Povod za pisanje ovog komentara je sve veći broj nedoumica sa kojim se susrećemo u praksi a koje se odnose na mandat direktora obrazovne ustanove i pitanje mirovanja radnog odnosa, tačnije na prava direktora ustanove kome prestane dužnost a po pitanju „čuvanja“ odn. vraćanja na radno mesto sa kog je imenovan na funkciju.
U skladu sa čl. 59. stav 12 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009, 52/2011, 55/2013 i 35/2015 –aut. tumačenje) (u daljem tekstu: Zakon) direktoru ustanove mandat traje 4 godine.
Njegov mandat počinje da traje od dana stupanja na dužnost, shodno stavu 13 pomenutog člana.
U skladu sa članom 60. Zakona kojim se reguliše izbor direktora ustanove, organ upravljanja ustanove donosi rešenje o izboru direktora kojim se utvrđuje vreme stupanja na dužnost.
Dakle, postoji razlika između imenovanja direktora i stupanja na dužnost, kada je u pitanju početak trajanja samog mandata.
Sa druge strane, nije na odmet pomenuti da treba takođe napraviti distinkciju između imenovanja na funkciju i zasnivanja radnog odnosa, te prilikom imenovanja lica na funkciju direktora ustanove nije potrebno sa njim zaključivati ugovor o radu, jer nije po sredi zasnivanje radnog odnosa (što je takođe česta nedoumica u praksi), a što naravno ne isključuje eventualni ugovor kojim se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti, osim ukoliko opštim aktima ustanove nije drugačije propisano.
Sporni stav 13 člana 59. Zakona, a koji je povod za pisanje ovog komentara glasi:
„Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.“
Institut mirovanja radnog odnosa je regulisan čl. 79. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), koji u relevantnom delu glasi:
„Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
… 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
… Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca.“
Dakle, direktoru ustanove miruje radni odnos samo za vreme prvog izbornog perioda, odn. prvog mandata, te u slučaju svakog novog izbora tj. svakog narednog mandata na mesto direktora, nema primene instituta mirovanja radnog odnosa.
Naime, u skladu sa čl. 64. stav 1 i 2 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji reguliše Pitanje prava direktora ustanove po prestanku dužnosti:
„Direktor ustanove kome prestane dužnost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lični zahtev, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.
Ako nema odgovarajućih poslova u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom.“
Dakle, nakon isteka drugog i svakog narednog mandata, direktor ustanove kome je prestala dužnost raspoređuje se na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, a ukoliko takvih poslova nema u istoj ili drugoj ustanovi stavlja se na listu zaposlenih za čijim je radom prestala potreba odn. vrši se rangiranje prema kriterijumima na način, pod uslovima i po postupku propisanom za sve zaposlene u školi, na osnovu čl. 5. i 33. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasnik RS”, broj 21/2015) (u daljem tekstu: PKU) a shodno čl. 131. Zakona.
Jedna od nedoumica koje se odnose na drugi i svaki naredni mandat je pitanje vremenskog intervala između dva mandata, odn. da li se navedena odredba čl. 59. stav 13. o mirovanju radnog odnosa za vreme prvog mandata odnosi samo na tzv. vezane mandate, odn. da li se novi mandat smatra prvim ukoliko je između njega i prethodnog protekao duži ili kraći vremenski period.
Tumačenjem navedenih odredaba zakona, mišljenja smo da cilj zakonodavca nije bio da se navedena odredba primenjuje samo kod vezanih mandata. Odnosno smatramo da protek vremena između dva mandata nema uticaja na računanje mandata, jer u suprotnom bi navedena odredba bila izigrana.
Ovome dodajemo da mirovanje radnog odnosa ili tzv. čuvanje radnog mesta ne mora nužno postojati ni u periodu prvog mandata. Ovome u prilog i odluka Komisije za tumačenje PKU od 12. marta 2014. god. (koja se odnosila na prethodni- nevažeći PKU, ali je primenljiva i sada) koja kaže:
„U skladu sa članom 59. stav 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa kojeg je izabran. Kada direktoru prestane prvi mandat, ukoliko je ukinuto radno mesto sa koga je izabran, proglašava se neraspoređenim i upućuje na listu zaposlenih za čijim radom je prestala potreba pri nadležnoj školskoj upravi.“
Dakle, da rezimiramo:
– Treba napraviti razliku između imenovanja na funkciju i stupanja na dužnost jer mandat počinje da traje od dana stupanja na dužnost;
– Treba napraviti razliku između imenovanja na funkciju i zasnivanja radnog odnosa, te se shodno tome sa direktorom ne zaključuje ugovor o radu prilikom imenovanja na funkciju;
– Direktoru radni odnos, na mestu sa kog je imenovan na funkciju, miruje samo za vreme trajanja prvog mandata (4 godine), te u slučaju svakog novog izbora tj. svakog narednog mandata na mesto direktora, nema primene instituta mirovanja radnog odnosa;
– Novi mandat direktora ustanove se ne smatra prvim ukoliko je između njega i prethodnog protekao duži ili kraći vremenski period, odn. protek vremena između dva mandata nema uticaja na računanje mandata;
