Šta su privremeni i povremeni poslovi i ko ih zaključuje?
Čl. 197. Zakona o radu (“Sl. glasniku RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u daljem tekstu Zakon, su regulisani privremeni i povremeni poslovi gde piše:
„Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.“
Privremeni i povremeni poslovi imaju karakter rada van radnog odnosa, i u tom slučaju lica koja su zaključila ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne primaju zaradu već ugovorenu naknadu. Kod ovakvih ugovora poslodavac i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ugovaraju vrstu posla, način izvršenja, rok za koji se poslovi obavljaju i naknadu za rad.
Koja prava imaju lica koja obavljaju privremene i povremene poslove?
Za vreme obavljanja poslova koji su predmet ugovora o privremenim i povremenim poslovima, izvršilac posla ima pravo na zaštitu na radu kao i ostali zaposleni, pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao i pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, čiji je obveznik uplate doprinosa poslodavac.
Ostala prava koja imaju zaposleni koja su u radnom odnosu kod poslodavca kao što su pravo na bolovanje, na godišnji odmor i druga prava nemaju lica koja su angažovana ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, odnosno poslodavac nije u obavezi, prema zakonu, ali može da prizna u skladu sa opštim aktima.
Ko su zaposleni u smislu Zakona o radu?
Radi lakšeg razumevanja napred navedenog slede odredbe Zakona koje upućuju na takav zaključak autora ovog teksta.
Kad se govori o zaposlenom, čl. 5. Zakona je propisano:
„Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.“
Radni odnos se zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Odredbe o godišnjem odmoru
Čl. 68. Zakona je propisano:
„Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.“
Kada je u pitanju naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor, ista je propisana čl. 76. Zakona koji kaže:
„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“
U skladu sa ovim članom je i presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž1 2735/2017 od 11. septembra 2018. god. u kojoj se navodi:
„Kako pravo na godišnji odmor zaposleni stiče po osnovu radnog odnosa, zaposlenom naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za period važenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne pripada.“
Zaključak
Dakle, s obzirom da lica koja su zaključila ugovor o privremenim i povremenim poslovima, nisu u radnom odnosu, ne smatraju se zaposlenima u smislu Zakona i nemaju pravo na godišnji odmor.
Kao što je na početku navedeno, iako po Zakonu nemaju prava na godišnji odmor, poslodavac im isto pravo može priznati, iako nije u obavezi, odnosno oni ugovorom o privremenim i povremenim poslovima ugovaraju prava i obaveze.
Radno angažovanje u ovom slučaju je u stvari obligacioni odnos, zasnovan ugovorom, a tu važi sloboda ugovaranja.
Sledi zaključak da lice koje obavlja privremene i povremene poslove nema prava ni na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, jer i ona pripada zaposlenima, odnosno onima koji su u radnom odnosu.
