U trenutku pisanja ovog teksta u mnogim školama u Republici Srbijii se mogu uočiti 4 modaliteta odstupanja od normalnog načina rada:
– u jednom broju škola odvija se štrajk u skladu sa zakonom uz poštovanje minimuma procesa rada;
– u jednom broju škola odvija se štrajk sa potpunom obustavom rada;
– u trećoj grupaciji došlo je do obustave rada na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu;
– četvrtoj grupaciji pripadaju one škole u kojima nema nastave kao posledice blokade škole od strane učenika i/ili roditelja.
Neophodno je napraviti razliku, jer od modaliteta zavise prava, obaveze i odgovornosti svih aktera u tom postupku.
Štrajk u skladu sa zakonom
Pitanje štrajka za zaposlene u prosveti regulisano je PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ( “Sl. glasnik RS”, broj 21/2015, 16/2018-sporazum, 8/2019-sporazum, 92/2020, 27/2022-sporazum, 123/2022 i 13/2025) uz shodnu primenu zakona.
Zakon o štrajku (“Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasniku RS”, br. 101/2005 i 103/2012-OUS) reguliše prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca u pogledu štrajka.
Kada su u pitanju zaposleni u prosveti, shodno ovom zakonu, oni su razvrtani u kategoriju delatnosti od javnog interesa, te za njih važe posebna pravila.
Duži je rok od najave štrajka do njegove realizacije, moraju da obezbede minimum procesa rada u periodu štrajka, moraju da sarađuju sa poslodavcem u tom pogledu i sl.
Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Dakle, zaposleni u školama, učesnici zakonitog štrajka, ne mogu disciplisnki odgovarati.
Šta je sa njihovom zaradom?
Zakon o štrajku propisuje da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu s propisima o socijalnom osiguranju.
Zakonodavac je čini se zaboravio na posebnu odredbu u pogledu zarade za zaposlene u delatnostima o javnog interesa koji i u periodu štrajka rade, samo u manjem obimu.
Zakon o radu propisuje da se zarada sastoji iz zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, te bi logično bilo zaposlenima koji rade i u štrajku, dakle koji obezbeđuju svojim radom taj „minimum procesa rada“ isplatiti zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu i obavljenom radu.
U prosveti se minimum procesa rada reguliše Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasniku RS”, broj 55/2013, 101/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 129/2021, 129/2021-dr.zakon, 92/2023 i 19/2025) i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju ( “Sl. glasnik RS”, broj 55/2013, 101/2017, 27/2018-dr.zakon, 6/2020, 52/2021, 129/2021, 129/2021-dr.zakon, 92/2023 i 19/2025) tako što propisuju da je minimum procesa rada u osnovnoj školi za nastavnika izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika i nastavnika u produženom boravku 20 časova rada nedeljno; a u srednjoj školi: za nastavnika je izvođenje nastave u trajanju od 30, odnosno 40 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika, odnosno vaspitača – 20 časova rada nedeljno.
Ministarstvo prosvete je dalo obaveštenje br. 610-00-01333/4/2024-01 od 24. januara 2025. god. u kome navodi „da u slučaju štrajka koji je organizovan u skladu sa zakonom, zaposleni ima pravo na srazmeran deo zarade shodno vremenu provedenom na radu za period dok je u štrajku.“
Mišljenja ministarstava naravno shodno Zakonu održavnoj upravi (”Sl. glasnik RS”, broj 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018-dr.zakon i 47/2018) nisu obavezujuća, ali su svakako upućujuća i u ovom konkretnom slučaju, rešenje o srazmernoj zaradi deluje logično i opravdano.
Ovome treba dodati I činjenicu da se kod obračuna zarade shodno obavljenom radu I vremenu provedenom na radu ne radi o “umanjenju”zarade, te nisu potrebni nikakvi posebni postupci niti rešenja o obračunu, već se zaposlenima u skladu sa čl. 121. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) dostavlja obračun.
Nezakoniti štrajk
Jedan broj škola je potpuno obustavio rad s pozivom na Zakon o štrajku.
Imajući u vidu da je za delatnosti od javnog interesa definisane čl. 9. Zakona o štrajku, među kojima je i prosveta obavezno obezbeđivanje minimuma procesa rada, protivzakonito je štrajkovati sa potpunom obustavom rada.
Kako smo već naveli, štrajk organiizovan u skladu sa zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Ovu zaštitu ne uživaju zaposleni koji štrajk nisu organizovali u skladu sa zakonom, odnosno isti mogu disciplinski odgovarati i može im prestati radni odnos sa aspekta Zakona o štrajku.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisuju da ako nastavnici, odnosno stručni saradnici škole učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada direktor škole pokreće disciplinski postupak.
Nastavniku, odnosno stručnom saradniku za tu povredu obaveze izriče se mera prestanka radnog odnosa.
Dakle, zakon propisuje obavezno vođenje disciplinskog postupka za učesnike nezakonitog štrajka, odnosno štrajka bez obezbeđenog minimuma procesa rada i obavezno izricanje mere prestanka radnog odnosa.
Šta je sa njihovom zaradom?
Zaposleni u nezakonitom štrajku ne uživaju prema Zakonu o štrajku zaštitu koja se odnosi na učesnike zakonitog štrajka:
„Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu s propisima o socijalnom osiguranju.“
Shodno Zakonu o štrajku, ni učesnici zakonitog štrajka ne bi trebalo da imaju pravo na zaradu, što je obrazloženo u prethodnom delu, te logika nalaže da ovi u nezakonitom svakako nemaju pravo na zaradu, a što proizlazi iz Zakona o radu u odsustvu postojanja faktičkog rada.
Ovde treba dodati u pogledu obaveze pokretanja disciplinskih postupaka za zaposlene u nezakonitom štrajku, da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025) propisana novčana kazna za prekršaj ustanove i direktora ustanove ako ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110. i 111. ovog zakona i težih povreda radnih obaveza zaposlenih.
Dakle, direktori imaju obavezu pokretanja disciplinskih postupaka pod pretnjom novčanih kazni.
Neposredna opasnost
Treći modalitet koji je zastupljen u školama je potpuna obustava rada s pozivom na Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Naime, jedan broj škola je potpuno obustavio rad s pozivom na čl. 39. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 35/2023).
Shodno tom članu zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede.
Dakle, zaposleni u pojedinim školama su se pozvali na navedenu odredbu tvrdeći da im preti neposredna opasnost po život i zdravlje.
Koja je to opasnost u svakom konkretnom slučaju od škole do škole autoru teksta je nepoznanica.
Može se pretpostaviti da opšte nezadovoljstvo u društvu, praćeno stalnim protestima, kao i incidentima koji se dešavaju, predstavljaju neposrednu opasnost koja preti.
Ovo posebno uzimajući u obzir činjenicu da je Ministartsvo prosvete prekinulo ranije prvo polugodište pozivajući se na činjenicu da je ugrožena bezbednost učenika i zaposlenih.
Zakonodavac niti praksa nije dala odgovor šta se podrazumeva pod neposrednom opasnošću po život i zdravlje i da li eventualno subjektivni osećaj ugroženosti može biti opravdan.
Ovaj član zakona propisuje proceduru postupanja kako za ugrožene zaposlene, tako i poslodavca, a što u krajnjoj liniji uključuje i inspekciju rada.
Da li je ova procedura u školama ispoštovana, odnosno da li su se zaposleni pismenim zahtevom obratili poslodavcu i u krajnjoj liniji inspekciji rada, da li je ista izašla na teren i šta je utvrdila i naložila, ostaje nepoznanica.
Čak i u situaciji da poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, mora se obratiti inspekciji rada.
Podsetimo se da je shodno PKU poslodavac zaposlenih u obrazovanju ustanova.
Ne postoji osnov pokretanja disciplinskog postupka protiv zaposlenog koji je na način i pod uslovima definisanim zakonom obustavio rad jer mu preti neposredna opsnost po život i zdravlje.
Šta je sa njihovom zaradom?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se nije bavio pitanjem zarade u periodu ove obustave rada kada zaposlenima preti neposredna opasnost po život i zdravlje. Pretpostavka je da je intencija zakonodavca verovatno bila usmerena na iznenadne i kratkotrajne situacije, kao i hitno delovanje i rešavanje situacije.
Međutim, stanje sa obustavom u školama shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu je sve, samo ne kratkotrajno.
Gde onda naći rešenje za zaradu?
Zakon o radu propisuje mogućnost prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog, gde predviđa naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, ali i to najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Ali i za to odsustvo je neophodno doneti konkretno rešenje s pozivom na relevantne odredbe, što u prosveti nije urađeno.
Blokada od strane roditelja i/ili đaka
Poslednji modalitet, ali ne i najmanje važan je prisutan u onim školama čiji je rad blokiran ne od strane zaposlenih već od strane učenika i roditelja.
A što se zaposlenih tiče, ne može se tražiti odgovornost štrajkačkog odbora niti zaposlenih koji su onemogućeni da rade.
Šta je sa njihovom zaradom?
Opet se možemo vratiti na deo o obustavi rada do koje je došlo bez krivice zaposlenog i naknadi zarade za taj period.
Odgovornost je direktora ustanove da obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonom.
Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.
Odgovornost učenika i roditelja je posebno pitanje koje iziskuje zasebnu analizu, te se time ovde nećemo baviti.
U okolnostima gde ništa ne funkcioniše jer država i njeni organi ne primenjuju zakone i proisane porcedure, ne poštuju postignute i potpisane dogovore, ne može se očekivati da se zakona pridržavaju svi ostali.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.