Pravo zaposlenih na jubilarnu nagradu, način i visina njene isplate predstavlja jedno od najčešćih pitanja koje kod zaposlenih stvara brojne nedoumice i nejasnoće. Potrudićemo se da na jasan i nedvosmislen način prikažemo sadržinu navedenog prava u skladu sa važećom zakonskom regulativom, situacije sporne u praksi, uz osvrt na pojedina prethodna zakonska rešenja, upoređivanje stavova zauzetih od strane postupajućih sudova i nadležnih ministarstava.
I Zakonska rešenja
Krenućemo od Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) u kome se u članu 120. stav 1. tač.1) navodi, „da opštim aktom odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć“.
Iz navedene zakonske formulacije proizilazi najpre, da utvrđivanje prava na jubilarnu nagradu ne predstavlja obavezu poslodavca, već zapravo njegovu „dobru“ volju, na šta upućuje izraz „može“, na osnovu koga se izvodi zaključak da zakon ostavlja izbor poslodavcu da ovo pravo utvrdi opštim aktom odnosno ugovorom o radu. To je prvo sporno pitanje u praksi obzirom da se većina zaposlenih vodi mišlju da im predmetno pravo pripada po zakonu, što jeste tačno, ali i da je poslodavac u obavezi da im isto obezbedi, što s druge strane nije tačno, jer kao što smo naveli, poslodavac ima mogućnost (u zavisnosti od raspoloživih sredstava i drugih okolnosti) ali ne i obavezu da zaposlenima omogući ostvarivanje tog prava.
Druga bitna činjenica vezana za navedeni član je da pravo na jubilarnu nagradu kao takvo, mora biti utvrđeno opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) odnosno ugovorom o radu. Navedenim aktima uređuju se uslovi za ostvarivanje prava, način isplate i visina prava, te ukoliko poslodavac njima utvrdi pravo na jubilarnu nagradu, tek tada za njega nastaje obaveza da zaposlenima omogući ostvarivanje tog prava u skladu sa propisanim uslovima. Utvrđivanje uslova i rokova za dodelu jubilarne nagrade, njene visine spada u domen celishodnosti i opredeljenja donosioca opšteg akta.
Kad je reč o direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima, pored gore navedenih postoji još jedan uslov (ograničenje) za isplatu jubilarne nagrade, a to je da sredstva za njenu isplatu moraju biti opredeljena u budžetu Republike Srbije odnosno jedinice lokalne samouprave.
Naime, moguće su situacije, da iako predviđena navedenim aktima, jubilarna nagrada ne može biti isplaćena ukoliko je Zakonom o budžetu, za godinu u kojoj je zaposleni stekao pravo na istu, predviđeno ograničenje u isplati jubilarnih nagrada, kao što je to bio slučaj 2009. god. kada je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, članom 28. bilo propisano da se „…u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun i isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike.“.
Kada je u pitanju tekuća kalendarska godina, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu u članu 17. propisuje da se „…u budžetskoj 2015. godini neće vršiti obračun i isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i korisnike organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2015. godini.
Zatim, u istom članu stav 3. se navodi:
„Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budžetu i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnoj i srednjoj školi koji to pravo stiču u 2015. godini, ministar nadležan za poslove finansija, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno će obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade, u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budžeta jedinice lokalne samouprave.“
U duhu navedenog, interesantna je Odluka Komisije za tumačenje PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika od 19. jula 2013. god. (prethodni, nevažeći PKU, “Sl. glasnik RS”, broj 12/2009 i 67/2011): „Lice koje nije više u radnom odnosu, a koje nije ostvarilo stečeno pravo na jubilarnu nagradu, iz razloga nedostajućih sredstava u budžetu jedinice lokalne samouprave, ima pravo na isplatu jubilarne nagrade kada se za to obezbede sredstva, pod uslovom da konkretno potraživanje nije zastarelo, u skladu sa Zakonom o radu. Sredstva za isplatu jubilarnih nagrada zaposlenima u obrazovanju obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 159. stav 2. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.“
Takođe zanimljiv je i stav Apelacionog suda u Kragujevcu, zauzet u presudi Gž1 802/2010 od 04. marta 2010. godine: „…Obzirom da je tužena škola samostalno pravno lice, to samim tim samostalno odgovara i za svoje obaveze, pa i za obaveze prema zaposlenima u ovoj ustanovi. Svoja prava po osnovu rada, pa i pravo na isplatu jubilarne nagrade, tužilac je ostvario u tuženoj školi, a ne kod tuženog grada, kod koga nije u radnopravnom odnosu, pa je bez uticaja činjenica da se tužena škola finansira delom iz budžetskih sredstava tuženog grada.“
Iz ovog stava suda proizilazi, da je u sporu za isplatu jubilarne nagrade zaposlenom u školi, pasivno legitimisana samo škola kao samostalno pravno lice u kojoj je to pravo stečeno, a ne i grad iz čijih budžetskih sredstava se delom finansira.
II Uslovi, visina i rokovi isplate jubilarne nagrade
Kao što smo već naveli, uslovi, visina i rokovi isplate jubilarne nagrade utvrđuju se opštim aktima (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) odnosno ugovorom o radu. S obzirom na brojnost i specifičnost navedenih akata, analizom ne možemo obuhvatiti sve njih ali potrudićemo se da pružimo paralelni prikaz i primere odredaba onih Posebnih kolektivnih ugovora (u daljem tekstu: PKU) koji su po našem mišljenju najvažniji i najinteresantniji i ukazati na izvesna odstupanja (razlike) u formulaciji i regulisanju predmetnog prava.
PKU za državne organe (“Sl. glasnik RS”, broj 25/2015), koji se primenjuje od 21. marta 2015. godine i važi tri godine, pravo na jubilarnu nagradu reguliše članom 44. u kome se navodi:
„Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) Za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u kom državnom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Zaposlenima se isplaćuje jubilarna nagrada u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu novčanu nagradu.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se u roku od 30 dana od dana dana stupanja na snagu ovog ugovora.“
PKU za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 1/2015), koji se primenjuje od 14. januara 2015. godine i važi tri godine, član 105. stav 5.:
„Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu u iznosu od:
1) 50% prosečne zarade u Republici Srbiji – za 10 godina rada provedenih u radnom odnosu;
2) jedne prosečne zarade u Republici Srbiji – za 20 godina rada provedenih u radnom odnosu;
3) jedne i po prosečne zarade u Republici Srbiji – za 30 godina rada provedenih u radnom odnosu;
4) dve prosečne zarade u Republici Srbiji – za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Isplata dospeva u roku od 30 dana od dana kada je zaposleni stekao pravo na jubilarnu nagradu, u skladu sa prosekom zarade iz statističkih podataka iz decembra meseca prethodne godine.“
PKU za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 27/2015), koji se primenjuje od 26. marta 2015. godine i važi tri godine, član 69.:
„Poslodavac će isplatiti zaposlenom jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca za 10 godina rada i svaki naredni jubilej u iznosu koji se utvrđuje opštim aktom.“
PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasnik RS”, broj 21/2015), koji se primenjuje od 5. marta 2015. godine i važi tri godine, član 31.:
„Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.
Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate – za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
2) jednu prosečnu platu – za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
3) jednu i po prosečnu platu – za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
4) dve prosečne plate – za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.“
Povlačenjem paralele između svih navedenih PKU uočava se postojanje izvesnih razlika i spornih pitanja koja u praksi stvaraju zabunu i nailaze na nerazumevanje kod zaposlenih:
– najpre u samoj formulaciji visine prava na jubilarnu nagradu („prosečna zarada u RS“, „prosečna zarada bez poreza i doprinosa“) gde se prosečna zarada negde formuliše kao: „prosečna plata po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosečna zarada isplaćena u RS u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoći, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog.“ (čl. 29. stav 3. PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika).
S druge strane, PKU za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 10/2015), član 30. stav 1. tač.2) kaže: „prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u RS prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.“
Razlika se jasno uočava, u prvom primeru se kao prosečna zarada uzima zarada po zaposlenom u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate, dok se u drugom primeru kao parametar uzima zarada u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se vrši isplata. Ovo dovodi do isplate različitih iznosa jubilarne nagrade u praksi, što zaposlene, koji nisu pravnici i nisu upoznati sa pravnom regulativom navedenog prava, zbunjuje i često se vode mišlju da su oštećeni ili da su im navedena prava uskraćena.
Prema Podacima o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u januaru 2015. god. (“Sl. gl. RS”, broj 21/2015), prosečna zarada u RS iznosi 54.208 dinara (bruto iznos) odnosno prosečna zarada bez poreza i doprinosa 39.285 dinara (neto iznos).
– U skladu sa prethodnim, drugo sporno pitanje je, da li se prilikom određivanja visine jubilarne nagrade uzima neto ili bruto iznos zarade? Postupanja poslodavaca u praksi su različita, te jedni primenjuju bruto princip a drugi se pak odlučuju za neto princip kao povoljniji, što se ne može označiti kao nezakonito jer, ponavljamo, utvrđivanje jubilarne nagrade predstavlja mogućnost poslodavca ne i njegovu obavezu, te u skladu sa tim opredeljuje i sredstva za njenu isplatu.
– Sporno je i pitanje jubilarnih godina kod koga, pored različitog utvrđivanja jubilarnih godina u kojoj se može ostvariti pravo kod konkretnog poslodavca (10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada provedenih/ostvarenih u radnom odnosu), najveći problem stvara deo odredaba posebnih kolektivnih ugovora koji predviđa obračun jubilarne nagrade za „godine rada provedenih u radnom odnosu“. Naime, sporno je šta se smatra vremenom provedenim u radnom odnosu? Negde su to „godine rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u kom državnom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.“, negde „…povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca za 10 godina rada i svaki naredni jubilej u iznosu koji se utvrđuje opštim aktom.“, ili pak „…u godini kada navrši 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.“ .
Analizom navedenih formulacija dolazi se do zaključka, da iz pojedinih odredaba jasno proizilazi da se pravo na jubilarnu nagradu može ostvariti isključivo za kontinuiran radni odnos tj. vreme provedeno u radnom odnosu kod konkretnog (aktuelnog) poslodavca npr. „povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca“ ili „…godina rada provedenih u radnom odnosu u ustanovi socijalne zaštite“ dok kod pojedinih to nije slučaj – „…godina rada provedenih u radnom odnosu“, pri čemu se ne precizira da li se pod tim podrazumeva radni odnos kod aktuelnog poslodavca ili ukupan radni odnos po osnovu ugovora o radu uopšte, bez obzira gde odnosno kod kog poslodavca je takav rad ostvaren.
PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika je jedan od retkih koji precizira šta se ne smatra radom u radnom odnosu, u smislu ostvarivanja prava na jubilarnu nagradu: „Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.“, te tako bar zaposlenima u toj delatnosti olakšava razumevanje predmetne problematike.
Komisija za tumačenje, sada nevažećeg PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasnik RS”, broj 12/2009 i 67/2011) 26. decembra 2013. god. zauzela je stav, koji je primenljiv i na sadašnje rešenje PKU: „Ukoliko je sa zaposlenom zaključen ugovor o radu i isti ispunjava uslov za jubilarnu nagradu, ima pravo na isplatu jubilarne nagrade bez obzira da li je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme.“
Takođe interesantano je i mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-00902/2008-02 od 23. februara 2009. god. u kome se između ostalog navodi: „Prema našem mišljenju i kod isplate jubilarne nagrade bi trebalo da se uzimaju navršene godina rada provedene u radnom odnosu, bez obzira da li je zaposleni radio sa punim ili sa nepunim radnim vremenom.“
– Još jedno od pitanja koje kod zaposlenih stvara dileme je to što mnogi zaposleni poistovećuju trenutak sticanja prava na jubilarnu nagradu sa trenutkom njene isplate, a što je potpuno pogrešno obzirom da se radi o dva vremenski različita trenutka.
Trenutak sticanja prava se vezuje za godinu u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada provedenih/ostvarenih u radnom odnosu, dok se trenutak isplate ne može uvek precizirati iako je rok najčešće određen konkretnim opštim aktom npr. „u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu novčanu nagradu.“
III Poreski tretman jubilarne nagrade
U praksi se često postavlja pitanje da li, i na koji način, se vrši oporezivanje jubilarne nagrade?
Zakon o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001…. 108/2013, 57/2014 i 68/2014-dr.zakon) u članu 18. koji se odnosi na poreska oslobođenja, između ostalog kaže da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu: „…7) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 18.060 dinara godišnje.“
Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, neoporezivi iznos jubilarne nagrade od 1. februara 2015. god. iznosi 18.060 dinara godišnje, preciznije, primanje po osnovu jubilarne nagrade oslobođeno je plaćanja poreza na dohodak građana na zaradu do visine neoporezivog iznosa koji važi u momentu isplate. Ukoliko bi se zaposlenom isplatila jubilarna nagrada u iznosu većem od navedenog, deo (razlika) iznad propisanog neoporezivog iznosa bio bi predmet oporezivanja porezom na zaradu po stopi od 10%, saglasno članu 16. Zakona, bez plaćanja doprinosa.
Budući da se u praksi često (pogrešno) smatra da navedeni iznos predstavlja pravo zaposlenih na isplatu jubilarne nagrade, nije na odmet naglasiti, da je ovde reč o utvrđenom iznosu do kog isplate jubilarnih nagrada nisu oporezive, te se pomenuti član zakona ne može primeniti kao propis za ostvarivanje prava zaposlenih na isplatu jubilarne nagrade, osim ukoliko bi neki od opštih akata izričito upućivao na njega.
IV Primena povoljnijeg prava za zaposlenog
Polazeći od člana 8. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) koji predviđa da se opštim aktima (kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu) i ugovorom o radu ne mogu zaposlenima dati manja prava ili utvrditi nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenih zakonom, odnosno da se njima mogu utvrditi samo povoljniji uslovi rada kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno, postavlja se pitanje, kako postupiti u situaciji kada npr. PKU predviđa drugačije, povoljnije pravo na jubilarnu nagradu u odnosu na recimo Pravilnik o radu?
Poslodavac je dužan, da u slučaju različito uređenog prava iz radnog odnosa prema opštim aktima odnosno ugovoru o radu, primeni za zaposlenog najpovoljnije pravo, u suprotnom bi zaposleni zaštitu svojih prava mogli da ostvare jedino u sudskom postupku.
V Zaključak
Jubilarna nagrada se, po pravilu, isplaćuje u novcu, međutim nisu retke situacije dodeljivanja jubilarne nagrade i u vidu prigodnog poklona u određenoj novčanoj protivvrednosti (npr. sat, umetnička slika, vrednosna poklon čestitka ili drugi prigodan poklon).
U skladu sa prethodnim, pravo na jubilarnu nagradu spada u kategoriju novčanih potraživanja iz radnog odnosa koja zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, shodno članu 196. Zakona o radu.
Još jedno interesantno pitanje vezano za predmetnu tematiku je, da u praksi često dolazi do izjednačavanja jubileja povodom godišnjice firme sa pravom zaposlenog na jubilarnu nagradu, a koji kao takav nije regulisan Zakonom o radu već se eventualno može urediti opštim aktom poslodavca, što opet zavisi od slobodne volje poslodavca.
Sve ovo su samo neke od situacija koje nailaze na nerazumevanje velikog broja zaposlenih, kako zbog nerazumevanja samih propisa, tako i zbog nedovoljne informisanosti od strane poslodavaca.
dipl.prav. Irena Drča
