugo je trajna briga o njima kako bi oni postali dobri i ugledni članovi zajednice. Nijedno dete ne zaslužuje da bude na taj način zapostavljeno kao što su deca koja se nalaze na ulici. Plan je da obezbedimo brzu i efikasnu intervenciju svih nas koji smo potpisnici, kako bismo sprečili da deca postanu žrtve nasilja, iskorišćavanja, zanemarivanja”, poručio je zamenik gradonačelnika.
Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravne zaštite maloletnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005), i to čl.150-157. propisane su posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku.
Prema tim odredbama:
Veće, kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima sledećih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice:
– Teško ubistvo (član 114);
– Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu
(član 119);
– Teška telesna povreda (član 121);
– Otmica (član 134);
– Silovanje (član 178);
– Obljuba nad nemoćnim licem (član 179);
– Obljuba sa detetom (član 180);
– Obljuba zloupotrebom položaja (član 181);
– Nedozvoljene polne radnje (član 182);
– Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183);
– Posredovanje u vršenju prostitucije (član 184);
– Prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju (član 185);
– Vanbračna zajednica sa maloletnikom (član 190);
– Oduzimanje maloletnog lica (član 191);
– Promena porodičnog stanja (član 192);
– Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193);
– Nasilje u porodici (član 194);
– Nedavanje izdržavanja (član 195);
– Rodoskrvnjenje (član 197);
– Razbojnička krađa (član 205);
– Razbojništvo (član 206);
– Iznuda (član 214);
– Omogućavanje uživanja opojnih droga (član 247);
– Ratni zločin protiv civilnog stanovništva (član 372);
– Trgovina ljudima (član 388);
– Trgovina decom radi usvojenja (član 389);
– Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu (član 390).
Javni tužilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica pokreće i postupak protiv punoletnih učinilaca drugih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, saglasno odredbama ovog dela zakona, ako oceni da je to potrebno radi posebne zaštite ličnosti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku.
Krivični postupak protiv okrivljenih za krivična dela iz člana 150. ovog zakona sprovodi se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Istragu sprovodi istražni sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.
U istrazi krivičnih dela na štetu maloletnih lica učestvuju specijalizovani službenici organa unutrašnjih poslova koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, kad se pojedine radnje poveravaju ovim organima.
Kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću će se odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. Saslušanje maloletnih lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica.
Ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. U slučaju da se maloletno lice saslušava više od dva puta, sudija je dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica.
Ako s obzirom na osobenosti krivičnog dela i svojstva ličnosti maloletnog lica, oceni da je to potrebno, sudija će narediti da se maloletno lice saslušava upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a saslušanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika postupka, u prostoriji u kojoj se svedok nalazi, tako da mu stranke i lica koja na to imaju pravo, pitanja postavljaju posredstvom sudije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.
Maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu se saslušati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi-organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica. Pri ispitivanju svedoka-oštećenog, državni organi iz stava 1. ovog člana mogu narediti primenu mera iz stava 3. ovog člana.
Kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz st. 2, 3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu će se uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pustiti snimak saslušanja.
Ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je usled prirode krivičnog dela, posledica ili drugih okolnosti, posebno osetljivo, odnosno nalazi se u posebno teškom duševnom stanju, zabranjeno je vršiti suočenje između njega i okrivljenog.
Maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog.
U slučaju da maloletno lice nema punomoćnika, njega će rešenjem iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica postaviti predsednik suda. Troškovi zastupanja padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Ako prepoznavanje okrivljenog vrši oštećeno maloletno lice, sud će postupati posebno obazrivo, a takvo prepoznavanje će se u svim fazama postupka vršiti na način koji u potpunosti onemogućava da okrivljeni vidi ovo lice.
U pogledu nadležnosti i sastava suda koji sudi punoletnim učiniocima krivičnih dela na štetu maloletnih lica, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Krivični postupak za krivična dela iz člana 150. ovog zakona je hitan.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Republičkog javnog tužilaštva (www.rjt.gov.rs).