Nakon informacija koje ukazuju na nedovoljnu zaštićenost korisnica prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici i njihove dece, Zaštitnik građana je uputio mišljenje sa preporukom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da izmenom postojećih ili izradom novog propisa definiše standarde rada prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici, kako bi se na adekvatan način odgovorilo na individualne potrebe žrtava nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, uključujući žrtve iz osetljivih društvenih grupa.
U Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija)7 je propisano da će države potpisnice preduzeti sve neophodne zakonodavne i druge mere kako bi omogućile otvaranje odgovarajućih, lako dostupnih sigurnih kuća u dovoljnom broju za bezbedan smeštaj i proaktivnu pomoć žrtvama nasilja, posebno ženama i njihovoj deci.
Istanbulskom konvencijom predviđena je obaveza država da obezbede opšte usluge podrške, koje obezbeđuju oporavak od nasilja, a kada je to neophodno, usluge pravnog i psihološkog savetovališta, finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomoć prilikom zapošljavanja, kao i da obezbede neposredne kratkoročne i dugoročne specijalizovane usluge podrške za sve žene žrtve nasilja nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i za njihovu decu.
Zakon o socijalnoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2011 i 117/2022 – odluka US) ne poznaje podelu usluga na opšte i specijalizovane, što onemogućava da se specijalizovane usluge za žene i decu žrtve nasilja uspostave u skladu sa standardima Istanbulske konvencije10. Članom 55. Zakona o rodnoj ravnopravnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021)je propisano da je specijalizovana usluga podrške u smislu ovog zakona, između ostalih, sprovođenje programa specijalizovanih savetovališta za žrtve nasilja, prilagođenih individualnih potrebama žrtava nasilja, uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.
U Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine je između ostalog, istaknuto da nema propisanih standarda kvaliteta za usluge prihvatilišta/sigurne kuće koje zbrinjavaju žrtve nasilja u porodici i drugih vidova nasilja na osnovu razumevanja nasilja prema ženama iz rodne perspektive, osnaživanja žrtava a uz integrisani pristup usmeren na zadovoljavanje potreba žrtava nasilja. Potrebno je proširiti kapacitete postojećih prihvatilišta/sigurnih kuća, uz obezbeđivanje pristupa svim ženema, posebno ženama sa invaliditetom, Romkinjama i migrantkinjama/azilantkinjama.
Sve specijalizovane usluge moraju biti uspostavljene tako da odgovore na potrebe i prava dece u slučaju da su indirektne žrtve nasilja. Pored slučajeva nasilja u porodici, važno je obezbediti uslugu za decu koja su svedoci i žrtve drugih vidova nasilja. Usluge zaštite i podrške za decu svedoke moraju obuhvatiti psihološko savetovanje i terapiju, koja sada posebno u slučajevima kada su deca zajedno sa majkama smeštena u sigurnim kućama, izostaju.
Minimalnim standardima kvaliteta za usluge podrške Saveta Evrope12 je propisano, između ostalog da pružaoci usluga treba da imaju u vidu potrebe dece korisnike usluga i svoje posebne obaveze u vezi sa devojčicama i mladim ženama.
Zaštitnik građana zaključuje, na osnovu svega napred navedenog, da relevantnim propisima nisu propisani posebni standardi kvaliteta za prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici ili drugih oblika rodno zasnovanog nasilja za žene žrtve nasilja u porodici, kao i za njihovu decu.
Zaštitnik građana je mišljenja da je potrebno da resorno ministarstvo, u skladu saodredbama Istanbulske konvencije i preporukama koje je GREVIO Komitet Saveta Evrope uputio Republici Srbiji, propiše i primenjuje standarde kvaliteta za prihvatilištasigurne kuće u koja se smeštaju žene žrtve nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, koji će omogućiti rodno zasnovan pristup zasnovan na individualnim potrebama žena žrtava, uključujući žene iz osetljivih društvenih grupa, ali i potrebama i pravima dece, koja su najčešće i sama žrtve nasilja, a smeštena su sa majkama u prihvatilišta, kao i odgovarajuću podršku, svim ženama žrtvama nasilja u porodici, uključujući žene iz osetljivih grupa, i njihovoj deci.
Prilikom davanja Mišljenja Zaštitnik građana se rukovodio Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), Nacionalnom strategijom za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima 2021-202513, odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti14, Zakona o socijalnoj zaštiti, Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.